Свемир и наука: Нова мапа тамне материје изазива космичку мистерију

Међународни тим научника створио је највећу и најдетаљнију мапу расподеле тамне материје у универзуму.

Резултати су изненађујући зато што показују да је тамна материја више глатка и раширена него што то предвиђају тренутно најбоље теорије.

Делује да се ово запажање не подудара са Ајнштајновом теоријом релативитета, што је збунило научнике.

Резултате су објавили научници који сарађују у оквиру међународне иницијативе Дарк енерџи сурвеј (Dark Energy Survey).

Тамна материја је невидљива супстанца која прожима простор.

Она чини 80 одсто материје у универзуму.

Астрономи су утврдили где се тачно налази, зато што изобличава светлост удаљених звезда.

Што је веће изобличење, већа је концентрација тамне материје.

Доктор Најал Џефри из Високе формативне школе у Паризу, који је саставио мапу, рекао је да резултат представља „прави проблем" за физику.

„Ако је овај несклад тачан, можда је Ајнштајн погрешио", рекао је за ББЦ Њуз.

„Можда мислите да је ово лоша ствар, да је физика 'сломљена'. Али за физичара је то изузетно узбудљиво.

„То значи да можемо да сазнамо нешто ново о томе какав је заправо универзум", навео је он.

Професор Универзитета Дурам Карлос Френк, један од научника који се надовезао на рад Алберта Ајнштајна и других на развијању тренутне космолошке теорије, рекао је да је имао помешана осећања када је чуо вест.

„Провео сам живот радећи на овој теорији и срце ми говори да не желим да видим како се урушава.

„Али мозак ми говори да су мерења била тачна и морамо да сагледамо могућност нове физике", рекао је Френк.

Стегне ми се у стомаку, додаје, зато што немамо чврстих основа за истраживање и зато што немамо теорију физике која би нас водила.

То ме чини врло нервозним и бојажљивим, јер улазимо у потпуно непознату област и ко зна шта ћемо наћи", навео је он.

Користећи телескоп Виктор Ем Бланко у Чилеу, тим који стоји иза новог истраживања анализирао је 100 милиона галаксија.

Мапа показује како се тамна материја шири по свемиру.

Црна подручја су огромне области ништавила, која се зову празнине, где постоји могућност да су закони физике другачији.

Светла подручја су места где је концентрисана тамна материја.

Називају се „ореоли", јер управо у средини је место где постоји наша стварност.

Међу њима се налазе галаксије попут нашег Млечног пута, које блистају као ситни драгуљи на огромној космичкој мрежи.

Најал Џефри, који је такође део одељења Лондонског универзитетског колеџа, сматра да мапа јасно показује да су галаксије део веће невидљиве структуре.

„Нико у историји човечанства није успео да погледа у свемир и види место где се тамна материја налази у толикој количини.

„Астрономи су успели да саставе фотографије малих подручја, али ми смо открили огромне нове пределе који много више показују структуру тамне материје", каже Џефри.

Први пут, истиче он, можемо видети универзум на другачији начин.

Али нова мапа тамне материје не показује баш оно што су астрономи очекивали.

Захваљујући орбитирајућој опсерваторији Европске свемирске агенције званој Планк, астрономи имају тачну представу о расподели материје 350 хиљада година након Великог праска.

Измерено је зрачење још увек присутно од тог тренутка, названо космичка микроталасна позадина, лепше описано као„накнадни сјај стварања".

Ослањајући се на Ајнштајнове идеје, астрономи попут Френка су развили модел уз помоћу којег могу да израчунају како би материја требало да се шири од настанка универзума пре 13,8 милијарди година до данас.

Али запажања са нове мапе одступају неколико процената - показују да је материја незнатно превише равномерно распоређена.

Као резултат таквог распореда, професор Френк сматра да би могло доћи до великих промена у разумевању космоса.

„Можда смо открили нешто заиста основно у вези са ткивом универзума.

„Тренутна теорија почива на несигурним стубовима од песка. А оно што можда видимо је урушавање једног од тих стубова", каже Френк.

Међутим, неки имају конзервативнији став, попут професора Офера Лахава са Лондонског универзитетског колеџа.

„Кључно питање јесте да ли је Ајнштајнова теорија савршена.

„Чини се да полаже сваки тест, али са понеким одступањем ту и тамо", каже он.

Можда су астрофизици галаксија, додаје, само потребне мале промене.

„У историји космологије постоје примери када су проблеми нестали, али такође примери када се размишљање променило", наводи Лахав.

Истиче да ће бити фасцинантно видети да ли ће тренутна „напетост" у космологији довести до нове промене парадигме.

Дарк енерџи преглед чини 400 научника из 25 институција из седам земаља који сарађују.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]