Ел Салвадор и криптовалуте: Прва земља на свету где је биткоин званична валута

Ел Салвадор је постала прва земља на свету која је званично прогласила биткоин легалном валутом.

После гласања у Конгресу, битокин ће за 90 дана постати званична валута равноправно уз амерички долар.

Нови закон значи да ће свака компанија морати да прихвати биткоин као средство плаћања за робе и услуге, сем уколико није немогуће обезбедити технологију неопходну за обављање трансакције.

Председник Најиб Букеле рекао је да ће овај потез олакшати Салвадорцима који живе у иностранству слање новца кући - процес познат као новчана дознака.

Многи људи у земљама као што су Ел Салвадор умногоме се ослањају на новац који им стиже из дијаспоре, што чини око 20 одсто бруто домаћег производа у овој земљи.

Више од два милиона Салвадораца живи ван земље, али они настављају да одржавају блиске везе са местом рођења, шаљући кући више од четири милијарде долара годишње.

У међувремену, Светска банка одбила је захтев Ел Салвадора да помогне у примени биткоина као законског средства плаћања.

Међународни зајмодавац изразио је забринутост због транспарентности и утицаја рударења биткоина на животну средину.

Али да ли ће биткоин, илити криптовалута, постати најбољи приступ за новчане дознаке?

Без посредника

Кад људи шаљу новчане дознаке кући, они обично користе банку или друге финансијске услуге како би извршили трансакцију.

Али ти посредници могу да повећају трошкове пребацивања новца преко националних граница.

Ако неко шаље 1.000 долара из САД-а у Ел Салвадор, на пример, чак и ако постоји атрактивних „нула провизије", у стварности би банке муштеријама и даље могле да наплате извесну суму с обе стране трансакције.

Једна предност биткоина, или било које друге криптовалуте, јесте да се не ослања на било ког од тих посредника.

Као последица тога, биткоин би могао да буде привлачан сиромашнијим земљама и појединцима који би волели да избегну те додатне трошкове.

Све то упркос чињеници да криптовалуте могу да представљају и неке друге значајне ризике.

Најџел Грин, генерални директор и оснивач Девере групе, предвиђа да ће „ту где је Ел Салвадро повео примером, остале земље у развоју наставити да га следе".

„То је зато што се земље са ниским примањима одавно пате јер су њихове валуте слабе и екстремно рањиве на тржишне промене, а што покреће незаустављиву инфлацију."

Ако биткоин постане још прихваћенији и нашироко коришћен, могао би да постане и стабилнији.

„Зато већина земаља у развоју постаје зависна од валута 'првог света', као што је амерички долар, да би могле да врше новчане трансакције", каже Грин.

„Али зависност од валуте неке друге земље долази и са властитим сетом, често веома скупих, проблема."

На пример, она може да учини земљу рањивијом пред страним утицајима, и да доведе до тога да она изгуби способност да у потпуности сама води властиту монетарну политику.

Флуктуација вредности

Али криптовалуте имају својих мана, а оне могу да имају утицаја на људе у Ел Салвадору који добијају новчане дознаке.

Биткоин, виртуелна имовина без директне везе са стварном економијом, доживео је огромне флуктуације вредности у ограниченом временском периоду.

И не разуме свако како он функционише и какве ризике са собом носи.

За разлику од разрађених банкарских система, не постоје активни механизми који би заштитили муштерију од флуктуације вредности битокина.

Два суштинска својства успешне валуте јесу да је она ефикасни облик размене и стабилна залиха вредности, каже Кен Рогоф, професор економије са Харвардског универзитета и бивши шеф економије у Међународном монетарном фонду (ММФ).

Он каже да битокин није ниједно од та два.

„Ствар је у томе да се он тренутно не користи превише у легалној економији.

„Да, једна богата особа га продаје другој, али то није финална употреба.

„А без тога, он заправо нема дугорочну будућност."

Рогоф каже да биткоин постоји готово искључиво као средство спекулација.

Иако му је скочила популарност, биткоин се широм света ретко користи за новчане трансакције.

Људи који имају биткоин обично чувају своју криптовалуту код себе да би могли још више да зараде од ње.

Али неки људи кажу да би криптовалуте могле да постану алатке за избегавање хиперинфлације.

Током пандемије, многе велике силе почеле су да штампају новац да би одржале економију у животу.

Код традиционалних облика валута, како се избацује све више и више новца, то умањује вредност постојећег новца у оптицају.

Људи нужно не примећују то смањење зато што номинална количина њиховог новца остаје иста; међутим, они почну да примећују да њихова недељна куповина, изласци у ресторане и одласци у биоскопе коштају све више и више.

Биткоин је другачији.

Залихе биткоина пажљиво се контролишу и ограничавају, и нико не може да прави или издаје више битокина како му се прохте.

Никад неће бити више од 21 милиона биткоина; а сваки биткоин дељив је на 100 милиона јединица познатих као сатошији.

Ово спречава ону врсту пада вредности која походи „нормалне" валуте (феномен који врло добро познају становници Зимбабвеа и Венецуеле).

„Храбар потез"

„Несумњиво ће бити критичара - вероватно оних из богатих земаља - који ће напасти овај храбри потез Ел Салвадора", каже Грин.

Министарка финансија САД Џенет Јелен претходно је описала биткоин као „изузетно неефикасан начин за вршење новчаних трансакција."

Она је такође изразила забринутост поводом „запањујуће" количине енергије која се троши приликом процесуирања трансакције дигиталне валуте.

Није најјасније колико тачно енергије биткоин троши.

Центар за алтернативне финансије Универзитета у Кембриџу (ЦЦАФ), који проучава пословање криптовалута, израчунао је да се укупна потрошња енергије биткоина креће негде између 40 и 445 терават часова годишње, са централном проценом од око 130 терават часова.

Потрошња Велике Британије мало је већа од 300 терават часова годишње, док Аргентина користи отприлике исту количину енергије као најбоља процена ЦЦАФ-а за биткоин.

Критичари кажу и да, док традиционалне банке често могу да прате трансакције, постоји ризик да биткоин постане алатка за супер-богате да избегну плаћање пореза.

За то време, већина светских централних банака проучава могућност стварања властитих дигиталних валута, а земље као што су Кина већ су покренуле своју верзију која се контролише централно.

И док дигиталне валуте које издају банке контролише влада, криптовалуте нису регулисане никаквим централним телом.

Председник Букеле претходно је изјавио да ће потез да почне да се користи биткоин отворити финансијске услуге за 70 одсто Салвадораца који немају банковне рачуне.

У твиту објављеном непосредно пред овонедељно гласање, он је рекао: „Ово ће нашој земљи донети финансијску инклузију, инвестиције, туризам, иновацију и привредни развој."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]