Корона вирус и порекло: Морамо ли да знамо одакле је потекао Ковид-19

„Правовремена, транспарентна, експертска и научно заснована" студија - то је оно што лидери Г7 тврде да желе од научника у потрази за пореклом вируса који изазива Ковид-19.

Ово није први пут да су моћни политички лидери изразили подршку истрази која би открила одакле је потекао вирус одговоран за актуелну пандемију.

Амерички председник Џо Бајден недавно је издао наређење својим обавештајцима да појачају напоре и појаве се с извештајем за 90 дана, укључујући детаљну анализу могућности да је корона вируса потекао из кинеске лабораторије.

Контроверзна хипотеза о бекству вируса из лабораторије, коју су некада одбацили сви као опскурну теорију завере, недавно је поново добила на тежини, додатно компликујући ионако тешке односе између Кине и Запада.

Кина је упорно одбацивала теорију као „кампању блаћења", повод за „сваљивања кривице" из западних земаља.

Годину и по дана касније откако је Ковид-19 први пут забележен у Вухану, питање како се вирус појавио и даље остаје мистерија.

Како заправо изгледа научна потка ове потраге - и зашто је важно пренебрегнути политику и пронаћи право порекло вируса?

Шта знамо… а шта не знамо

Вирус САРС-ЦoВ-2 први пут је откривен у Кини крајем 2019. године, а до јуна 2021. године, раширио се читавом светом, довевши до 178 милиона потврђених случајева заражавања и 3,9 милиона смрти.

Неки од раних случајева били су повезани са пијацом морске хране у граду Вухану, где је откривена прва група заражених са Ковидом-19.

Протеклих месеци, научници су постигли широки консензус да се вирус раширио као последица „зоонотичког преласка" - што је „скок вируса" са заражених животиња на људе, пре него што он постане високо преносив са људи на људе.

Међутим, конкурентска теорија сугерише да је вирус исто тако могао да побегне из велике установе за биоистраживања лоциране релативно близу дотичне пијаце, Вуханског института за вирусологију (ВИВ), где научници већ више од деценије проучавају корона вирусе у слепим мишевима.

У раним данима пандемије, ову контроверзну тврдњу заступао је тадашњи амерички председник Доналд Трамп.

Неки су одлазили толико далеко да сугеришу да га је можда направио човек да би га употребио као биолошко оружје.

Истраживање је од тада пружило доказе против идеје о креираном вирусу.

„Теорије о хипотетичком човечјем пореклу САРС-ЦoВ2 темељно су оповргнуте", написала је група научника у Америчком часопису за тропску медицину и хигијену, у јулу прошле године.

Вирус не садржи „генетске отиске нити генетске секвенце који би били 'унапред инжењерски изведени' из раније постојећих вируса", открили су они.

Амерички шеф за заразне болести доктор Ентони Фаучи такође је недавно одбацио ову идеју, рекавши да „Кинези који намерно праве нешто што ће њих убијати… Мислим да је то просто претерано."

А опет је тврдња да је вирус могао да се рашири као последица непознатог лабораторијског инцидента поново почела да добија на тежини.

Потрага за пореклом

Неки научници подржавају идеју да се истраже обе ове сучељене идеје - бекство из лабораторије вируса који је претходно пронађен у природи, напрема природном зоонотичком преласку (током ког су инфекције могле да пређу са слепих мишева на људе, директно или путем животиње посредника као што је панголин или неки други још неоткривени сисар).

Ово прво је „још увек валидна могућност која не би смела тек тако да се одбаци", писали су у марту научници из Аустрије, Јапана, Шпаније, Канаде, САД-а и Аустралије.

Светска здравствена организација (СЗО) послала је почетком ове године групу експерата у Кину да истражи то до краја, а опет извештај који су они начинили није садржао никакве закључке о томе одакле је дошао САРС-ЦoВ-2 и, по многима, понудио више нових питања него одговора.

У мају је 18 истакнутих научника написало писмо у часопису Сајенс захтевајући даљу истрагу.

„Морамо озбиљно да схватимо хипотезе и о природном и о лабораторијском преласку све док не будемо имали довољно података", написали су они.

Они су истакли и да „права истрага треба да буде транспарентна, објективна и мотивисана чињеницама", као и „подложна независној контроли".

