Психологија: Можете ли да звучите привлачније

Многи народи препознају да постоји тоналитет гласа који је моментално примамљив, али да ли неки говорници имају неправедну предност?

Французи га зову „voix de chambre à coucher".

То је дубок, сензуалан „глас спаваће собе" који неким говорницима даје моћ завођења.

И то је савршено објашњиво.

Неки људи имају објективно привлачнији глас од других, а чињеница да су ова правила готово универзална открива важан део наше еволуционе историје.

Акценти су један од начина на који процењујемо друге људе.

Говорници атрактивног гласа сматрају се компетентним, љубазним и поузданим.

Ово заузврат производи „хало ефекат" - где добре људе сматрамо привлачнијима.

Дакле, шта неке акценте чини атрактивним?

Постоји вокална особина која изгледа делује код свих, без обзира одакле су.

„Без обзира на културу, било која жена која долази из Јапана, Сједињених Држава, Француске или са било ког места у свету - више воли мушкарце дубоког гласа", каже Мелиса Барка-Дефрада, истраживачица лингвистике са Универзитета у Монпељеу.

Сексуална склоност ка мушкарцима са дубоким гласовима забележена је код аутохтоних народа од Амазона до Танзаније и код безброј других западних и незападних примера.

Људи дубоке гласове повезују са ловачким способностима, успехом у каријери и снагом.

Политичаре са дубљим гласовима оцењујемо озбиљнијима и прикладнијима, без обзира на пол.

Већа је вероватноћа да ће бити ангажовани мушки и женски кандидати за посао са нижом фреквенцијом гласа.

Ако желите проћи као компетентан говорник, исплати се спустити се за октаву или две.

Шта ово наизглед универзално опредељење говори о томе како процењујемо карактер?

Постоје ли изузеци од правила?

Висина гласова мушкараца и жена смањује се током адолесценције.

Али можете предвидети, са високим степеном тачности, колика ће висина мушког гласа бити током њиховог живота на основу онога каква је била у доби од седам година.

Британска ТВ серија, „Seven Up!",која је започела 1960-тих и пратила групу деце на сваких седам година током целог живота, обезбедила је Катарини Писански, биоакустичарки са Универзитета у Лиону и њеним коауторима узорак на основу којег ће моћи мерити промене у нашем гласу током времена.

Висина гласа дечијег претпубертета била је добар параметар за предвиђање њихове висине гласа у одраслој доби.

Знамо да је висина гласа повезана са нивоом тестостерона, што би могло бити важније за романтични избор, јер би, са еволуционог гледишта, јачи мушкарци били сексуално пожељнији.

У случају танзанијских ловаца-сакупљача, дубоки глас може деловати као замена за друге вештине којима је потребно више тестостерона.

Висина гласа сама по себи не значи ништа, али даје наслутити колико је говорник способан као ловац, а самим тим и колико ће добро обезбедити своју децу и колико велику шансу ће имати та деца да пренесу своје гене у будућности.

Ниво тестостерона за одрасле мушкарце одређује се излагањем мајчиним андрогенима (групи хормона којој тестостерон припада) током осам до 24 недеље трудноће.

То сугерише да је нешто што би могло играти важну улогу у нашем репродуктивном успеху углавном одређено од детињства и повезано са пренаталним нивоом хормона наших мајки, каже Писански.

Мушке склоности према женама су мало сложеније.

Дуго се сматрало да мушкарци више воле жене са високим гласовима (који би се, ако гласови временом постају дубљи, могли понашати као замена за младост, а тиме и за број будућих година плодности).

Када се гледа на чисто репродуктивни успех, мушкарцу се исплати да пронађе жену која потенцијално може имати више деце.

Чињеница да се и жене сматрају компетентнијима ако имају дубок глас изазива занимљиву мисао и за Писански и за Барка-Дефраду: можемо ли у правом окружењу манипулисати својим гласом како бисмо се прилагодили нашим потребама?

Када квалитетно разговарамо са неким, склони смо да прилагодимо висину свог гласа према њиховом - нешто што се назива прозодијским поравнањем.

Али када некога сматрамо привлачним, дешава се супротно.

Код мушкараца, висина њиховог гласа опада, док код жена расте - што се поклапа са нашим родним стереотипима.

Што некога сматрамо привлачнијим, то је већа разлика.

Можда се питате како се ова два супротна понашања одвијају на љубавном састанку - на сигурно добром састанку, када знак да нас неко привлачи потиче из доброг разговора?

Током састанка, прозодијско поравнање долази и одлази.

У тренуцима забавног разговора подударамо се својим гласовима, а у другим моментима, када желимо да покажемо привлачност, идемо у супротном смеру.

Такође, жене углавном дају предност добром разговору над привлачношћу и обрнуто, каже Писански.

Шта више, спуштање или подизање висине гласа може бити знак колико привлачимо свог партнера, али чини и да нас друга особа осећа као привлачније.

Својим гласом можемо да манипулишемо другима.

Изузетак од овог правила је да се понекад висина гласа жена смањује када мушкарца сматрају привлачним - посебно ако је мушкарац популаран код других жена.

