ЛГБТ, Бангладеш и образовање: Отворена прва школа за трансродне људе, без старосног ограничења

У Бангладешу је отворена прва верска школа за трансродну децу.

Више од 150 ученица и ученика бесплатно ће похађати стручне предмете и изучавати религију у приватној школи у главном граду, Даки.

Многи чланови трансродне заједнице декларишу се као трећи пол, који је сада и званично признат у овој земљи.

У Југоисточној Азији, трансродне људе називају хиџре.

Сада имају право да гласају и да се кандидују на изборима, али конзервативни друштвени ставови отежавају овим људима приступ образовању и пословима.

Многе хиџре се издржавају плешући на свадбама и рођенданима, а поједине просе или се проституишу.

Према званичним подацима, у Бангладешу живи око 10.000 хиџра, али други подаци говоре да је могуће да их има преко 50.000.

Скоро све хиџре промениле су пол из мушког у женски.

„Нема старосне границе"

Надлежни у школама, локални саветници и лидери заједнице хиџри недавн су се окупили на свечаном отварању у Давартул Куран школи за трећи пол. Часови почињу у суботу.

Ово је прва школа у Бангладешу коју ће похађати искључиво припадници трећег пола.

У школу могу да се упишу хиџре свих узраста, а надлежни се надају да ће њихови ђаци лакше моћи да нађу посао након завршетка студија.

„Људи се често декларишу као трећи пол тек у одраслом добу и због тога нема старосног ограничења. Све хиџре могу да се упишу у школу", рекао је школски секретар за образовање и обучавање Мухамед Абдул Азиз Хусани за ББЦ на бенгалском.

Једна од нових ученица, по имену Шилпи, каже да је већина хиџри неписмена.

„Нико не жели да нас запосли. Ако бисмо се образовале, могле бисмо да нађемо боље послове, али у образовном систему није било места за нас".

„Зато и даље зарађујемо онако како су то чинили наши преци - плешући и певајући", рекла је Шилпи, чије име на бенгалском значи „уметница".

„Желимо да ходамо уздигнуте главе"

Шилпи се школовала док није напунила девет година, а онда се исписала због злостављања у школи.

„Када сам схватила да сам трансродна, сви у школи су ме мрзели, бојали су ме се, вређали ме".

„Због тога нисам могла даље да се школујем, а у школи за хиџре нас нико неће задиркивати".

Хиџре су у Бангладешу често искључене из друштва, а породице их запостављају, објашњава Хусани.

„Родитељи често не желе да прихвате трансродну децу. Како онда треба да се понашају људи који им нису породица?"

„Не желимо да хиџре буду терет друштва, због тога тога смо отворили ову школу - да могу да изучавају Куран и нађу достојанствене послове".

Шилпи каже да је свака иницијатива - државна и приватна - добродошла, ако ће то помоћи хиџрама да се образују.

„Желимо да будемо као и сви други, да ходамо уздигнуте главе, да сами стојимо на својим ногама. Ако будем имала прилику, то ћу да одаберем".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]