Побачај и Нови Зеланд: Шта значи право на плаћено одсуство

Пошто је Нови Зеланд усвојио нови предлог закона о периоду ожалошћености после побачаја, омогућивши паровима право на плаћено одсуство после прекида трудноће, три жене из различитих крајева света говоре о томе колико један овакав акт може да буде од помоћи.

„Побачај је ожалошћеност. То је губитак као и сваки други."

Кад је Дениз Еванс изгубила бебу, врло је мало људи уопште знало да је трудна.

У шестој недељи још је била у раној фази гестације и није саопштила вест чак ни неким од најближих пријатеља или оцу.

„Било је веома чудно да, у групи веома одабраних људи, колеге с посла морају да знају", објашњава она.

Дуго се бринула због посла.

„Као слободњак, ако се не појавите не смени, не будете плаћени.

Не можете да узмете много слободног времена, зато што морате да плаћате рачуне и нисам желела да изневерим друге."

У Великој Британији, где Дениз живи - и у многим другим земљама широм света - не постоје званичне законске одредбе за жене које су доживеле рани побачај а које би им омогућиле плаћено одсуство са посла.

И заиста, оне морају да се ослоне на боловање и добродушност послодаваца да би добиле слободно време за опоравак, и физички и емоционални.

Нови закон дозвољава тродневно одсуство са посла за парове који су доживели побачај или им се беба родила мртва.

„Негде у глави, да сам знала да то постоји, за мене би то чинило велику разлику", каже Дениз.

„Побачај није нешто што траје само један дан и после је све готово. Требало ми је око шест недеља да потпуно прођу сви физички симптоми. То је деликатна ствар и прилично трауматична."

„Пролазите кроз толико тога емотивно и такав закон би значио да имате једну бригу мање. Три дана наизглед звучи кратко, али и то је нешто.

Управо су прва три дана најгора и ја бих након њих већ била способна да се вратим на посао."

„Можете да тражите боловање, али постоји извесна сигурност у сазнању да ћете бити плаћени. То показује одређени степен разумевања."

Није само Нови Зеланд

Нови Зеланд није прва земља која је формално обезбедила женама плаћено одсуство после прекида трудноће у било којој фази.

Никарагва, Панама, Маурицијус и Индонезија имају законске одредбе за различите временске периоде, мада све дуже од три дана, за жене које доживе побачај или им се беба роди мртва.

Индијски Закон о породиљским бенефицијама прославиће ове године 60. рођендан.

То га чини авангардним у овој врсти закона, и тренутно женама гарантује шест недеља плаћеног одсуства у случају побачаја, као и додатних месец дана за оне које као последицу доживе компликације или погоршање здравља.

„Мислим да је овај закон толико дуго већ с нама да смо почели да га узимамо здраво за готово", каже Прија Шарма, која живи у Бангалору и до сада је три пута морала да искористи систем плаћеног одсуства због побачаја.

„Нисам знала да Нови Зеланд или друге земље то нису имале и да жене морају да користе боловање или здравствено одсуство да би га покриле."

„Упркос свом том патријархату и репресији у неким областима код нас, наши закони пружају прилично велику подршку запосленим женама."

Ова мајка једног детета имала је побачај и два медицинска прекида трудноће након што је дошло до компликација са фетусима.

Радила је за чији је шеф - мушкарац, био пун подршке.

„Рекао је да могу да узмем слободно колико год ми треба да се опоравим и вратим на посао, и просто тих шест недеља нисам морала да размишљам о томе", објашњава она.

„Дефинитивно ме је спасло то што сам имала ту опцију."

„То што нисам морала да бринем око посла током тих недеља много ми је помогло у опоравку и дало ми је времена да отпутујем до родитељског дома, који је у другом граду, и останем тамо док ми не буде боље."

Стигма око побачаја

Као и многи проблеми који прате здравље жена, о побачају се глобално врло мало говори, иако је то честа појава.

Скоро свака четврта трудноћа заврши се побачајем, најчешће пре 28. недеље, а око 2,6 милиона беба рођено је мртво широм света, према подацима Светске здравствене организације (СЗО).

