Црква, Грузија и деца: Шта се дешавало са малишанима у интернату који контролише Патријаршија

Пре више од 15 година Грузија је напустила концепт сиротишта, рачунајући на повратак деце у биолошке породице или замену великих државних институција алтернативним формама старатељства.

Недавни скандал у интернату за децу при Грузиjској патријаршији, показао је да реформа није спроведена до краја, и изазвао је расправу о проблему затворености Грузијске православне цркве, једне од институција са највећим ауторитетом у земљи.

Врата институције која је била недоступна за заштитнике људских права, сиротишта при Патријаршији у Ниноцминди, граду на југу Грузије, отворила су се 28. јуна за заштитника грађана Грузије.

Пре тога његови сарадници су два пута покушавала да уђу у објекат ради провере.

Није их пуштао тадашњи архиепископ Спиридон (Гоча Абуладзе), тадашњи управник сиротишта, а забрану доласка у сиротиште објашњавао је тиме, да они који долазе да провере, наводно, „траже озакоњавање истополних бракова" у Грузији и не сме да их пусти код деце.

Пре тога се позивао на вирус корона и скоро читаву годину нису пуштали у установу социјалне раднике агенције за социјалну заштиту.

Заштитници за људска права сумњали су да је прави разлог због кога нису пуштани у интернат кршење права деце и окрутне методе поступања и кривили су власт за нечињење и попустљивост.

Лукина прича

„Била су ми одрана колена из којих је текла крв. Много пута сам пролазио кроз то", прича за ББЦ деветнаестогодишњи Лука.

Један од првих који је новинарима испричао шта је преживео у Ниницминди.

Испред врата сиротишта оставила га је мајка.

Имао је свега недељу дана.

Сећа се како су на деци примењиване различите методе кажњавања, премлаћивање летвицама, палицама и другим предметима.

Деца су приморавана да раде метанија, поклоне или да стоје на зрнима пшенице и пиринча.

„Требале су ми две године посете психијатрима, па чак и коришћење психотропних лекова, након што сам изашао одатле, како бих смирио живце након свега овога", каже Лука, који је интернат напустио пре четири године.

Он се сада бори за то да интернат напусте сви васпитаници и да се установа затвори.

Кажњавања и истраге

Заштитници за људска права говорили су још пре шест година о пракси кажњавања у Ниноцминди.

У извештају заштитника грађана нарочито говорило о томе да су деца кажњавана тако да су могла остати без вечере или да су приморавана да пузе на коленима по ходнику са рукама прислоњеним на главу на очиглед вршњака.

Колико је познато, тек овог лета се сазнало, да је истраживање неких чињеница о насиљу у Ниноцминди почело 2016. године.

У јуну је грузијско Министарство унутрашњих послова покренуло нову истрагу о насиљу. Укупно је током тих година покренуто пет кривичних поступака, а истраге се настављају.

Архиепископ Спиридон написао је изјаву о томе да одлази властитом вољом, а почетком јуна интернат је напустила већина васпитаника.

Заштитници за људска права сматрају да је рано да се стави тачка на овај случај, и инсистирају на томе да из Ниноцминде треба да се изведу сва деца, у противном, убеђена је извршна директорка организације Партнерство за људска права Ана Арганашвили, остаје ризик од насиља.

„Док се истрага не заврши, тамошње образовне активности морају бити прекинуте. Децу треба одмах одвести одатле док не постане јасно шта се тамо догодило.

Не постоји алтернативно решење на пољу заштите деце. У свим земљама би учинили исто тако", каже заштитница за људска права.

Управо се њена организација обратила суду са молбом да се деца изведу из дома.

Градски суд у Тбилисију стао је на страну организације за заштиту људских права и обавезала је државне органе да изведу децу са сметњама у развоју из установе (организација је поступала у њихово име).

Патријаршија се није сложила са одлуком суда, али је истовремено саопштено да у потпуности подржава реформу домова за децу без родитељског старања и деинституционализацију.

То је принцип по коме деца не треба да живе у великим домовима, интернатима или сиротиштима, већ у породицама са старатељима или у такозваним малим смештајима породичног типа.

