Хонгконг и слобода медија: Умирући новински штандови Хонгконга причају причу о промени

Деценијама су новински штандови били омиљени инвентар уличних ћошкова Хонгконга и подсетник на његове поносне слободне медије.

Од етаблираних листова као што су Саут Чајна морнинг пост (СЦМП), до таблоида на кинеском, као и петпарачких књижица које нуде нацифране, голицаве, полуфиктивне приче о животима кинеских лидера, ови штандови су продавали све.

Оно што им се дешавало током година прича је и о мењању медија у Хонгконгу - нарочито сада, када се новинари суочавају са додатним изазовима после кинеског гушења слободе медија.

Маркетиншка стратегија

У раним данима, новине се нису продавале на отвореном, већ су биле испоручиване претплатницима.

Први новински штанд у граду отворен је 1904. године, што је била маркетиншка стратегија новооснованог Саут Чајна морнинг поста (СЦМП).

Он се надао да ће тако стићи до потенцијалних нових читалаца, укључујући исељенике и туристе, према речима доктора Чонг Јук Сика са Кинеског универзитета у Хонгконгу, који је написао књигу о историји хонгконшких новинских штандова.

Налазио се близу Трамвајске станице Пик у Мид-левелсуи, луксузном крају у ком је Кинезима било забрањено да живе током раног колонијалног периода.

Да све буде занимљивије, суоснивач СЦМП-а Це Чан-Таи био је револуционар који је желео да свргне династију Ћинг - која је пала 1911. године - а лист је основан да би се залагао за тај циљ.

Јединствено слободни медији

Хонгконшки медији постали су политички још значајнији после 1949. године, кад је Комунистичка партија преузела контролу над копненом Кином.

За разлику од других земаља у региону, колонијална влада Хонгконга била је релативно опуштена по питању слободе медија, што значи да су биле доступне новине из читавог политичког дијапазона.

Хонгконг је постао најслободније место у земљама у којима се говори кинески, а његови новински штандови су то и одражавали.

Две деценије касније, дошло је до експлозије медија на кинеском који су доспели на штандове, захваљујући деци избеглица која су се населила у Хонгконгу побегавши од политичких превирања после Другог светског рата.

Она су одрасла седамдесетих, што се поклопило с економским растом града и настанка препознатљивог идентитета Хонг Конга, каже доктор Чонг.

„Њихов ниво образовања био је виши него код старије генерације и више им је било стало до властитог града."

Они се сматрају првом генерацијом Хонгконжана.

Вртоглави раст

Осамдесете и деведесете се сматрају златним добом за новински бизнис у Хонгконгу, кад се нагласак у извештавању пребацио са копнене политике на домаћа питања.

Хонгконжани су се све више бринули за будућност града, пошто су се Кина и Велика Британија налазили у преговорима око суверенитета Хонг Конга после 1997. године.

Деведесетих је широм града било око 2.500 новинских штандова. Они су продавали 18 листова на кинеском и две новине на енглеском, а најпрометнији штандови су продавали више од 1.000 примерака новина сваки дан, према речима Лама Ченга Фуа, потпредседника Удружења Хокер хонгконшких новина.

„Сваки лист је поседовао властити стил. Тржиште је било огромно, тако да су велике и мале новине имале своје препознатљиву предности и могле су да преживе", каже Лам.

И нису ту биле само новине. Штандови су продавали и различите часописе, локалне стрипове и јапанске манге које су биле популарне код жена и младих.

А онда је стигао Епл дејли, који је основао бизнисмен Џими Лаи 1995. године.

„Епл дејли је вођен на неортодоксни начин", каже Лам.

„Његов прелом се такође разликовао од традиционалних новина из тог времена јер је био заснован на таблоидима из других земаља. Језик који се користио у њиховом извештавању је такође био живописан. Зато је читаоцима био толико освежавајући."

То је новинским штандовима исто тако дало значајан подстрек - првог дана се продало 220.000 примерака и нашироко се сматра да је то променило новинску индустрију.

