Животна средина, принц Вилијам и Дејвид Атенборо: „Нобелова награда за екологију" - спасимо планету

Принц Вилијам и сер Дејвид Атенборо удружили су снаге да установе признање за које се надају да ће постати „Нобелова награда за екологију".

Они кажу да је у току потрага за 50 решења за најтеже светске еколошке проблеме пре 2030. године.

Са око 55 милиона евра који ће бити додељени током наредне деценије, награда Ертшот (Earthshot) највећа је еколошка награда свих времена.

Принц Вилијам је рекао да жели да будуће генерације наследе планету „у бољем стању него што смо је ми затекли".

Било ко може да је освоји, рекао је британски принц, позвавши „невероватне људе" да створе „бриљантне иновативне пројекте".

Они би, рекао је Вилијам, могли да помогну да се спасе планета.

Принц Вилијам је у интервјуу за ББЦ Радио 4 рекао да установљавање ове нове награде обележава тренутак кад преузима штафету за организовање еколошких кампања од свог оца.

„У овом тренутку осећам да је то моја одговорност", рекао је он.

Свет се налази „на прекретници", објаснио је принц, који је нагласио да је награда његов и сер Дејвидов покушај да осигурају да ће планета коју ћемо предати у руке наше деце и наших унука бити „у бољем стању него што смо је затекли".

Погледајте: Зашто је овај момак намерно бацио 4.000 флаша у Саву

ББЦ новинар Ник Робинсон је у разговору са Вилијамом цитирао ранију изјаву принца Чарлса да су понекад његове идеје за животну средину сматране помало „шашавим".

„Питам се, да ли сте чак и ви понекад помислили о чему то трабуња мој отац?", питао је Робинсон принца.

„Редовно се питам о чему то трабуња мој отац. Сигуран сам да сваки син мисли исто", одговорио је принц Вилијам.

„Он прича о овоме већ дуго и много пре него што су људи прихватили постојање климатских промена. Тако да сам одувек слушао, учио и веровао у оно што говори."

„Мислим да би шашава особа сада била она која не верује у климатске промене."

Награду Ертшот ће чинити пет засебних награда од 1,1 милион евра које ће бити додељивање на годишњем нивоу у наредној деценији.

Ове награде замишљене су као „универзални циљеви за опоравак наше планете до 2030. године" и одлазиће најбољим и најиновативнијим идејама у категоријама:

Ко и шта се награђује?

„Надамо се да ће ова награда стићи до свакога на овој планети", рекао је принц за ББЦ Радио 4.

„Од заједница, школа, све до банака, влада, корпорација - било ко и свако је део овога и свако може да пронађе решења која су нам потребна."

Добро су дошла чак и решења која „можда звуче сулудо", додао је сер Дејвид Атенборо, све док имају потенцијал да направе разлику у „светским размерама".

Циљ је да се пронађу „нова решења" која имају позитиван ефекат на еколошке промене и побољшавају животни стандард глобално, нарочите код оних заједница које климатске промене највише погађају.

„Има много људи који желе да чине добро за животну средину а потребан им је само мали катализатор, мало наде, мало позитивности, да заправо можемо да поправимо оно што морамо", рекао је принц Вилијам.

Награда би могла да оде некој новој технологији, новом начину за решавање ствари или новој политици - практично било каквој новој идеји.

Појединци, заједнице, научници, активисти, економисти, лидери, владе, банке, фирме, градови, па чак и земље добро су дошле да прилажу своје идеје организацији за номинације.

Зашто „Ертшот" и зашто баш сада?

Име Ертшот је одабрано да подсећа на тзв. Муншот (Moonshot), огроман амерички пројекат слања првог човека на Месец шездесетих година прошлог века, док је председник САД био Џон Ф. Кенеди.

Принц Вилијам и сер Дејвид Атенборо верују да је слично сконцентрисан напор - само овај пут глобалан - потребан да би се решили еколошки проблеми.