Докторка Ноно Симелела, заменица генералног директора СЗО-а за породицу, жене, децу и адолесценте, каже да какве год да су околности губитка бебе, жене заслужују да им тај губитак буде признат и да за њега добију подршку.

Она каже:

„Жене се суочавају с огромном стигмом и срамотом кад изгубе бебу и често се не охрабрују да говоре о свом искуству и губитку.

То може да доведе до изолације и отуђености, чак и од њихових партнера и блиске породице, и значи да жене остају заточене у личној ожалошћености."

„Такав нагомилани бол је неприхватљив."

Аја Ал Салчи је чврсто решена да подели своје искуство са три побачаја.

„Саветују нас да не говоримо да смо трудне пре 12. недеље како бисмо биле сигурне да се трудноћа примила, и ја сам тако и урадила", каже она.

„Осећала сам се као да сам имала среће што сам први побачај имала у 16. недељи, зато што сам могла слободно да говорим о томе и да добијем подршку током читавог тог искуства."

Аја је рођена у Ираку и одрасла је у Либији, пре него што се преселила у Канаду, где сада ради у креирању политике.

„Генерално око побачаја влада стигма и док га нисам доживела, нисам имала појма колико је он чест.

„Морало би много више да се говори о њему. Ова врста теме је још већа табу тема у земљи из које долазим."

Део културе у којој је одрасла придаје одређену важност жени која може да зачне, а жена која не може на неки начин постаје мање привлачна, као да је то инвалидитет.

„Не осећам никакву срамоту, али знам да је много жена осећа, а нема никакве срамоте у побачају."

У Канади према важећем закону жена може да искористи боловање ако доживи прекид трудноће пре 20. недеље.

После тога има право на породиљско у случају побачаја или ако се беба роди мртва.

У Аустралији, жене које доживе побачај имају право на неплаћено одсуство ако изгубе фетус после 12. недеље, док у Великој Британији имају право на плаћено одсуство, али тек после 24. недеље.

САД, које имају озлоглашено строга правила за одсуство, не захтевају од послодаваца да обезбеде одсуство женама које су доживеле побачај.

Укључивање жена у процес доношења одлука

Аја каже да зна да би јој њени послодавци пружили подршку да је тражила одсуство.

После првог побачаја, узела је слободно, али је код наредна два почела да губи трудноћу током ноћи и оба пута се пријавила за посао од куће већ наредног јутра.

„Закон на Новом Зеланду је позитиван зато што охрабрује жене да говоре о томе и уклања стигму која прати побачај", каже она.

„Главни разлог због ког поздрављам овај закон је зато што подстиче на расправу.

То је нормално и жене би требало да могу да добију време које им је потребно да би се осећале боље и зацелиле било каква осећања која су настала у вези са прекидом трудноће."

Она сматра да није случајно што је закон на Новом Зеланду предложила посланица - Џини Андерсен - а да га је усвојила влада коју предводи премијерка.

„Покренут је глобални разговор о укључивању жена у процес доношења одлука и како жене могу да помогну у спровођењу политике", објашњава Аја.

„Важно је укључити жене и то би могло да утиче на бројне мањкавости у медицинским истраживањима и добијању одговора за жене после побачаја."

Дениз се слаже с тим.

„Закон на Новом Зеланду поставља преседан. Он утире даљи пут", каже она.

„Џасинда Ардерн је веома саосећајна премијерка - волела бих да можемо да је клонирамо."

Андерсен је за ББЦ рекла да дефинитивно и даље постоје стигма и табу око побачаја и да је то довело да тога да јако много људи пати у тишини.

„Чули смо приче и од мушкараца и од жена како је то утицало на њих", каже она.

„Било је прича о томе како су морали да распреме дечју собу и врате се на посао већ наредног јутра и док су неки послодавци добри и дају вам слободно кад га тражите, у закону није јасно назначено да је то правилно поступање."

„Дакле, ту се само ради о правичности и радничким правима, колико и о томе да се наглас говори о проблемима о којима се често ћути."

„Мислим да ако је нешто овај предлог закона постигао, онда је пружио прилику да се мало више разговора о томе - да се буде отворенији према проблемима као што су рођење мртвог детета, побачај и порођај."

Погледајте видео о протестима у Пољској против закона о абортусу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]