Једна од ауторки писма је професорка Акико Ивасаки, имунолошкиња из Медицинске школе са Јејла.

Она упорно тврди да је разумевање порекла овог вируса од кључне важности за спречавање будућих пандемија.

„Ако се покаже да је вирус директно скочио са слепих мишева на људе, морамо да предузмемо мере да минимизујемо будуће контакте и појачамо надзор заражавања код људи за које знамо да су имали контакте са слепим мишевима", рекла је она за ББЦ.

За то време, „ако је вирус случајно побегао из лабораторије, морамо поближе да проучимо како је до тога дошло и применимо јаче безбедносне мере како бисмо спречили да до таквих инцидената дође у будућности."

Професор Дејвид Робертсон, вирусолог са Универзитета у Глазгову, има исти став.

„Чак и ако је институт у Вухану умешан у ово, и даље морамо да знамо одакле је вирус дошао, где су га они нашли.

Али вируси којима су се они бавили (пре пандемије) нису довољно блиски САРС-ЦoВ-2-у да би они били његово порекло", рекао је професор Робертсон за ББЦ.

Он одбија да третира „теорију о бекству из лабораторије и теорију о природном пореклу као равноправне".

Иако су оба сценарија могућа, каже он, природно порекло је много вероватније.

На основу научних трагова који су до сада доступни, већина научника, попут професора Робертсона, предност тренутно даје идеји природног догађаја.

А, опет, једна мањинска група тврди да су докази који поткрепљују теорију бекства из лабораторије слаби само зато што она до сада није била темељно истражена.

Природни догађај или инцидент у лабораторији - Аргументи

За следбенике теорије о природном преласку, доказе пружа пука историја епидемиологије: већина заразних болести кренула је са једном таквим непотпомогнутим „скоком" вируса из природе - као што се десило са инфлуенцом, ХИВ-ом еболом или мерсом.

А присуство корона вируса који могу да заразе људе у кинеским слепим мишевима већ је добро документовано пре пандемије, делом захваљујући управо истраживању лабораторије у Вухану.

Поборници теорије бекства из лабораторије, с друге стране, сматрају сумњивим што се првобитна епидемија десила управо у граду који је дом више центара максималне безбедности који држе опасне корона вирусе.

Они наводе извештај америчке обавештајне службе у ком се каже да се троје научника из ВИВ-а разболело у јесен 2019. године, пре него што је вирус почео да се шири - што је тврдња коју су кинеске власти категорички одбациле.

Још значајније, теорија о бекству из лабораторије позива се на чињеницу да корона вирус најсличнији САРС-ЦoВ-2-у пронађен у природи, познат као РаТГ13, дели свега 96 одсто његовог генома - зашто онда ближи рођак још није пронађен у животињама 18 месеци касније, питају се они.

Зауставимо будуће пандемије!

Док број људских жртава наставља да расте, већина научника подржава потрагу за пореклом као начином да се спрече будуће пандемије.

Као што је главни уредник Сајентифик амерекина Џош Фишман написао у једном скорашњем чланку, „у свету постоји још много вируса који изазивају болести", тако да би долазак до одговора „много значио, зато што знати како је пандемија вируса започела усмерава нашу пажњу на спречавање сличних ситуација."

А та открића не би имала утицаја само на медицину и јавно здравље. Откривање порекла онога што се некада називало „кинеским вирусом" могло би да помогне да се развеју стереотипи и избегну расистичке претпоставке.

„Спекулације неутемељене у чињеницама да су немарни кинески научници пустили вирус у свет, а које су биле честе под Трамповом администрацијом, изазвале су огромни талас анти-азијског расизма у САД-у, довевши до стотина чинова насиља", написао је Фишман.

А могло би да буде и дугорочних последица по привредну производњу и научна истраживања.

Потврђени зоонотички прелазак могао би да доведе до строжих регулатива за пијаце са живом храном, какве су популарне широм Азије, као и нових смерница за узгој и комерцијалну експлоатацију дивљих животиња.

Ако се уместо тога покаже да је истинита теорија о бекству из лабораторије, то ће променити неке претпоставке према којима се врше истраживања на високом нивоу данас - посебно такозвани експерименти „стицања функције", када се патоген чини опаснијим да би симулирао различите сценарије епидемије.

А могао би да доведе и до нових прописа у лабораторијама за био-безбедност, које експерти широм света одавно захтевају.