У овом тренутку социјални радници дежурају даноноћно у сиротишту, а реформа установе поверена је надбискупу Бодбијском, архиепископу Јакову.

Педесетдеветогодишњи епископ Јаков заменио је Спиридона на позицији.

Недуго пре свог постављења он је рекао „не постоји ништа што изненађује у томе", да неко „ко није речима могао да објасни, одлучио се да примени силу", када „нема стрпљења".

Али је при том истакао да не поздравља примену силе.

Касније је, када је већ био на позицији директора, епископ обећао, да нико, на кога деца имају притужбе неће остати да ради у дому.

По доласку новог управника сиротиште је напустила скоро половина васпитача, и сви они су, како је тврдио архимандрит, послати на привремено одсуство.

Таква брза реакција новог управника некима се учинила сумњивом.

Теолог Звиад Цабадзе не искључује да на овај начин „владика Јакоб врши „чистку":

„Већ је отпустио проблематично особље, а сада „обрађује" децу, тако да она ништа не кажу омбудсману."

Нови управник није одмах, али је ипак отворио врата дома омбудсманки Нино Ломџари први пут од 2018. године.

Чак и пре посете, она је поновила препоруку да се преостало 15 деце пребаци на алтернативну форму старатељства.

„Мислим, да ипак, васпитачи са којима су живели годинама стварају одређену врста притиска на њих у таквим условима и не желе да деца напусте ове зидове", рекла је.

Већ након посете Ломџари је са задовољством приметила спремност управника дома на сарадњу и обећала да се надгледање наставља.

„Наравно, постојала је одређена дистанцираност, лажна представа или страх деце, зато је главни задатак данашње посете био упознавање, стварање контаката и разговор са децом", испричала је Ломбарџи.

„Ми бисмо одреаговали"

Из Патријаршије кажу да су о истрагама чињеница о насиљу, и о томе да грузијска омбудсманка није могла да уђе на територију дома за незбринуту децу, сазнали из медија и да жале што се она није директно обратила њима.

„Она је требало нама да се обрати, ми бисмо реаговали и одмах би могла да уђе у дом", каже адвокат патријаршије Едишер Карчава.

Према његовим речима, Патријаршија је позвала органе реда да истраже сваку чињеницу могућих неправилности, како не би остала питања без одговора.

Невидљива деца

Упркос деинституционализацији која је започета пре 15 година (напуштање концепта великих домова за децу), према речима заштитника за људска права, око хиљаду деце и даље живи у великим државним установама.

Како наводи Ана Арганашвили, већина ове деце није заведена у званичне државне извештаје и завршава у институцијама заобилазећи законске процедуре.

„Ово са собом носи ризике трговине људима", напомиње она.

Као што се наводи у извештају о примени Грузије Споразума о придруживању са ЕУ, постоје две велике државне институције у којима живи око 80 деце са специјалним потребама.

Више од 900 деце живи у 38 нерегулисаних институција, углавном у општинама Грузијске православне цркве и муслиманске заједнице.

Држава нема тачне податке о томе колико је деце у верским домовима, наводи се у извештају омбудсмана за 2019.

Само три институције, укључујући интернат Ниноцминда, имале су дозволе за рад, али у њима готово није било државног надзора и контроле.

Грузијске власти кажу да интернат у Ниноцминди није једина велика институција, коју би требало затворити, и из које ће они да пребацују децу, и још обећавају да ће обавезно затварање таквих институција, које је законом прописано ступити на снагу априла 2022.

„Не треба се само фокусирати на Ниноцминду. Велике институцеје не би требало да постоје ни у Ниноцминди, ни на било ком другом месту у Грузији", рекла је заменица министра здравља Тамар Баркалаја новинарима после састанка са представницима међународних организација и цркве.

Патријаршија се не противи реформи, али уопште не желе да се одрекну сиротишта у Ниноцминди: ново руководство већ најављује реформу, изградњу нових малих кућа у Ниноцминди, намењених за шест до 10 деце, и отварање дневног центра на месту садашњег интерната.