У сценарију брзих спојева, неке жене су спустиле глас на састанцима са најпопуларнијим мушкарцима.

Попут наших политичара, могло би бити да су и оне покушавале да делују озбиљније и мање наивно од својих конкуренткиња, сугерише Писански, која је водила студију.

Овај исти експеримент за брзе везе, спроведен на малом узорку одраслих Француза, открио је да мушкарци такође преферирају жене са дубљим гласом.

Писански каже да би то могло бити индикативно за промену укуса јер док мушкарци траже озбиљне, амбициозне жене вођене каријером.

„Можда жене сада покушавају да звуче као мушкарци - компетентније или доминантније.

„Жене почињу да говоре дубље", каже Писански.

„А можда, барем у неким културама, мушкарци желе и преферирају жене које одишу зрелошћу и способношћу, а не нужно младошћу и плодношћу."

Барка-Дефрада је сагласна, мада истиче да су ови трендови до сада виђени само код одраслих Француза.

„У Француској, мушкарци више воле жене са дубљим гласом него било где другде у свету", каже она.

Можда ипак постоји нешто у „гласу спаваће собе".

Можда, за разлику од остатка света, Французи имају мало другачији укус када су у питању акценти.

Или постоји само нешто о Французима - и начину на који говоре?

Њихов начин се високо котира на анкетама о ненаучним акцентима. Барка-Дефрада наводи да се говорници француског језика више пуће како би обликовали речи, што би се могло сматрати атрактивним.

Тешкоћа у посматрању језика, а не специфичних квалитета говора, је у томе што језици такође комуницирају националне стереотипе.

Они који нису Французи можда већ повезују франкофоне са француским меким моћима - њиховом храном и вином, Паризом, Азурном обалом и свим романтичним асоцијацијама која долазе са њима.

За француске домороце, наравно, ове асоцијације су много специфичније за акценте.

Али може ли вам коришћење акцента помоћи да изгледате млађе или мужевније?

Људи имају изванредан вокални опсег, али такође и добру способност откривања варалица и није их лако преварити, каже Писански, позивајући се на податке из још необјављене студије.

„Ако бисмо могли да варамо људе у сваком тренутку сопственим гласовима, онда би се читав систем комуникације урушио", каже она.

Жеља да се остави утисак компетентности могла би бити један од разлога за пораст „гласовних пржења" међу младим Американкама, каже Писански.

Гласовно пржење је ситуација када висина нашег гласа пада испод природног нивоа, стварајући груб звук.

„Мислим да је то можда био само нуспродукт жена које покушавају да говоре дубљим, доминантнијим гласом, али имамо биолошка ограничења колико ниско можемо ићи", каже Писански.

„И то је разлог зашто је гласовно пржење чешће у женским гласовима него код мушкараца.

„Мушкарци у основи могу ићи много ниже."

„Из онога што знам о најновијем раду, то заправо не чини да жена звучи интелигентније, бар из неколико студија које сам видела", каже она.

На пример, ако вам глас прениско падне, вокално пржење може наштетити вашим могућностима за посао, можда зато што је гомила жена које говоре грубим гласовима културолошки повезана са неозбиљношћу, наводе аутори.

Ако вам треба још један разлог да не користите акценат, постоје докази да се исплати бити потпуно просечан.

Сматра се да људи просечног изгледа и просечног гласа имају више хетерозиготних главних комплекса хистокомпатибилности (МХЦ).

Ово је секвенца ДНК која кодира протеине на ћелијској површини који помажу нашем имунолошком систему да открије које ћелије у нашим телима припадају нама, а које су аутсајдери.

Ако то можемо учинити, можемо брзо идентификовати патогене и уништити их.

Стога су просечни појединци у бољем положају да пренесу корисне гене за здрав имунолошки систем.

Такође може бити да су особе са просечним гласом лакше разумљиве, делом и зато што смо њима у просеку изложени чешће него људима са екстремним разликама.

„Заиста нам се не свиђа оно што не знамо", додаје Барка-Дефрада.

Већи део овог истраживања, могли бисте приметити, спроведен је на хетеросексуалним људима, делом и зато што еволутивни биолози желе да пронађу објашњења за савремено људско понашање у селективним притисцима којима су били изложени наши преци.

Наше женске преткиње тражиле би мушке особине, каже теорија, јер јачи мушкарци могу боље да се брину о својим породицама, док су мушкарци тражили младе жене које имају више година за рађање пред собом.

Када сам ово пренела Писанској, сложила се да постоји пристрасност према проучавању мушких гласова.

Истраживања проведена на хомосексуалним људима углавном су сагледавала мушке преференције - и оквирно су откриле да хомосексуални мушкарци имају сличан укус као стрејт жене.

У међувремену је спроведено мало истраживања о ЛГБТ + женама.

Ове теорије се заснивају на чисто биолошким објашњењима пожељности.

Али да ли је то и данас релевантно?

Само ако вам је највећа мотивација да се забављате са неким ко ће вашој деци дати добре гене.

За нас остале, можда задовољство нађемо код доброг саговорника.

Многи народи препознају да постоји тоналитет гласа који је моментално примамљив, али да ли неки говорници имају неправедну предност?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]