You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Спорт и жене: „Сексизам у најгорем издању“ - контрола облачења спортисткиња
„Заједно ћемо наставити да се боримо за промену прописа о облачењу, тако да спортисткиње могу да наступају у одећи у којој се осећају пријатно."
Овако гласи саопштење Норвешке рукометашке федерације пошто што је њихов женски рукометашки тим на песку кажњен са 1.500 евра.
Њихов злочин?
Одбиле су да носе доњи део бикинија док су се такмичиле на Европском првенству.
А опет, само дан раније, једној параолимпијки је речено да су њене гаћице „сувише кратке а она превише разголићена".
Контролисање шта спортисткиње (и жене уопште) носе није ништа ново.
Овде се детаљније бавимо неким од најпознатијих инцидената и отпором који је уследио.
Тим рукометашица на песку кажњен зато што нису носиле бикини
Играчице норвешког тима за рукомет на песку пожалиле су се да су доњи делови које им је речено да носе током свог последњег наступа сувише уски, пресексуализовани и неудобни.
И зато су се уместо тога одлучиле да носе шортсеве [на слици изнад] пред утакмицу са Шпанијом за шансу да освоје бронзану медаљу.
Пре него што је првенство настављено, Норвешка се обратила Међународној рукометашкој федерацији и тражила дозволу да жене носе шорцеве.
Њихова молба не само да је одбијена, већ је уследио подсетник да кршење правила може да буде кажњено и, кад се тим ипак одлучио за шортсе, оне су кажњене са 150 евра по играчици.
Европска рукометашка федерација изрекла је казну због случаја „непримереног одевања" и саопштила да је Норвешка играла у шорцевима који „нису у складу са регулативом о спортској униформи према прописима за рукомет на песку Међународне рукометашке федерације".
Реаговање јавности
Али казна је изазвала оштру реакцију јавности.
Многи људи су се запитали ако мушки рукометаши на песку могу да носе дуге, врећасте атлетске мајице и шорцеве који сежу до краја њихових бутина, зашто онда жене не могу да носе нешто слично?
„Најважнија ствар је имати опрему у којој се спортисти осећају пријатно", тврди шеф Норвешке рукометашке федерације Каре Гери Лио, који не само да је подржао жене, већ је федерација пристала да плати казну.
Председник Норвешке рукометашке федерације Еирик Сордал је рекао: „То уопште не би смело да буде питање 2021. године."
А Министар за културу и спорт ове земље Абид Раџа је твитовао: „То је потпуно смешно - потребно је променити став у мачо и конзервативном међународном свету спорта."
Реаговала је и америчка певачица Пинк понудивши да плати казну уместо рукометашица.
Спортисткиње се годинама жале на ово разлику у спортовима на песку и истичу да је за њих бикини истовремено понижавајући и непрактичан.
„У сваком спорту су потребна правила. Али кад имамо други сет правила за жене, онда имамо проблем", каже за ББЦ спортска новинарка Рената Мендонса.
„То је сексизам у најгорем издању.
„Нажалост, сексизам у спорту се дешава често и представља огроман фактор у разлозима зашто бриљантне спортисткиње напуштају своје поље", каже за ББЦ ауторка дигиталног садржаја и бивша правница Това Ли.
„Проблем није у шортсевима.
„Проблем је што се женама 2021. године и даље говори шта смеју а шта не смеју да носе, зато што се женска тела и даље доживљавају као објекти за уживање мушкараца, што даје за право свима да коментаришу, захтевају и одлучују о њима."
„Жене у спорту се не схватају озбиљно, према њима се опходи као према луткама пријатним за око а не као према професионалним спортисткињама, што оне јесу", додаје Ли, која је на друштвеним мрежама често писала и коментарисала сексистичко становиште са којим се женска тела свакодневно срећу.
А Мендонса је сагласна: „Не постоји разумно објашњење за бикини, овај спорт се ни на који начин неће променити ако се женама дозволи да играју у шортсевима - ако ништа друго, биће им удобније."
Мендонса је суоснивачица дигиталне платформе Дибрадорас, која жели да повећа видљивост жена у спорту, да им се додели простор, каже она, који заслужују а често не добијају, на главнотоковским мрежама.
„Спортска такмичења су осмишљена за мушкарце - што оваква врста инцидента јасно и показује.
„Људи који 2021. године воде спортске организације, обично бели мушкарци, и даље доживљавају спортисткиње као украс, које су ту само да задовоље мушкарце.
„Требало би да је на женама да одлучују која је одећа најбоља за њих.
„Али зато што је врло мало жена на челу спортских организација а најчешће их ни нема, не чују се гласови спортисткиња", каже она.
„Како то да се гласови спортисткиња не узимају у обзир и зашто се тела и одећа спортисткиња и даље контролишу од надлежних власти и других око њих?".
Гаћице параолимпијке проглашене „прекратким и непримереним"
Али норвешке рукометашице тим нису прве жене у спорту које су се сусреле с овим проблемом, а вероватно неће бити ни последње.
Штавише, само један дан пре него што им је изречена казна, параолимпијка британске репрезентације и двострука светска шампионка Оливија Брин остала је „без текста" кад јој је речено да обуче „примеренији" шортс док се такмичила на Енглеском првенству.