Надају се да ће цео процес бити завршен до априла 2022. године.

„Држава у држави"

Оно што се догађало у Ниноцминди постало је још један показатељ не само претње насиља у великим сиротиштима, већ и утицаја Грузијске православне цркве, кажу аналитичари.

У томе што власти дуго нису реаговале на оно што се дешавало у дому, стручњаци теолози, виде то као доказ да су желели по сваку цену да избегну конфликт са црквом.

Одбијајући приступ државној институцији, која има законско право да проверава институцију, црква диктира услове и каже држави да она није једини владар и да је она, црква, други, ништа мање јак пол власти, каже професор Универзитета Сулкхан-Саба Орбелиани, теолог Гоча Барнови.

„Прича са Ниноцминдом, није једина, има много других епизода, које показују да је Грузијска православна црква држава у држави, а односи цркве и државе нису правни и нису односи засновани на секуларизму, како је прописано нашим уставом", додаје професор.

Према његовом мишљењу, власти се не супротстављају отворено утицајној Цркви, јер им је потребна њена подршка на изборима:

„Изборе имамо скоро сваке године и, на основу овога става - потребан си ти мени, а ја сам потребан теби - власт ради у сталном режиму."

Према речима Гоче Баранови, црква има своју тактику, има добар однос према новоизабраној влади и то ће потрајати уколико рејтинг остане висок и у другом мандату.

У случају да рејтинг падне и власт буде осуђена на пропаст, подршка цркве иде будућим властима, што се и догодило 2012, каже он.

Више од 80 одсто становништва Грузије су православни хришћани. Према анкети невладине организације Међународног републичког института 79 одсто становништва позитивно оцењује рад цркве, а на ранг листи институција налази се на другом месту, после војске.

Поглавар ГПЦ, Патријарх Илија II, је најпопуларнији човек и ужива подршку 89 одсто становништва, који озбиљно претиче политичаре и друге утицајне личности у земљи.

Неки свештеници и верници уверени су да је скандал са домом за децу без родитељског старања део кампање која има за циљ дискредитацију Грузијске православне цркве, иза које, према њиховом мишљењу, стоје „либерали" и „они који заступају права ЛГБТ популације".

Леван Абашидзе, теолог и члан аналитичке групе при Патријаршији, не спада у оне који верују у постојање неке врсте „завере против цркве", али сматра да је инцидент изазвао налет оптужби и критика на рачун Патријаршије, што заузврат није могло а да не изазове одговор другог дела друштва.

„Када је овај сукоб почео, многи људи су га прихватили, штампа, разне невладине организације и теолошки стручњаци, који никада не пропуштају ниједну прилику да кажу нешто против Патријаршије.

И, наравно, имали смо контра реакцију. Видите, када је црква оптужена, да тамо убијају, силују, али испоставља се да тога нема, барем нема доказа за то, такође постоји реакција у нашем друштву. (...) Не треба прелазити границу и оптуживати за нешто чега нема."

Скандал око пансиона не само да неће уздрмати, већ ће можда чак и повећати ионако висок рејтинг цркве у Грузији, сугерише теолог Звиад Цабадзе.

Оно што се догађа сама патријаршија представља као покушај омбудсманке да децу употреби у борбу против породичних и моралних вредности које патријаршија штити и чува, тврди он.

„Већина парохије често без размишљања и слепо испуњава оно на шта архијереји и патријаршија позивају. То је неприхватљиво на основу хришћанског учења, али током година код нас се формирали и још увек постоји тако искривљено разумевање хришћанства", сматра Цабадзе.

Према студији коју је прошле јесени спровео истраживачки центар CRRC Грузија, 80 одсто се слаже да ГПЦ промовише очување моралних вредности у грузијском друштву, 79 одсто сматра да је ГПЦ основа грузијског идентитета, а 83 одсто каже је она важна за њихову породицу.

*Имена су измењена

Илустрација Магерама Зејналова

Погледајте видео о камповима за „мењање погледа на свет" у Кини

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]