Жене, корона вирус и креативност: Уметнице које илуструју пандемију Ковида-19 и помажу нам да лакше схватимо

Једва да постоји земља на свету која није погођена пандемијом корона вируса и њеним последицама.

Са толико доступних информација, понекад је тешко сварити све детаље и потпуно их усвојити.

На Међународни дан жена, позивамо вас да упознате три жене које користе уметничке таленте, у комбинацији са експертизом у областима науке, здравља и технологије, да помогну у борби против корона вируса.

Авеста Растан: „Помажете како год можете а за мене је то била моја уметност"

Авеста Растан (25) је комуникаторка визуелних наука која тренутно живи у Калифорнији.

На почетку пандемије, схватила је да не постоји много инфографика које откривају како Ковид-19 директно утиче на људско тело.

И зато је ова уметница, иранско-канадског порекла и чланица Удружења медицинских илустратора, видела јединствену прилику у коришћењу својих вештина и експертизе за патолошку илустрацију (цртање болести) како би помогла широј јавности.

„Видела сам много илустрација и 3Д модела самог вируса и његовог протеина, али нисам заправо могла да видим шта нам он то тачно ради", објашњава она.

Почела је да истражује материју и ускоро је направила инфографику која је неочекивано постала вирална на друштвеним мрежама.

Чак ју је поделио и Светски економски форум.

Обратили су јој људи из свих крајева света желећи да виде плакат на различитим језицима и нудећи да преведу њена објашњења.

Сада је он доступан за преузимање на 18 језика на њеном сајту.

Растан каже: „Ја нисам радница са прве линије фронта; не радим у здравству, али помажете како год можете, а за мене је то била моја уметност."

Додаје да наука некад има репутацију да је тешка за учење и то обично одбија људе, али илустрације премошћују тај јаз и могу да охрабре више њих да зађу на ово поље.

„Наука сама по себи није тешка - то је природан процес за људе; природно смо радознали и желимо да разумемо како ствари функционишу", додаје она.

У будућности она жели да учествује у стварању образовних платформи.

Али за сада, она само шири причу о својој необичној каријери.

„Дефинитивно сам приметила да у последњих 10 до 20 година у овој области има више жена него мушкараца.

„У старијим генерацијама то је било дефинитивно поље којим су доминирали мушкарци, али сада се ствари мењају", каже она.

Иако је пандемија нешто страшно кроз шта свет пролази Растан признаје да је за њу она била срећа у несрећи.

Покренула је фриленсерску каријеру и сарађивала са академским истраживачима, медицинским технолошким старт-аповима, лекарима и хирурзима.

Растан, које је схватила да већи део њене инспирације потиче из природе, сада има нови посао у САД.

Али наставља да слободно време троши на лични пројекат на друштвеним мрежама по имену Луми сајенс где и даље ради визуелизације вируса и његових варијанти.

„Научна комуникација је кључна за друштво.

„Кад разумете нешто, имате моћ да покушате то да промените или да ублажите ризик од њега", каже она.

Доктор Радика Патнала: „Пандемија је отворила свима очи за невероватан рад који људи обављају у лабораторијама"

Докторка Радика Патнала је неуронаучница и оснивачица и директорка старт-апа Сај-илустрејт.

Ова предузетница рођена у Индији, која је студирала у Сингапуру и Аустралији пре него што се преселила у Минхен, у Немачкој, каже да је једна од лепота рада у науци та што је ова област изузетно колаборативна и прелази све географске и институционалне границе.

Њена компанија прави научне илустрације за широк распон клијената, али она у току има и неколико личних пројеката, од којих је најскорији њена властита реакција на пандемију.

То је десетоделна серија илустрација названа Ковид снови.

„Налетела сам на веома интересантну информацију да људи који су добили Ковид-19 имају необичне снове.

„Помислила сам да је то фантастична идеја коју би ваљало истражити.

„Желела сам и да поставим пред себе изазов да покушам да опишем нешто што је веома озбиљно и благо депресивно, на необичан и визуелно другачији начин", каже она.

Њен серијал обухвата различите делове искуства са корона вирусом, од детаљног приказа нуклео-протеинских пакета у оквиру вируса, до замишљања како изгледају нечија уста иза маске.

Патнала (32) је пробудила у себи уметничку страну док је радила на свом докторату, са нагласком на имунологији и епигенетици.

