Свемирска истраживања: Венерини облаци су „једноставно превише суви“ да би подржали живот

Живот не може да постоји у облацима Венере.

Једноставно, превише је суво, утврдио је међународни истраживачки тим предвођен Краљичиним универзитетом у Белфасту.

Прошле године су се побудиле наде да би микроби могли да настањују атмосферу Венере, с обзиром да је тамо присутан гас фосфин (ПХ3).

Сугерисано је да се концентрација не може објаснити само геолошком активношћу.

Али нова студија из Белфаста даје бољу слику.

На основу онога што је познато о условима у облацима, тим је прикупио податке свемирских сонди, а затим је погледао библиотеку животних облика на Земљи да би утврдио да ли неки познати организми могу да опстану у том изазовном окружењу.

Облаци су углавном сумпорна киселина са малим делом воде.

Анализа је закључила да најекстремнији „екстремофил" - назив за микробе који живе у врло изазовним условима - неће моћи да преживи, а камоли да напредује.

„Открили смо не само да је ефективна концентрација молекула воде нешто испод оне која је потребна за најотпорнији микроорганизам на Земљи, она је више од 100 пута нижа.

„Готово је на дну скале и на непремостивој је удаљености од онога што су минимални услови за живот", рекао је др Џон Холсворт из Школе биолошких наука из Белфаста (Belfast's School of Biological Sciences).

Да ли ово „убија" идеју откривања живота на Венери?

Свакако је била узбудљива и интригантна најава када се засебни тим појавио прошлог септембра са примамљивим запажањима ПХ3 на другој планети од Сунца.

Гас фосфин је молекул састављен од једног атома фосфора и три атома водоника.

На Земљи је фосфин повезан са животом, с микробима који живе у цревима животиња попут пингвина или у срединама сиромашним кисеоником, попут мочвара.

У реду, можете да га направите и индустријски, али на Венери нема фабрика, а сасвим сигурно нема пингвина; зато је његово постојање у облацима планете захтевало објашњење.

Тим предвођен професорком Џејн Гривс са Универзитета у Кардифу, покренуо је могућност постојања живота у Венери и позвао је друге групе да одговоре изазову.

Неки астрономи су у почетку доводили у питање исправност запажања ПХ3, која су рађена са два различита телескопска система.

Али овај најновији изазов долази из сасвим другог угла - од стручњака за биохемију.

Др Холсворт је микробиолог који изучава реакције живих организама на стрес.

Професорка Гривс је похвалила је његов рад, описујући нову студију као изврсну.

Али она и даље мисли да постоји могућност постојања неког облика живота у облацима Венере.

„Разговарали смо о овоме прошле године; знамо да је атмосфера Венере крајње исушена, али оно што не знамо је колико је добро помешана.

„Колега Пол Ример управо објављује чланак у којем се види да би неке капљице облака могле да имају веома висок садржај воде", рекла је за ББЦ Њуз.

Гривс је указала на тамне пруге које се понекад виде у краћим временским периодима у атмосфери.

Претпостављало се да би то могле бити колоније микроба које еволуирају, одумиру и потом се поново појављују.

Др Крис Мекеј водећа је фигура у астробиологији, пољу које испитује могућности за живот изван Земље.

Истраживач америчке свемирске агенције (НАСА), коаутор нове студије Холсворт, рекао је да би волео да помисли да је Венера насељена, али да директна мерења атмосфере заиста сугеришу да је ово мало вероватно.

Више обећавајућа - иако је и даље врло тешка за доказивање - јесте идеја да би живот могао постојати у облацима Јупитера.

Ново истраживање указује на то да би компатибилне температуре и доступност воде требало наћи на дубини где је притисак приближно пет пута већи од нивоа мора на Земљи.

Наравно, ово не говори ништа о осталим животним условима, као што је залиха хранљивих састојака.

„Много је теже рећи да је место усељиво него рећи да место није усељиво", објаснио је др Мекеј.

„Да кажемо да неко место није усељиво, довољно је да покажемо да су неки услови изван опсега који живот може да толерише.

„Нажалост, тако нешто можемо да кажемо за Венеру.

„Такође показујемо да је један параметар - активност воде - унутар опсега у одређеном слоју на Јупитеру.

„Али да бисмо показали да је овај слој настањив, морали бисмо да прођемо кроз све услове за живот и покажемо да су сви испуњени.

„Тако да је много теже рећи да је Јупитерова атмосфера настањива него рећи да су Венерови облаци ненасељиви".

У овом тренутку, прича о Венери је горућа.

НАСА и Европска свемирска агенција управо су одобриле три нове мисије, почев од краја ове деценије.

А приватна компанија за лансирање, Рокет Лаб, намерава да пошаље летелицу за улазак у атмосферу најкасније до 2023. године.

Чланови тима професорке Гривс трудиће се да узоркују гас фосфин док се сонда спушта кроз облаке.

Поред тога, тим ће званично објавити одговоре другим научницима који су сумњали у робусност њихових телескопских посматрања.

„Поново смо прегледали податке, направљена су велика побољшања [од запослених у опсерваторији Алма у Чилеу], и заиста сам задовољна оним што смо видели на Венери", рекла је она.

Нова студија објављена је у часопису Нејчр астрономи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]