Клима и животна средина: Најбогатији су „срж климатских проблема" у свету

Најбогатији људи света морају да промене начин живота како би смањили утицај на климатске промене, наводи се у недавно објављеном извештају.

Аутори извештаја подсећају на податак Уједињених нација (УН) да један одсто најбогатијих људи доприноси стварању дупло више емисија угљен-диоксида него 50 одсто најсиромашнијих.

Извештај је објавила Комисија за одрживост и усмеравање промене навика Кембриџа (Cambridge Sustainability Commission on Scaling Behaviour Change) са седиштем у Великој Британији - панел стручњака који проучава људско понашање у контексту животне средине.

Њихов задатак је да пронађу најефикасније начине да се променом навика смање емисије угљен-диоксида.

Најбогатији, који чине пет одсто светске популације, представљају такозване „елитне загађиваче" и одговорни су пораст емисија угљен-диоксида од 37 одсто између 1990. и 2015. године, наводи се у извештају.

И извештају пише и да је потребно смањити број возача теренских возила и број људи који често лете авионом, као и да треба убедити најбогатије да уграде изолацију у домовима.

Аутори позивају Владу Велике Британије да преиначи одлуку о томе да не наплаћује таксе путницима који се авионом враћају у Велику Британију.

Они који критикују рад Комисије кажу да је технолошки напредак најбољи начин за смањење емисија, а не мере предложене у извештају, за које критичари верују да неће бити добро прихваћене.

Међутим, вођа тима аутора извештаја професор Питер Невел са Универзитета у Сасексу каже за ББЦ: „Ми се апсолутно залажемо за технолошки напредак и производе са већом ефикасношћу, али је јасно да су потребне драстичније мере од тога јер емисије само расту".

„Морамо да ставимо тачку на претеране потрошачке навике, а нарочито међу најбогатијима, који дају велики допринос количини емисија угљен-диоксида".

„То су људи који често путују авионом, имају највеће аутомобиле и живе у великим кућама за које могу да приуште грејање, па не морају да брину о изолацији.

„Они би такође могли да приуште добру изолацију или соларне панеле, ако би се одлучили за тако нешто".

Невел каже да је у борби против климатских промена важан колективни напор - богати би требало да постану мањи потрошачи, како би дали пример сиромашнијима.

„Богати који често путују авионом мисле да могу компензовати емисије угљен-диоксида пројектима садње дрвећа или сакупљања овог гаса из ваздуха, али такви пројекти су веома контроверзни и не дају резултате.

Он додаје да „богати једноставно морају да лете мање и возе мање".

Може ли месо из лабораторије да ублажи климатске промене

„Важно је истаћи колико је значајно да начин смањења емисија буде правичан, а промене регулативе могле би да помогну бизнисима да постану 'зеленији' и то кроз препоруке, одредбе којима ће постављати краткорочне и дугорочне циљеве и подстицајима", каже Сем Хол из Мреже за заштиту животне средине.

„Већа ефикасност би се вероватно постигла кроз подстицаје за коришћење чистих технологија, а такође је вероватније да би такав приступ наишао на одобравање јавности, пре него казне или ограничења која би утицала на начин живота", додаје.

Ипак, истиче Невел, актуелне политичке околности омогућавају утицајним фирмама и појединцима да лобирају за промене које би могле да измене начин живота богатих.

Примера ради, у недавном извештају Британске климатске скупштине (UK Climate Assembly) предлаже се низ мера за промену понашања која доприносе емисијама угљен-диоксида, као што је смањење конзумације меса и млечних производа, забрана теретних аутомобила који највише загађују и посебно опорезивање за оне који често путују авионом.

Из британског Министарства за економију и финансије речено је за ББЦ да би увођење пореза за авио-путнике значило да држава мора да прикупља и чува личне податке путника.

То би могло да доведе до проблема са обрадом података и приватношћу, а било би и компликовано пратити активности људи који имају неколико пасоша.

Међутим, у извештају Комисије се наводи да: „Циљеви Париског уговора о климатским променама не могу бити достигнути без радикалних промена у начину живота и навикама, што се посебно односи на најбогатије чланове друштва".

„Како би се промене десиле брзином и обухватношћу која је потребна за постизање постављених климатских циљева, морамо да смањимо емисије и постанемо равноправнији".

Извештај је део дугорочног дијалога о томе шта је „фер" начин за борбу против климатских промена.

Сиромашније државе, као што је Индија, често истичу да им треба дозволити да повећају загађење које емитују јер је оно у просеку много мање него загађење које се по глави становника произведе у богатим земљама.

Ово је само једна илустрација комплексности преговора који се следеће недеље очекују на међународном самиту о клими који организује председник САД Џо Бајден, али и уочи климатског самита КОП (COP) који је заказан за новембар.

Пратите Роџера на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]