Свемир и истраживања: Лебди ли живот у облацима Венере

То је једна фасцинантна могућност - идеја да некакви живи организми лебде у облацима планете Венере.

Али управо то у овом тренутку разматрају астрономи, након што су у атмосфери открили гас који не могу да објасне.

Тај гас је фосфин - молекул састављен од једног атома фосфора и три атома водоника.

На Земљи, фосфин се везује за живот, за микробе који живе у цревима животиња као што су пингвини или у окружењима са мањом концентрацијом кисеоника као што су мочваре.

У реду, можете да га направите и индустријски, али на Венери нема фабрика; а сасвим сигурно нема пингвина.

Зашто је, онда, тај гас тамо, 50 километара у висину од површине планете. Професорка Џејн Гривс, са Универзитета у Кардифу, у Великој Британији, и њене колеге постављају себи управо то питање.

Они су објавили студију у часопису Нејчер астрономи детаљно навевши све своје опсервације у вези са фосфином на Венери, као и истраживања која су спровели како би покушали да докажу да овај молекул може да има природно, небиолошко порекло.

Али за сада су збуњени - као што су то испричали ББЦ-јевој емисији „Небо ноћу", која је нашироко разговарала са њиховим тимом.

Имајући у виду све што знамо о Венери и условима који на њој постоје, нико још није успео да објасни абиотички пут настанка фосфина, не у количинама које су откривене. То значи да вреди у разматрање узети извор живота.

„Током читаве моје каријере, бавила сам се потрагом за животом негде другде у Универзуму, тако да ме је одувала сама могућност да је овакво нешто могуће", каже професорка Гривс.

„Али, да, ми искрено позивамо све друге људе да нам кажу шта смо то можда пропустили. Наше студије и подаци су отвореног приступа; тако функционише наука."

Шта је тачно открио тим?

Тим професорке Гривс први пут је открио фосфин на Венери уз помоћ телескопа „Џејмс Клерк Максвел" на Хавајима, а потом његово присуство потврдио уз помоћ Атакама великог милиметарског/субмилиметарског телескопа у Чилеу.

Фосфин има препознатљиву „линију апсорпције" коју ови радио телескопи откривају на таласној дужини од око једног милиметра.

Гас је на планети примећен на средњим-географским ширинама на отприлике 50-60 километара надморске висине.

Концентрација је мала - чини свега 10-20 делова на сваких милијарду атмосферских молекула - али у овом контексту, то је много.

Зашто је то толико занимљиво

Венера није на врху списка кад се помисли на живот негде другде у нашем Сунчевом систему. У поређењу са Земљом, то је паклено окружење.

Са 96 одсто атмосфере сачињене од угљен диоксида, снашао ју је разуздани ефекат стаклене баште. Температура на површини је као у рерни за пицу - преко 400 степени Целзијуса.

Свемирске сонде које су успеле да слете на ову планету преживеле су свега неколико минута пре него што су се распале.

А опет, ако одете 50 километара увис, ту вам се налазе „услови за мајицу кратких рукава". Дакле, уколико на Венери има живота, управо бисмо ту могли да очекујемо да га нађемо.

Зашто би требало да смо скептични?

Због облака. Густи су и углавном сачињени (75-95 одсто) oд сумпорне киселине, која је катастрофална за ћелијске структуре од којих су састављени живи организми на Земљи.

Доктор Вилијам Бејнс, који ради за Масачусетски институт за технологију (МИТ) у САД, биохемичар је овог тима.

Он је проучавао разне комбинације различитих једињења која би могла да се очекују на Венери; истражио је да ли вулкани, муње или чак метеорити могу да играју неку улогу у стварању РХ3 - и све хемијске реакције које је истражио, тврди он, 10.000 пута су преслабе да би произвеле ону количину фосфина која је затечена.

Да би преживели сумпорну киселину, сматра доктор Бејнс, Венерини микроби у ваздуху или би морали да користе неку непознату, радикално другачију биохемију, или да развију неку врсту штита.

„У принципу, неки живот склонији води могао би да се сакрије унутар неке врсте заштитне љуске у капљици сумпорне киселине", каже он за „Небо ноћу".

„Говоримо о томе да се бактерије окруже нечим јачим од тефлона и потпуно учауре у то. Али како се онда хране? Како размењују гасове? То је један прави парадокс."

Каква су биле реакције?

Опрезне и заинтригиране. Тим изричито не тврди да је пронашао живот на Венери, само да та идеја мора додатно да се истражи док научници траже неке геолошке или абиотичке хемијске путеве до фосфина које су превидели.

Доктор Колин Вилсон са Универзитета у Оксфорду радио је на сонди „Венус експрес" Европске свемирске агенције (2006-2014) и водећа је личност за развој концепта нове мисије по имену ЕнВижн.

Он каже да ће опсервације професорке Гривс покренути нови талас истраживања на овој планети.

„Заиста је узбудљиво и то ће довести до нових открића - чак и ако се покаже да је првобитно откриће фосфина некаква спектроскопско погрешно тумачење, што не мислим да ће се догодити", каже он за ББЦ Њуз.

„Мислим да је живот у облацима Венере данас толико мало вероватан да ћемо пронаћи неке друге хемијске путеве за настанак фосфина у атмосфери - али ћемо током овог истраживања зато открити много занимљивих ствари о Венери".

Професор Луис Дартнел са Универзитета у Вестминстеру једнако је обазрив. Он је астробиолог - неко ко проучава могућности живота ван Земље.

Он мисли да су Марс или месечеви Јупитера и Сатурна бољи кандидати за откриће живота.

„Уколико живот може да опстане у горњим нивоима облака Венере - то је веома просветљујуће, зато што можда значи да је живот врло уобичајен у нашој галаксији у целини. Можда животу нису потребне планете веома сличне Земљи и може да опстане на другим, паклено топлим планетама налик Венери широм Млечног пута."

Како ово питање може да се реши?

Тако што ће се послати сонда да конкретно истражи атмосферу Венере.

Америчка свемирска агенција (НАСА) замолила је научнике да израде нацрт за мисију у 2030-тим.

Водеће мисије су најспособнији - и најскупљи - подвизи које спроводи НАСА. Овај конкретан концепт је предложио аеробота, или балон са инструментима, који би путовао кроз облаке Венере.

„Руси су то урадили са својим Вега балоном 1985. године", рекла је чланица тима професорка Сара Сигер са МИТ-а. „Он је био прекривен тефлоном да би био заштићен од сумпорне киселине и лебдео је унаоколо неколико дана, вршећи мерења."

„Дефинитивно бисмо могли да извршимо нека мерења на лицу места. Могли бисмо да сконцентришемо капи и измеримо њихова својства. Могли бисмо чак и да понесемо микроскоп на лице места и потражимо сам живот."

Како се Спејс Икс вратио на земљу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]