Гроф Дракула, вампири и хорор: Шкотска списатељица која је инспирисала „Дракулу“, роман Брема Стокера

Док је Брем Стокер радио истраживање за славни роман Дракула, један од највећих утицаја на њега извршила је жена рођена у имућној породици у граду Ердри у Ланаркширу.

Једна од водећих британских књижевних институција утврдила је да је Стокер поседовао примерак књиге Емили Џерард о трансилванијском фолклору и вадио белешке из ње док је радио истраживање за свој роман.

Џерардина Земља иза шуме сматра се заслужном за упознавање Стокера за концептом „носфератуа", вампирског створења које сиса крв невиним жртвама.

Она је књигу написала пошто је средином 1880-их провела две године у Румунији са мужем, распоређеним тамо као официром Аустроугарске војске.

У књизи је писала: „Изразитије веће зло представља носферату, илити вампир, у кога сваки румунски сељак верује онолико чврсто као што верује у рај или пакао."

„Свака особа коју убије носферату такође постаје вампир после смрти и наставиће да сиса крв других невиних особа све док њен дух не буде истеран отварањем гроба осумњичене особе, забијањем коца кроз њен леш или, у веома упорним случајевима вампиризма, препоручује се да му се одсече глава и врати у ковчег са устима напуњеним белим луком.

Деценију касније, 1897. године, Стокер је објавио Дракулу, заснованог на истраживању о овој теми претходних седам година.

Шесто километара од Ердрија, стручњаци Лондонске библиотеке су открили како је Стокер вршио истраживање за овај пројекат.

Стокер је био члан Лондонске библиотеке, и утврђено је којих је 25 књига користио као изворни материјал.

На маргинама многих од њих се јасно виде белешке исписане његовим рукописом, као и странице са магарећим ушима кад би пронашао неке релевантне одломке.

Према Филипу Спедингу из Лондонске библиотеке, Емили Џерард је била једна од два главна Стокерова извора.

Штавише, књига која је послужила као главни извор за ирског писца, Земља иза шуме, заправо се налазила у његовом поседу, да не би морао стално да је позајмљује из библиотеке.

Спединг каже да је Стокеров син поклонио библиотеци примерак Џерардине књиге која је била у власништву његовог оца 1935. године.

Ова књига је била на списку наведених као извор за Стокерово дело.

Списак је истраживаче и повео у потрагу по полицама библиотеке.

Према Спедингу, „накострешиле су му су длачице на потиљку" када је у библиотеци пронашао управо те књиге које је Стокер користио, заједно са тачним референцама које је овај навео у својим белешкама.

„Просто помислите: 'Ово су књиге које су подстакле тог човека да напише једну од најистакнутијих књига на енглеском језику'", каже он.

„Свакако једног од најизузетнијих ликова, који нас некако походи откако га је написао."

Но, да ли мештани Ердрија знају ишта о улози Емили Џерард као инспирације за легенду о Дракули коју је створио Брем Стокер?

Макар једна особа зна.

Крис Макеј је преузео улогу историчара гробља Сент Џозеф.

Земљиште на којем се оно налази припадало је Емилином оцу, Арчибалду Џерарду, богатом земљопоседнику у области Рохсолс који га је изнајмљивао као парцелу за сахрањивање цркви Сент Маргарет.

Велики број Џерардових сахрањен је управо на том гробљу, а међу њима је и Арчибалдов син, генерал сер Монтагју Џерард, Емилин брат.

Макеј каже да су Емилина браћа били успешни и занимљиви људи, али је био запањен кад је сазнао за њену везу са Дракулом.

„Кад говорим са људима, испричам им за моје истраживање и кажем им да је Емили Џерард сковала тај израз, они не могу да верују да је то неко из Ердрија", каже он.

„И сам сам био запањен кад сам сазнао."

У Абердинширу, рушевни замак Слејнс у заливу Курден сматра се главном инспирацијом за драматичну локацију радње Дракуле Брема Стокера.

Емили Џерард је напустила Шкотску и живела у Централној Европи.

Док је она сахрањена је у Бечу, вероватно ипак можемо да додамо гробље Сент Џозеф у Ердрију на тај сабласни списак.

Погледајте наш видео који открива зашто волимо да се плашимо

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]