Свемирска истраживања и Русија: На Међународну свемирску станицу лансиран модул „Наука“ - са 14 година закашњења

Руска ракета лансирана је данас са космодрома Бајконур у Казахстану како би испоручила нови научни модул Међународној свемирској станици (МСС).

После уласка у орбиту, соларне батерије и антене „Науке" су се регуларно отварале, рекао је новинарима Дмитриј Рогозин, шеф државне корпорације Роскосмос.

Лабораторија Наука, дугачка 13 метара, ићи ће на задњи део орбитирајуће платформе и спојиће се другим главним руским сегментима на станици - Звездом и Зарјом.

Нови модул носи са собом велику роботску руку (ЕРА) коју је обезбедила Европска свемирска агенција (Еса).

Ова рука је способна да захвати компоненте масе до осам тона са прецизношћу од пет милиметара.

Чланови посаде Међународне свемирске станице такође ће моћи да користе руку када се крећу током свемирских шетњи.

Наука је лансирана са великим закашњењем.

Првобитно је требало да буде послата још 2007. године, али је каснила делом због буџетских потешкоћа, али и због тога што су инжењери наишли на низ техничких проблема током развоја.

Све фазе лета лансирне ракете - одвајање степеништа и одбацивање заклопа носа - одвијале су се у нормалном режиму, наводи се на веб страници Роскосмос.

Лет „Науке" до Међународне свемирске станице потрајаће нешто више од недељу дана.

Пристајање „Науке" на Звездин модул предвиђено је за 29. јул, рекао је Роскосмос.

Шеф НАСА-е Бил Нелсон честитао је руском тиму на успешном лансирању модула.

„Честитам шефу Роскосмоса Дмитрију Рогозину и руском тиму на успешном лансирању Науке! Промовисаће истраживања и научна открића", написао је на Твитеру.

Рогозин је рекао новинарима да ће модул бити потпуно интегрисан у Међународну свемирску станицу за шест до осам месеци.

За потпуну интеграцију модула у станицу, космонаути ће морати да оду у свемир до десет пута, рекао је шеф државне корпорације за РИА Новости.

Космонаути ће користити нови модул као додатни простор за спровођење експеримената и за складиштење терета.

Такође ће га користити као одмориште.

Последњи значајан руски сегмент који је послат на Међународну свемирску станицу био је Расвет, шест метара дугачка јединица, 2010. године.

Модул Наука је послата управо у тренутку када Русија преиспитује властиту будућу улогу у пројекту МСС.

Московски званичници су недавно наговестили да би Русија могла да се повуче са станице 2025. године.

Русија је показала мало интересовања за придруживање месечевој платформи коју воде САД, познат као Гејтвеј (Gateway), која би требало да буде састављена током ове деценије.

Модул Наука

„Наука" је први модул који је Русија послала на Међународну свемирску станицу у последњих 11 година.

Тренутно руски сегмент Међународне свемирске станице укључује пет модула: мале истраживачке модуле Расвет (послати 2010. године) и Поиск (2009.), Pirs docking compartment (2001.), сервисни модул Звезда (2000.) и функционални теретни блок Зарја (1998, први модул МСС-а).

„Наука" ће постати најтежи руски модул станице.

Ово је готово комплетна копија првог модула Зарје.

„Наука" је изграђена 1995. године првобитно као копнена резервна снага за Зарју.

Али је 2004. године одлучено је да се прошири руски сегмент МСС-а и ради уштеде „Наука" је развијена у потпуни летачки модул.

Лансирање „Науке" било је заказано за 2007. годину, али је због многих тешкоћа то одложено за много година.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]