Корона вирус и ментално здравље: Пораст броја самоубистава у Јапану упозорење за читав свет

У Јапану се евиденција о самоубиствима води брже и прецизније него било где другде на свету.

За разлику од већине земаља, ту се она сабирају крајем сваког месеца. Током пандемије Ковида, те бројке причају узнемирујућу причу.

Године 2020, први пут после 11 година, стопа самоубистава у Јапану је поново у порасту.

Највише од свега изненађује то што је, док је број самоубистава мушкараца незнатно опао, стопа међу женама скочила скоро 15 одсто.

У само једном месецу, у октобру, стопа самоубистава жена у Јапану скочила је за више од 70 одсто, у поређењу са истим месецом прошле године.

Шта се дешава? И зашто се чини да епидемија Ковида погађа жене толико више од мушкараца?

Упозорење: Неке читаоце би садржај овог чланка могао да узнемири

Сусрет лицем у лице са младом женом која је упорно покушавала да се убије мучно је искуство.

Стекао сам ново поштовање према особама које раде на превенцији самоубиства.

Седим у прихватном центру у Јокохами у улици цревних фењера, коју води добротворна организација за превенцију самоубиства по имену Пројекат Бонд.

Са друге стране стола седи 19-годишња жена, са паж фризуром.

Она седи потпуно непомично.

Мирно, без икаквих емоција, прича ми своју причу.

Почело је кад је имала 15 година, каже она.

Њен старији брат кренуо је насилно да је злоставља.

На крају је побегла од куће, али то није зауставило бол и усамљеност.

Окончање живота деловало је као једини излаз.

„Од отприлике овог периода прошле године непрестано боравим по болницама", каже ми она.

„Покушала сам много пута да се убијем, али нисам успела, и зато сада мислим да сам одустала од покушаја да умрем."

Зауставила ју је интервенција Пројекта Бонд.

Пронашли су јој безбедно место за живот и почели да јој пружају интензивно саветовање.

Џун Тачибана оснивачица је Пројекта Бонд.

Она је жилава жена у четрдесетим са непоколебљивим оптимизмом.

„Кад су девојке у правој невољи и осећају велики бол, оне заиста не знају шта да раде", каже она.

„Ми смо ту, спремне смо да их саслушамо, да им кажемо - ту смо за вас."

Тачибана каже да се чини да Ковид гура оне који су већ рањиви ближе ивици.

Она описује неке од мучнијих позива које је њено особље добијало протеклих месеци.

„Често чујемо 'желим да умрем' или 'немам где да одем'", каже она.

„Они кажу: 'Толико је страшно, толико сам усамљена да желим да нестанем'."

За оне који су изложени физичком или сексуалном злостављању, Ковид је значајно погоршао ситуацију.

„Девојка са којом сам причала пре неки дан рекла је да је сексуално злоставља њен отац", каже ми Тачибана.

„Али због Ковида њен отац не ради толико много као пре и сада је често код куће, тако да не може да побегне од њега."

„Веома необичан" образац

Ако погледате претходне кризне периоде у Јапану, као што је банкарска криза из 2008. или колапс јапанске берзе и имовинског мехура раних деведесетих, ударац су највише осетили средовечни мушкарци.

Огромни скокови виђени су у стопи мушких самоубистава.

Али Ковид је другачији, он погађа младе и, посебно, младе жене.

Разлози за то су сложени.

Јапан је некада имао највишу стопу самоубистава у развијеном свету.

У протеклој деценији, имао је великог успеха у смањењу стопе самоубистава за око трећину.

Професорка Мичико Уеда једна је од водећих јапанских стручњакиња за самоубиство.

Она ми каже колико је шокантно било видети оштар заокрет у последњих неколико месеци.

„Овај образац женских самоубистава веома, веома је необичан", каже ми она.

„Никад нисам видела оволики скок у својој каријери истраживача на ову тему.

„Ствар у вези са пандемијом корона вируса је да су највише погођене професије које углавном опслужују жене, као што су туризам, малопродаја и прехрамбена индустрија."

Јапан је доживео велики пораст у броју соло жена које живе саме, од којих су многе одустале од брака зато што он и даље подразумева прилично традиционалне родне улоге.

