Животна средина и загађење океана: Колико штете воденом свету може да начини тестирање оружја

На снимку велики круг на површини мора побели и ударни талас затресе камеру.

Потом огромни водени стуб сукне у небо и сручи се назад.

У даљини, док се камера окреће око себе, може да се види мамутски ратни брод.

Америчка морнарица недавно је тестирала колико добро њен најновији и најсавременији носач авиона, УСС Џералд Форд, може да истрпи оближњу експлозију.

Употребили су око 18 тона експлозива - што је двапут више од „Мајке свих бомби" (MOAB), најмоћнијег ненуклеарног наоружања у америчком арсеналу.

Експлозија је била толико јака да ју је амерички Геолошки институт забележио као земљотрес јачине од 3,9, степена.

Кад је снимак био нашироко подељен, заталасао је и по друштвеним мрежама.

„Шта тачно експлозија те величине учини околном морском животу?", запитали су се људи.

Пречник смртоносног дејства

„Ако је експлозија довољно велика да оштети ратни брод, онда дефинитивно може да убије морске животиње", каже ББЦ-јев уредник за науку Дејвид Шукман.

„Рибари користе динамит да би убијали рибе - тако знамо да су експлозиви смртоносни по морска створења.

„А велика експлозија ће убити много њих."

Мајкл Јасни, директор Заштите морских сисара при невладиној организација Савет за одбрану природних богатстава, сагласан је с тим.

Он је за ББЦ рекао да би „неки мањи морски сисари у пречнику од километар-два од експлозије врло вероватно страдали, а неки у пречнику од 10 километара претрпели трајне повреде, попут губитка слуха."

Повреда слуха има огромне последице по нека океанска створења.

„Под водом, звучни таласи могу да путују далеко и китови то користе за комуникацију на раздаљини од више од стотину миља", додаје Шукман.

„Онда замислите само колико удар екстремно гласне буке од експлозије може да утиче на њихов слух."

Морски сисари су врхунски рониоци - кљунасти китови, на пример, могу да роне и до 2.000 метара испод површине океана.

Видљивост испод воде се брзо смањује и на километар дубине већ креће тамна зона.

У тим дубинама китови зависе од звукова да би могли да се крећу, због чега неки научници кажу да је „глуви кит, мртав кит".

Удар

Подводна детонација експлозива за последицу има ударни талас и акустичну енергију, а постоје бројни забележени случајеви крупних океанских сисара повређених приликом тестирања оружја.

Најмање осам делфина оглувело је и на крају страдало у августу 2019. године, после експлозије у Балтичком мору којом су чишћене мине из Другог светског рата.

Пре десет година у Шкотској, 39 пилот китова са дугим перајима насукало се у заливу током високе плиме, а 19 их је на крају угинуло.

Извештај британске владе показао је да су оближње операције уклањања бомби у данима пред трагедију „једини екстерни догађај са потенцијалом да изазове" да се китови насучу.

Америчка морнарица сама је признала 2013. да би обука и тестирање могли ненамерно да убију стотине китова и делфина и ране хиљаде њих у наредних пет година, углавном као последица детонирања експлозива под водом.

Величина је важна

Али иако имамо бројне примере жртава међу крупнијим морским врстама, много је теже израчунати штету по ситнија створења, иако је већа вероватноћа да ће она бити угроженија.

Питер Ворд, експерт за подводну акустику, проучава утицај подводних експлозија на животну средину и написао је студију о томе 2015. године.

У студији је израдио модел за то колико разарања би изазвала подводна мина из Другог светског рата.

„Типичне подводне мине са 450-680 килограма разорног експлозива уопштено изазивају смртност на раздаљини од 300 до 630 метара.

„Много веће експлозије доводе до смртности на много већим раздаљинама."

Али он истиче да „што је животиња већа, већа је и шанса да ће она преживети експлозију."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]