Социјална инклузија и Велика Британија: Први школски дани Марием и Ндаје - сијамских близнакиња

Иако су лекари мислили да ће ове сијамске близнакиње поживети само неколико дана, оне су недавно кренуле у школу у Кардифу.

Марием и Ндаје су у Велику Британију дошле из Сенегала 2017. године.

На лечење их је довео отац Ибрахима.

Девојчице, које сада имају четири године, уче да стоје, а њихов отац напредак описује као „херојско достигнуће".

Њихова учитељица каже да су близнакиње стекле пријатеље и да се „пуно смеју".

Оне имају два срца и две кичме, али деце јетру, бешику и дигестивни тракт, а имају и болести које им повећавају ризик од Ковида-19.

Ипак, њихов отац је одлучио да их пошаље у школу, јер сматра да ће то позитивно утицати на њихов развој.

„Када их погледам, видим напредак какав нисам могао ни да сањам", каже.

„Све надаље је бонус за мене - моје срце и душа кажу 'Хајде, моје девојчице, изненадите ме још мало!".

Ибрахима је девојчице успео да доведе у Велику Британију уз помоћ добротворне фондације из Сенегала коју води прва дана ове земље.

Затим је затражио азил.

У марту 2018. године, Канцеларија за азил је донела одлуку да их пресели у Кардиф, доделивши им право да остану у земљи.

Британски хирурзи су 2019. године разматрали операцију којом би раздвојили близнакиње, али на крају су одустали до те идеје због високог ризика.

Након додатних анализа, доктори су закључили да је крвоток две девојчице повезанији него што су мислили, па с закључили да ниједна не би преживела раздвајање.

Учитељица двају близнакиња каже да добро уче и да су у школи стекле другаре.

Сијамске близнакиње: Трогодишњакиње раздвојене тешком операцијом ускоро ће проходати

„Различити карактери"

„Деца увек кажу - Марием ми је другарица или Ндаје ми је другарица, увек у једнини", каже учитељица, која додаје да су близнакиње веома различите по карактеру.

„Њих две се пуно смеју, што је добар знак, зар не? Дете које се смеје је срећно дете".

Близнакиње одласке у школу уклапају са посетама болници.

У октобру 2020. су имале операцију.

Докторка Џилијан Боди из Дечије болнице за Велс и Кардиф каже да је захват био потребан, без обзира на ризике.

„Девојчице имају комплексну анатомију, због чега су подложне инфекцијама и имају већи ризик да добију сепсу", каже она.

„Један од изазова са којима се суочавамо јесте да им дамо антибиотике на самом почетку, а туба коју смо им уградили ће то олакшати".

Она додаје да Марием има аномалије на срцу, због чега физички напор доводи до тога да се лако задиха.

„Пронаћи баланс"

Девојчице уче да стану на своје ноге у дечијем хоспису Тај Хафан у Салију.

Специјална справа помаже им да стекну осећај како изгледа усправно стајање, што треба да им помогне да ојачају ноге.

Физиотерапеуткиња Сара Вејд-Вест каже да ова активност представља напор за близнакиње.

„Ово је много другачије него седење, усправан положај може деловати страшно", објашњава.

„Ндаје није одушевљена, али покушавамо да комбинујемо терапију и игру, да их подстакнемо да се мало више потруде како би ухватиле играчку, али оне знају да су на терапији и није им нарочито забавно".

Вејд-Вест истиче да „због слабог срца не можемо да их терамо да се много умарају", али да покушавају да нађу баланс - „да девојчице јачају, али да се притом не исцрпљују".

Отац је одушевљен кад види да девојчице напредују.

„Оне показују да не само да желе да живе, већ и да се активно укључе у друштвени живот", каже.

„Свако достигнуће је трачак наде за будућност, али такође ми је јасно да је њихов живот крх и непредвидив".

Ибрахима додаје да су девојчице много пута „замало избегле најгоре".

„Али најмање што могу је да се надам да ће бити добро", истиче.

„А највише што могу је да будем уз њих и да не дозволим да нада у боље сутра избледи".

„Оне су моје ратнице - доказале су да се никада неће предати без борбе, а борба није готова".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]