Професорка Уеда каже да су младе жене такође много склоније да буду припаднице такозваног прекаријата.

„Многе жене више нису удате", каже она.

„Оне морају саме да се издржавају и немају стална запослења.

„И зато, кад се нешто деси, наравно да су погођене веома, веома озбиљно. Број губитака радних места међу нестално запосленима је веома, веома висок у протеклих осам месеци."

Један месец се посебно истиче.

У октобру прошле године, убило се 879 жена.

То је више него 70 одсто више него у истом месецу прошле године.

На узбуну су позвонили новински наслови.

Неки су упоредили укупан број самоубистава мушкараца и жена у октобру (2.199) са укупним бројем смрти у Јапану од корона вируса до тог тренутка (2.087).

Почело је да се дешава нешто посебно необично.

Веома славна и популарна глумица по имену Јуко Такеучи пронађена је мртва у својој кући 27. септембра прошле године.

Касније је јављено да је одузела себи живот.

Јасујуки Шимизу је бивши новинар који сада води непрофитно организацију НПО посвећену борби против проблема са самоубиствима у Јапану.

„Од тренутка кад је јављено да је славна личност извршила самоубиство, број самоубистава скочио је и остао на том нивоу наредних десетак дана", каже он.

„Из података можемо да видимо да је самоубиство глумице од 27. септембра довело до додатних 207 самоубистава жена у наредних 10 дана."

Ако погледате податке за самоубиства жена отприлике истог годишта као Јуко Такеучи, статистика је још суморнија.

„Жене у четрдесетим биле су највише погођене од свих старосних група", каже Шимизу.

„За ту групу стопа самоубиства више се него удвостручила."

Други стручњаци су сагласни да постоји веома снажна веза између самоубистава славних личности и моменталног скока у самоубиствима у наредним данима.

Феномен славних личности

Овај феномен није јединствен само за Јапан, и један је од разлога зашто је толико тешко извештавати о самоубиствима.

Одмах после самоубиства неке славне личности, што се више говори о њему у медијима и на друштвеним мрежама, то ће оно имати већи утицај на угрожене.

Једна од истраживачица НПО-а је Маи Суганума.

И на њу је једно самоубиство оставило трага.

Кад је била тинејџерка, њен отац је одузео себи живот.

Она сада помаже у подршци породицама других који су се убили.

И баш као што Ковид онемогућује родбини да ожале оне који су подлегли вирусу, исто тако умногоме отежава живот за породице жртава самоубиства.

„Кад разговарам са породицама жртава, њихово осећање да нису успали са спасу неког свог веома је изражено, што често доводи до тога да окривљују сами себе", каже ми Миа Суганума.

„И сама сам кривила себе што нисам успела да спасем оца."

„Сада им се говори да морају да остану код куће. Бринем се да ће осећање кривице само расти. Јапанци ни иначе не говоре о смрти.

„Ми немамо културу разговора о самоубиствима."

Јапан се тренутно налази у такозваном трећем таласу пандемије, а влада је прогласила други степен ванредног стања.

Врло је вероватно да ће бити продужен до краја фебруара.

Све више ресторана, хотела и барова затварају врата за госте.

Све више људи губи посао.

Професорску Уеду изједа још једно питање.

Ако се ово дешава у Јапану, где не постоје строге мере изолације и релативно је мали број смрти од Ковида, шта се онда дешава у другим земљама где је пандемија много гора?

Случај Србија - ако вам је потребна помоћ

У Србији у просеку годишње 1.500 људи себи одузме живот, што ову земљу смешта на 13. место у Европи по броју самоубистава.

У Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић" отворена је Национална СОС линија за превенцију самоубистава011/7777-000.

Национална линија за психосоцијалну помоћ током епидемије 0800-309-309.

СОС линија еЦентра Срце0800 300 303 доступна је свакодневно од 14 до 23 сата. Сви позиви су анонимни и помоћ је бесплатна.

Центар Срце - мејл: [email protected]; www.centarsrce.org

Додатне адресе и контакте институција и организација у Србији и региону које се баве менталним здрављем можете наћи на овом линку, у групи „За Тебе #ВажноЈе".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]