Али Епл дејли је често био уплетен у контроверзе, критикован због сензационалистичког извештавања и честе употребе папараца.

Кад се променила плима

Али онда је срећа новинских штандова почела да се мења. Почетком 2000-тих су уведене бесплатне новине и оне су постале веома популарне 2010. године, што је утицало на зараду.

Наредне деценије, успон дигиталних медија додатно ће нашкодити популарности новинских штандова.

До 2020. године, више од 70 одсто Хонгконжана вести је добијало преко апликација на смартфонима, према студији коју је спровео Кинески универзитет у Хонг Конгу ове године.

Док су се новине старе гарде мучиле да преживе, нови гласови као што су Стенд њуз и Хонг Конг фри прес одлучили су да се покрену само као дигитални медији - у потпуности одбацивши штампу.

Али Крис Јенг, председник Удружења новинара Хонг Конга, сматра да за успон независних онлајн медија није заслужна само технологија, већ и директна реакција на аутоцензуру медија будући да власници већине главнотоковских медија имају пословне интересе у копненој Кини.

А опет ће управо цензура послужити као директна инспирација за следећу велику пословну идеју новинских штандова.

„Забрањени" пословни модел

Породични новински штанд Ченг Так-Винга у туристичкој области Цим Ша Цуи био је међу првима који је почео да продаје скандалозне књиге о корумпираним политичарима, чаркама унутар Комунистичке партије, па чак и приватним животима кинеских лидера.

Купци су били готово искључиво туристи из копнене Кине, где су такве књиге биле забрањене. Али овај посао са стране добио је замајац тек после 2003. године, након што је копненим Кинезима дозвољено да путују у Хонг Конг индивидуално, уместо у туристичким групама.

„На врхунцу, продавао бих око 1.000 до 2.000 књига месечно", каже Ченг, додајући да да су се оне најбрже продавале кад је у немилост пао екстравагантни кинески политичар Бо Силаи, чија је супруга осуђена за убиство британског бизнисмена.

„Они који су се довозили са копна до Хонглонга куповали су много. Паковали бисмо 20 до 30 књига у картонску кутију за њих и испоручивали их у хотеле", каже он. „Чак смо слали те књиге и у Шензен."

Прилив књига преко границе није прошао незапажено, али се стисак Пекинга није осетио све док пет продаваца Козвеј Беј Букса није нестало без икаквог упозорења крајем 2015. године.

Један од њих, Лам Винг Ки, касније је одржао конференцију за штампу, на којој је потврдио да су га кинеске власти држале у самици под 24-часовном присмотром.

Закон о националној безбедности, који је ступио на снагу 30. јуна, био је коначни ударац.

„Политичке књиге више се нису објављивале, а издавачи су чак повукли са новинских штандова непродате примерке", каже Ченг. „Не размишљамо да их поново продајемо јер човек може да заврши у затвору."

Борба за опстанак

До 2018. године, остало је свега 400 новинских штандова широм Хонг Конга.

Мали бум уследио је после рације на редакцију Епл дејлија и хапшења власника Џимија Лаија у августу. У раним јутарњим сатима наредног дана, људи су стајали у редовима да купе новине. Неки су чак куповали примерке да би их делили бесплатно.

Али то се није наставило и није било довољно да заустави пад новинских штандова.

Према Ламу, цигарете сада чине 70 одсто пословања. Новине чине мање од 10 одсто продаје.

Он годинама пише петиције влади да дозволи новинским штандовима да продају каблове за мобилне телефоне, пуњаче и пиће. Он сматра да би могли да буду опремљени чак и малим електричним дисплејима и претворе се у инфо пултове за туристе.

„Било би штета да новински штандови нестану из Хонг Конга", каже доктор Чонг.

„Новински штандови су саставни део урбаног пејзажа Хонг Конга. Неки људи мисле да су новински штандови неуредни. Али постоји ред у том привидном нереду, а то је оно што чини Хонг Конг јединственим."

Илустрације: Дејвис Сурија

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]