„Налазила бих се у својој неуроанатомској лабораторији и проучавали бисмо делиће мишева, пацовских мозгова, и обележавали их, да бисмо могли детаљно да проучимо појединачне ћелије и архитектуру ткива мозга."

„Највећи део мог доктората бавио се проучавањем нервног ткива под микроскопом, како различите ћелије разговарају једне са другима и колико је прелепа архитектура ткива самог овог органа", каже она.

За Патналу, пандемија није извршила значајну промену у њеном свакодневном послу и са толико много њих у професији који се баве илустрацијама вируса, она је само наставила да ради на визуелизацији других болести за клијенте којима је то било преко потребно.

„У овој нашој професији све време се дешавају важне ствари - компаније траже терапије за канцер и покушавају да пронађу лек за уско специјализоване типове ракова; људи раде на кардиоваскуларним болестима", објашњава она.

Рекавши да је наука одувек имала проблема да добије новац од доносилаца одлука, она сугерише да је сада можда промена на видику.

„Пандемија је отворила свима очи за невероватан рад који људи обављају у лабораторијама", додала је.

Нуџум Хаши: „Ако ја могу да се борим против корона вируса, онда и други могу да пробају"

Кад се Нуџум Хаши (26) заразила корона вирусом почетком прошле године, одбила је да му дозволи да уништи њене креативне амбиције и све снове на чијем је остваривању вредно радила последњих неколико година.

Хаши је одустала од каријере медицинске сестре у Сомалиланду да би се бавила уметношћу, упркос неслагању њене породице са њеним одабраним животним путем и, иако је схватила да јој је пандемија исисала сву снагу, чврсто је решила да неће убити и њен дух.

Хаши, која сада живи у Могадишу, у Сомалији, управо се била вратила са путовања из Кеније у априлу 2020. године кад је схватила да је болесна.

„Прво сам осећала главобољу, после је почело да ме боли грло.

„Изгубила сам чуло мириса и тресла ме је грозница и било ми је хладно; имала сам несвестицу и мигрене.

„Изгубила сам апетит и чак су ми се и очи веома осушиле и постале осетљиве на светло.

„Мој мозак није могао да ради ништа креативно - осећала сам се невероватно испразно."

Али док је била у самоизолацији, схватила је да је важно да остане повезана са светом.

„И даље сам покушавала да држим часова цртања уживо преко Инстаграма - чак и док сам била болесна - да бих могла да забављам друге.

„Подучавала бих људе како да цртају лица, шаке и друге ствари."

„Желела сам да покажем свету да се борим против короне и да дајем све од себе.

„Кад сам осетила да је мозак почео да ми се опоравља, урадила сам илустрацију себе како се боксујем са короном јер сам желела да покажем да се борим против тог злог вируса. Била сам љута на вирус и то је била једна тријумфална слика."

„Ако ја могу да се борим против њега, онда и други могу да пробају."

Као и илустрације које се баве њеним властитим искуством, Хаши је цртала и сликала сцене које треба да охрабре друге да се чувају и да буду свеснији заједнице око себе.

Међу њеним илустрацијама је слика вируса Ковид-19 на светској турнеји и цртежа у част доктора и сестара са првих линија фронта који се труди да спасавају животе.

Хаши је одрасла у медицинској породици - њена мајка је бабица, док је њен покојни отац био анестезиолог.

А сама Хаши је у Харгеиси, у Сомалиланду, учила и радила као медицинска сестра.

Она каже да је то био посао који је волела јер је значио да може да помогне заједници, али да је наступио тренутак у њеном животу кад је жеља да црта и слика постала јача.

Она каже да није лако бити илустратор кад сте жена у Сомалији, али, као креативна особа, осећа личну одговорност да подели свој таленат са остатком света.

Иако је 2020. била веома тешка година, она је оптимистична у вези са будућношћу.

Планира да настави да тражи још пословних прилика и жели да се у својим радовима бави дезинформацијама о пандемији.

„Постоји много неспоразума у нашој земљи.

„Понекад морам да покажем људима да су праве информације ту на дохват руке и да кажем другима да престану да шире дезинформације", каже она.

Вирус је оставио озбиљан траг широм света, а многи рачунају да ће жене извући дебљи крај са дуготрајним друштвеним и економским последицама.

Али да ли би вирус могао да постане и катализатор промене на пољима којима традиционално доминирају мушкарци?

Извештаји говоре да је пандемија довела до тога да више жена размишља о каријери у науци.

На крају крајева, као што и ове три жене то показују, образовање доводи до оснаживања.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]