Коментар је потекао од једног званичника, који је рекао да су њене гаћице „сувише кратке и да је разголићују". [Можете да видите шта је носила у твиту изнад.]
Спринтерка и скакачица у даљ, која се спрема да учествује на Параолимпијским играма у Токију у августу, каже да је њена намера кад је ово обелоданила била да спречи да се то дешава другима.
Брин своју спортску одећу описује „као доњи део бикинија са високим струком".
„Желимо да будемо што лакше док се такмичимо, не желимо да се осећамо отежано, и да нам буде удобно", каже она за ББЦ.
„Носила сам их девет година и никад нисам имала проблема. Треба просто да носимо оно што имамо права да носимо."
„Ова два примера можда изгледају као контрадикторна, али они су просто две стране исте медаље", тврди Ли.
„Женска тела се третирају и доживљавају као 'проблем'. Наша тела су или 'непримерена' или 'недовољно забавна'."
Играње у хиџабу
Исти проблем настао је још 2016. године кад је једна слика са Олимпијаде у Рију постала нашироко дељена и коментарисана.
Слика две одбојкашице на песку - једне из Египта и друге из Немачке [види изнад] изазвала је расправу не због њиховог импресивног спортског умећа, већ због њихових наизглед „супротстављених дресова", а неке новине су тврдиле да фотографија представља „културолошки сукоб".
Тај коментар жестоко је оспорен кад су многи устврдили да је то заправо показало „уједињујућу снагу спорта".
Египатска репрезентативка Доа Елгобаши [на слици] била је прва олимпијска одбојкашица на песку која је носила хиџаб.
Она је просто прокоментарисала у то време: „Носим хиџаб десет година… Не спречава ме да радим ствари које волим да радим, а одбојка на песку је једна од њих."
Али толика халабука око једне слике за многе је само истакла један већи проблем.
„Није важно из које културе долазите, женска тела и начин на који су та тела обучена и даље се доживљавају као јавна својина - или, тачније, својина патријархата", написала је у оно време британска новинарка Хана Смит.
„Без обзира шта обучете да бисте се бавили спортом као жена, увек ће о вама судити мушкарци који вас гледају."
Серенин „комбинезон"
Америчка тениска звезда Серена Вилијамс посветила је одећу на Ролан гаросу 2018. године „свим мамама на свету које су имале тешку трудноћу" кад се вратила на посао са породиљског.
Двадесетрострука освајачица гренд слем титуле рекла је да се у „комбинезону" осећала као „краљица из Ваканде", алудирајући на филм Црни пантер.
Речено јој је да јој та одећа више неће бити дозвољена, а председник Француске тениске федерације Бернар Гвидићели изјавио је за часопис Тенис: „Мислим да понекад одлазимо предалеко.
„Морате да поштујете игру и место."
Вилијамс је рекла да јој је ова одећа помогла да изађе на крај са крвним угрушцима, који су је замало коштали живота на порођају.
Али она каже да је у то време разговарала са Гвидићелијем, инсистирајући да одлука „није била ништа велико" и да „ако они знају да су неке ствари из здравствених разлога, онда нема шансе да то неће дозволити."
Дакле, сад кад све више спортисткиња почиње да заузима став а људи дижу глас - да ли су ствари почеле да се мењају?
Гимнастичарке у једноделним костиме на Олимпијским играма у Токију
Немачке гимнастичарке носиле су једноделне костиме на женским квалификацијама на Олимпијским играма у Токију, настављајући кампању против сексуализације спорта.
Неке од њих су носиле сличну одећу на Европском превенству почетком године, а Сара Вос је рекла да она и њене колегинице желе да се млађе такмичарке осећају безбедно у спорту.
Једноделни костими опиру се свим конвенцијама, док се већина гимнастичарки одлучује за трико, а оне које покривају ноге на међународним такмичењима чине то из верских побуда.
Немачки тим носио је сличну одећу током тренинга прошле недеље, а трострука олимпијка Сајц у то време је рекла да се „ради о томе у чему вам је пријатно".
„Желеле смо да покажемо да свака жена, сви, треба да одлучују сами шта ће носити", рекла је она.
Пливачке капе
Иако Соул кеп (Soul Cap) није прошао кроз лак период - чини се да се плима сада преокренула.
Одлука да се не дозволи пливачка капа дизајнирана за афро фризуру на међународним такмичењима могла би да се преиспита после оштре реакције јавности.
ФИНА, светска организација за водене спортове, рекла је да Соул кепове капе нису одговарајуће зато што не прате „природни облик главе".
Али коментари су се нашли на мети критике многих пливача, а неки су тврдили да ће то чак одвратити многе црнце од учешћа у овом спорту.
Као последица тога, ФИНА сада каже да „преиспитује став" по питању овог производа.
Мало је вероватно да приче о критиковању спортисткиња због онога што носе неће доминирати насловима вести у будућности.
Али према Ли, постоји једна ствар коју можемо сви да урадимо да бисмо помогли сада, а то је „указати на ову појаву сваки пут кад је приметимо".
Зашто?
Зато што „морамо да покажемо девојкама, још од младог узраста, да је спорт место за жене."
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]