Povratak otpisanih: Trka za spasavanje rumunske ribe stare 65 miliona godina

Na malom delu brze reke Valsan u Rumuniji živi jedna od najređih riba u Evropi, a vrlo verovatno i na svetu.

Ribu asprete, staru 65 miliona godina, prvi je otkrio student biologije 1956. godine, a decenijama je bila na ivici izumiranja.

„Posle mnogo godina tokom kojih smo pokušavali, ljudi su nam govorili da je ta vrsta izumrla", kaže za BBC Nikola Kraćun, 59-ogodišnji biolog.

„Ali bili smo sigurni da još uvek postoji."

Asprete, mala noćna riba koja se skriva ispod kamenja, ima neizvesnu budućnost i suočava se sa bezbroj pretnji.

Zvanično se procenjuje da populacija ima između 10 i 15 primeraka, na površini od jednog kilometra plitkog, stenovitog Valsana. Poređenja radi, početkom dvehiljaditih bilo ih je oko 200.

Mali tim naučnika i konzervatora vodi kampanju za spas endemskih vrsta riba, poznatih i kao Romanichthys valsanicola.

A ohrabrilo ih je nedavno otkriće u reci.

„Jedna od najvećih nagrada"

Jednog dana krajem oktobra, Andrej Togor, 31-ogodišnji ihtiolog, nadgledao je ribe vrste asprete kada je otkrio 12 primeraka na malom delu reke Valsan.

„Imati aspreta pred očima bilo je fantastično", kaže za BBC.

„To je jedna od najvećih nagrada koju jedan ihtiolog može dobiti."

Asprete je takozvani „živi fosil", što znači da je vrsta preživela milione godina uglavnom nepromenjena. Ali pukih svega šest decenija ljudskog delovanja ozbiljno je uticalo na njeno stanište i populaciju.

Jedan od glavnih uzroka povlačenja ove ribe je izgradnja serije hidroelektrana, izgrađenih na planinskoj rečnoj mreži pod rumunskim komunističkim režimom krajem šezdesetih godina.

Do tada se smatra da su ribe asprete naseljavale oko 30 kilometara reke Valsan, kao i dve paralelne reke: Arđeš i Raul Doamni.

„Nestala je iz reke Raul Doamni jer više nije bilo vode. Jedne godine je korito bilo gotovo suvo", kaže Andrej Togor.

„Komunistički plan nije mario za ovu endemsku vrstu. Ova riba je toliko retka zbog ljudi."

Tokom proleća, istaknuti planinar i konzervator Aleks Gavan odlučio je da koristi svoju reputaciju za podizanje svesti o vrsti asprete, što na rumunskom znači „grub".

„Proveo sam detinjstvo na reci Valsan", kaže on.

„Legende o ribi tada su bile poput mitova, ljudi su se pitali da li su i dalje u reci."

Sa biologom Nikolom Kraćunom i nekoliko drugih, izradio je akcioni plan za spasavanje praistorijske ribe.

„To je urađeno sa dobrovoljcima i našim sopstvenim novcem", kaže on.

„Spasiti ovu vrstu ribe bila bi inspiracija da nije sve izgubljeno."

Vedrog jutra početkom novembra, gorski spasilac Adrian Daskalesku stoji na planinskom putu pored velike hidroelektrane. Seća se gradnje brana.

„Video sam da reci Valsan nedostaje vode, pola od onoga što je bilo pre", kaže on.

„Ranije sam viđao ribu, a onda je postala manje vidljiva."

Dok se krećemo neravnim planinskim putem, prolazimo pored nekoliko seča. Krčenje šuma samo je jedan od mnogih dodatnih pritisaka na reku koji prete opstanku živih fosilnih riba.

Ostale pretnje su fragmentacija reka, degradacija staništa, ilegalno odlaganje otpada i krađa šljunka i krupnog kamenja iz korita.

„Mnogi ljudi uzimaju kamenje i pesak iz reke da bi ih koristili u građevinarstvu", objašnjava, dok reka teče bogatim alpskim pejzažom.

Vrsta asprete je uvrštena na listu kritično ugroženih vrsta prema Bernskoj konvenciji o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa.

Njeno okruženje je zakonom zaštićeno kao EU Natura 2000 područje i kao deo prirodnog rezervata doline Valsan.

Međutim, aktivisti se žale da se pravila i dalje ignorišu.

Prema zvaničnom planu rumunskog ministarstva za životnu sredinu za 2016. godinu, u koji je BBC imao uvid, kritikuje se „Hidroelektrika", državna kompanija koja upravlja branama, jer ne poštuje propise o tome koliko vode treba da ispušta nizvodno.

Prema priznanju države, ovo preti ribi asprete.

„Protok reke smanjuje se na nulu, neposredno nizvodno od brane. U letnjoj sezoni, smanjenje protoka akumulacije nizvodno ponekad ugrožava ribe", navodi se u dokumentu.

U drugom dokumentu Nacionalne agencije za zaštitu životne sredine stoji: „Za asprete, najvažniju vrstu ribe na tom području, glavna opasnost je brana Valsan."

„To je neprihvatljivo, ja i moj tim smo ovde da to promenimo", kaže Aleks Gavan.

BBC se obratio kompaniji „Hidroelektrika" radi komentara, ali nije dobio zvanični odgovor. Neslužbeno, tvrde da su slušali agenciju za zaštitu životne sredine i poštovali sva rumunska pravila.

Akcioni plan za spas ove vrste takođe uključuje ekološku obnovu sliva reke Valsan, dežurnog upravnika, pravilno informisanje stanovništva i, na kraju, zaštitni centar na obali reke koji će prerasti u uzgajalište.

„Imati asprete u uzgajalištu moglo bi da bude rezerva, ako se na reci dogodi katastrofa", kaže Nikola Kraćun, dodajući da bi potencijalno mogli ponovo da nasele reke Arđeš i Raul Doamni.

Aleks Gavan kaže da će za akcioni plan biti potrebni milioni evra finansijskih sredstava i smatra ga podjednako značajnim jer će biti potpisan ministarskom naredbom.

„To će biti putokaz za spas asprete."

Pogledajte i video o tome kako se Srbi i Albanci zajedno bore za reke

Kao i kod svih projekata očuvanja gde ljudi puštaju otpad u divljinu, to je trka sa vremenom.

Međutim, nedavno otkriće dvanaest riba ove vrste pobudilo je nadu da je populacija brojnija nego što zvanične procene sugerišu.

„Asprete je živi fosil, naučnici i konzervatori ih moraju zaštititi, to je od najveće važnosti", naglasio je Kraćun.

„One su svedoci evolucije."

A za Andreja Togora, ribe su svedoci evolucije, „barometar zdravlja naše planete."

„Bile su ovde pre šezdeset pet miliona godina. Ljudi ih nepažnjom mogu uništiti za pedeset godina - to nije u redu", kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]