Повратак отписаних: Трка за спасавање румунске рибе старе 65 милиона година

На малом делу брзе реке Валсан у Румунији живи једна од најређих риба у Европи, а врло вероватно и на свету.

Рибу аспрете, стару 65 милиона година, први је открио студент биологије 1956. године, а деценијама је била на ивици изумирања.

„После много година током којих смо покушавали, људи су нам говорили да је та врста изумрла", каже за ББЦ Никола Краћун, 59-огодишњи биолог.

„Али били смо сигурни да још увек постоји."

Аспрете, мала ноћна риба која се скрива испод камења, има неизвесну будућност и суочава се са безброј претњи.

Званично се процењује да популација има између 10 и 15 примерака, на површини од једног километра плитког, стеновитог Валсана. Поређења ради, почетком двехиљадитих било их је око 200.

Мали тим научника и конзерватора води кампању за спас ендемских врста риба, познатих и као Romanichthys valsanicola.

А охрабрило их је недавно откриће у реци.

„Једна од највећих награда"

Једног дана крајем октобра, Андреј Тогор, 31-огодишњи ихтиолог, надгледао је рибе врсте аспрете када је открио 12 примерака на малом делу реке Валсан.

„Имати аспрета пред очима било је фантастично", каже за ББЦ.

„То је једна од највећих награда коју један ихтиолог може добити."

Аспрете је такозвани „живи фосил", што значи да је врста преживела милионе година углавном непромењена. Али пуких свега шест деценија људског деловања озбиљно је утицало на њено станиште и популацију.

Један од главних узрока повлачења ове рибе је изградња серије хидроелектрана, изграђених на планинској речној мрежи под румунским комунистичким режимом крајем шездесетих година.

До тада се сматра да су рибе аспрете насељавале око 30 километара реке Валсан, као и две паралелне реке: Арђеш и Раул Доамни.

„Нестала је из реке Раул Доамни јер више није било воде. Једне године је корито било готово суво", каже Андреј Тогор.

„Комунистички план није марио за ову ендемску врсту. Ова риба је толико ретка због људи."

Током пролећа, истакнути планинар и конзерватор Алекс Гаван одлучио је да користи своју репутацију за подизање свести о врсти аспрете, што на румунском значи „груб".

„Провео сам детињство на реци Валсан", каже он.

„Легенде о риби тада су биле попут митова, људи су се питали да ли су и даље у реци."

Са биологом Николом Краћуном и неколико других, израдио је акциони план за спасавање праисторијске рибе.

„То је урађено са добровољцима и нашим сопственим новцем", каже он.

„Спасити ову врсту рибе била би инспирација да није све изгубљено."

Ведрог јутра почетком новембра, горски спасилац Адриан Даскалеску стоји на планинском путу поред велике хидроелектране. Сећа се градње брана.

„Видео сам да реци Валсан недостаје воде, пола од онога што је било пре", каже он.

„Раније сам виђао рибу, а онда је постала мање видљива."

Док се крећемо неравним планинским путем, пролазимо поред неколико сеча. Крчење шума само је један од многих додатних притисака на реку који прете опстанку живих фосилних риба.

Остале претње су фрагментација река, деградација станишта, илегално одлагање отпада и крађа шљунка и крупног камења из корита.

„Многи људи узимају камење и песак из реке да би их користили у грађевинарству", објашњава, док река тече богатим алпским пејзажом.

Врста аспрете је уврштена на листу критично угрожених врста према Бернској конвенцији о заштити европских дивљих врста и природних станишта.

Њено окружење је законом заштићено као ЕУ Натура 2000 подручје и као део природног резервата долине Валсан.

Међутим, активисти се жале да се правила и даље игноришу.

Према званичном плану румунског министарства за животну средину за 2016. годину, у који је ББЦ имао увид, критикује се „Хидроелектрика", државна компанија која управља бранама, јер не поштује прописе о томе колико воде треба да испушта низводно.

Према признању државе, ово прети риби аспрете.

„Проток реке смањује се на нулу, непосредно низводно од бране. У летњој сезони, смањење протока акумулације низводно понекад угрожава рибе", наводи се у документу.

У другом документу Националне агенције за заштиту животне средине стоји: „За аспрете, најважнију врсту рибе на том подручју, главна опасност је брана Валсан."

„То је неприхватљиво, ја и мој тим смо овде да то променимо", каже Алекс Гаван.

ББЦ се обратио компанији „Хидроелектрика" ради коментара, али није добио званични одговор. Неслужбено, тврде да су слушали агенцију за заштиту животне средине и поштовали сва румунска правила.

Акциони план за спас ове врсте такође укључује еколошку обнову слива реке Валсан, дежурног управника, правилно информисање становништва и, на крају, заштитни центар на обали реке који ће прерасти у узгајалиште.

„Имати аспрете у узгајалишту могло би да буде резерва, ако се на реци догоди катастрофа", каже Никола Краћун, додајући да би потенцијално могли поново да населе реке Арђеш и Раул Доамни.

Алекс Гаван каже да ће за акциони план бити потребни милиони евра финансијских средстава и сматра га подједнако значајним јер ће бити потписан министарском наредбом.

„То ће бити путоказ за спас аспрете."

Погледајте и видео о томе како се Срби и Албанци заједно боре за реке

Као и код свих пројеката очувања где људи пуштају отпад у дивљину, то је трка са временом.

Међутим, недавно откриће дванаест риба ове врсте побудило је наду да је популација бројнија него што званичне процене сугеришу.

„Аспрете је живи фосил, научници и конзерватори их морају заштитити, то је од највеће важности", нагласио је Краћун.

„Оне су сведоци еволуције."

А за Андреја Тогора, рибе су сведоци еволуције, „барометар здравља наше планете."

„Биле су овде пре шездесет пет милиона година. Људи их непажњом могу уништити за педесет година - то није у реду", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]