Потреба за делањем никад није била ургентнија, упозорио је сер Дејвид.

„Одједном заправо можемо да видимо тачно шта нам се спрема", рекао је он за Радио 4.

Већ видимо како корални гребени умиру, шуме нестају, Северни пол почиње да се топи, рекао је он.

„Људи могу да виде да се то дешава и то је сада питање хитног реаговања".

Сер Дејвид Атенборо је рекао да ће награда дати идејама „преко потребну снагу, тај финансијски подстицај за ширење и развој."

Номинације ће бити отворене 1. новембра 2020. године а годишња церемонија доделе одржаваће се у другом граду сваке године, почев од Лондона у јесен 2021. године.

Понуђених 1,1 милион евра замишљено је као стимуланс за пријављивање људи, али не замишљајте да можете да резервишете себи одмор на Карибима или купите себи ламборгини ако их освојите - новац мора бити потрошен на остваривање ваше идеје и покушаје да се она примени широм света.

Принцу Вилијам и сер Дејвиду ће се у „одбору за награду Ертшот" придружити славне личности из света забаве, спорта, пословања, добротворних акција и екологије.

Они ће служити као амбасадори, дајући публицитет награди и добитницима и помагати да се мотивишу људи широм света на еколошко деловање.

У међувремену, коалиција појединаца, фирми и организација обезбедила је новац за награду и помоћи ће да се максимизује утицај идеја добитника.

Борба се наставља

„Имате ли неку представу како би ова борба могла да се настави кад вас више не буде?", питао је Робинсон сер Дејвида, који је у мају напунио 94. године.

Чувени природњак је рекао да верује како је дошло до глобалне промене у ставу према еколошким питањима.

Ових дана људи то не доживљавају само као „ексцентрични, безазлени интерес", већ као „питање живота и смрти".

„Катастрофа са којом се суочавамо размера је са којима се нисмо сусрели од настанка човечанства", указао је сер Дејвид.

Погледајте видео: Пластичне кесе су првобитно замишљене да спасу планету

Зашто баш награда?

Принц Вилијам и сер Дејвид Атенборо зацртали су себи вртоглаво амбициозни циљ „излечења планете до 2030. године".

Одакле ће, дакле, долазити идеје за спасење планете које они желе?

Одговор је да заправо не знају - могли бисте ви да добијете идеју која, уз мало публицитета и готовине, може да измени наш свет.

Због чега додељивање награда може да буде толико ефикасно? Зато што сви можемо да учествујемо.

Славна награда Лонгитјуд добар је пример за то.

Она је понуђена још 1714. године за прву особу која може да реши проблем како одредити географску дужину на пучини.

Знати на којој сте географској дужину кључно је за навигацију, њоме се мери колико сте далеко отишли на запад или исток, а опет највећи британски морепловци и астрономи нису успели да реше овај проблем.

Решење је потекло са толико неочекиваног извора - од скромног сајџије по имену Џон Харисон - да га власти нису одобравале годинама.

Принц Вилијам се нада да ће се овим наградама Ертшот прилагати сличне идеје са неочекиваних места.

Због тога је сер Дејвид Атенборо рекао да су добродошле чак и наизглед „сулуде идеје".

Они знају да постоје докази да што је шири контингент идеја, долази до ефикаснијих решења.

Узмите за пример онлајн форум InnoCentive.

Он омогућује људима да пријављују проблеме који их збуњују, а те проблеме покушава да реши такозвана гомила, било спољашњи сарадници или унутрашњи.

Баш као и са наградом Ертшот, циљ је да се призову „увиди и напади генијалности и идеја" са било ког места.

Јер свако од нас мождае у рукама држи кључ за решења еколошке ујдурме.

И то објашњава зашто принц Вилијам и сер Дејвид Атенборо тврде да не треба да оклевамо да се пријавимо уколико мислимо да би наша идеја могла да помогне.

Пратите Џастина на on Twitter.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]