Животиње и природа: Амазонски орао има мале шансе да преживи уништавање прашума

Једна од највећих врста орлова на свету има „готово нула шанси" да преживи уништавање Амазоније и сечу дрвећа у тој области, тврде научници.

Најновија студија указује да се птица бори да нахрани младунце у прашуми у којој човек сече и уништава све више дрвећа.

Око 17 одсто Амазоније је уништено у претходних 50 година, а ситуација се погоршала последњих година.

Амазонски орао је највећа птица у Северној и Јужној Америци, а познат је по огромним канџама које му служе за хватање мајмуна и лењиваца у крошњама.

Амазонија се сматра „последњим упориштем" овог грабљивца, а верује се да готово 90 одсто припадника те врсте живи у овој области.

Ова птица је само једну међу милионима животињских врста у Амазонији чији се географско станиште смањује, рекао је истраживач Карлос Перез, професор науке о животној средини на Универзитету Источна Англија.

„С обзиром на то да орлови имају најспорији животни циклус од свих врста птица, њихове шансе за прилагођавање у пределима где је шума све мање су готово нула", рекао је он.

Мере очувања, попут премештања младих орлова и допне њихове исхране, биће кључне за опстанак врсте, додао је Перез.

Харпија орао (Harpia harpyja) један је од највећих грабљиваца на свету, а одрасле женке могу да достигну тежину до 10 килограма.

Ове птице живеле у тропским шумама - од Централне Америке до северне Аргентине, али су данас готово да их нема у већим деловима тих подручја.

Уништавање прашума и лов угрожавају постојање ове врсте.

Иако је ова врста заштићена законом у неколико земаља, међу којима су Бразил, Панама и Суринам, заштитне мере је тешко применити у удаљеним шумским подручјима.

У студији коју је водио доктор Евертон Миранда са Универзитета КваЗулу-Натал из Јужне Африке, истраживачи су надзирали 16 гнезда у амазонским шумама у држави Мато Гросо у Бразилу.

Такође су користили мапе и Google Earth да израчунају колико је прашума уништено у подручјима око гнезда.

Фрагменти костију открили су да су се орлови углавном јели двоножне лењивце, мајмуне капуцине и сивим вунастим мајмунима.

У пошумљеним подручјима нису пронашли алтернативну храну, а младунчад су хранили р

еђе.

У областима где је стопа крчења шума између 50 и 70 одсто, три орла су умрла од глади, а у подручјима са крчењем шума већим од 70 одсто нису пронађена гнезда.

Научници су израчунали да су подручја која су изгубила више од половине дрвећа неприкладна за харије.

У тим областима не могу успешно да подижу мландуце.

Крчење прашума могло је да проузрокује пад броја приплодних парова за више од 3.000 од 1985. године до данас.

Истраживање је објављено у онлајн магазину Scientific Reports.

Пратите Хелен на Твитеру.

Погледајте видео о рибару који ја спасао орла

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]