Кина заговара и другу теорију, да је корона вирус можда ушао у земљу у пошиљци смрзнутог меса, што је претпоставка коју је поткрепило истраживање једног од њихових водећих вирусолога.

Ако се, пак, ова теорија потврди, она би свакако имала последице по међународну трговину, транспорт хране и друге трговинске подухвате.

Хоћемо ли икад сазнати коначан одговор?

Наука по самој својој дефиницији стално коригује саму себе: како се појави неки нови доказ, старе теорије се константно преиспитују и обарају.

И зато можда никад нећемо доћи до дефинитивног одговора, а чак и ако дођемо, често је потребно да прође много година пре него што се утврди одакле нове болести долазе.

На пример, порекло сарса из слепих мишева није било потврђено све до 2017. године, 15 година након епидемије у којој је страдало око 800 људи.

Професор Робертсон се ослања на своја искуства у истраживању порекла ХИВ-а, вируса хумане имунодефицијенције који изазива сиду.

ХИВ је привукао пажњу света осамдесетих и од тада се процењује да се од њега заразило 76 милиона људи. Упркос неуморном истраживању, тек је средином 2000-тих порекло вируса повезано са дивљим шимпанзама.

„Испрва је било врло мало узорака од шимпанзи са ХИВ1, морало је да прође много времена пре него што се схватило одакле треба да се узимају узорци", каже вирусолог.

Он сматра да би истраживање могло бити једнако мукотрпно и овај пут, јер су „нови корона вируси пронађени у Јунану у Кини, а нови вируси у Југоисточној Азији."

Још важније, постојећи докази о САРС-ЦoБ-2 „нису се променили од пролећа 2020", како је написао научни новинар Адам Роџерс.

„Ти докази никад нису били комплетни, а можда никад неће ни бити", написао је он у чланку за Вајерд.

„Историја и наука показали су да је скок са животиње много вероватнији од бекства из лабораторије/заташкавања. Дакле, сада говоримо о томе како људи обликују властите ставове на основу оскудних доказа које поседујемо."

Због тога ова потрага никад не може да побегне од политике која ју је обликовала од самог почетка, тврди Роџерс.

„Било који добронамерни покушај да се разуме порекло вируса може да се претвори у политичку алатку", сматра професорка Ивасаки.

Многи се слажу с њом, а постоји и ризик да ће процес извршити додатни притисак на односе између САД-а и Кине у годинама које су пред нама.

„Савршено сам свесна потенцијалних последица игре окривљавања, нарочито зато што сам научница азијског порекла. Последња ствар коју желимо да постигнемо је да изазовемо још мржње према Азијцима."

Лабораторија или прва линија фронта

А потом је ту питање које је важно научницима из свих крајева света: може ли истрага порекла вируса заиста да створи безбедније окружења за даља истраживања?

Чак и ако се докаже да је дошло до бекства из лабораторије и уведу се нове безбедносне мере, не може да се гарантује да се то неће поновити, упозоравају експерти.

Вируси и други бацили већ су бежали из истраживачких установа и заражавали људе у прошлости - као у случају Руског грипа 1977. године и епидемија сарса из 2004. године.

Ризик делује као редовна пратећа појава рада у лабораторијама високе безбедности, преко потребних да би се унапредила наука и медицина.

И док пандемија наставља да убија људе, неки тврди да иако је потрага за пореклом вируса важна, она тренутно није приоритет.

„Као лекару, мој приоритет је да спасавам животе", каже докторка Мари-Марсел Дешамп, која негује пацијенте од Ковида-19 у клиници у Порт о Пренсу на Хавајима, где се недавно број случајева заражавања утростручио.

Научници имају много важније задатке, каже ова лекарка са прве линије фронта, која води непрофитну здравствену групу Гескио.

„Имамо ограничене ресурсе и морам да спречим да се људи заражавају, дакле реално гледано, познавање порекла вируса неће ми непосредно помоћи да обављам свој посао", рекла је докторка Дешамп за ББЦ.

На дуже стазе, међутим, она се слаже да би више извесности могло да помогне да се спречи још једна глобална здравствена криза.

„Постоји потреба да се разуме шта се десило - тада ће одакле је све дошло, у научном смислу, постати важно."

Погледајте видео: Како настаје колективни имунитет

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]