У фотографијама: Уметност током карантина - кад биљке постану модели

Фотограф Тим Боди се током карантина и изолације, како би сачувао здравље, окренуо природном начину прављења дивних принтова цвећа и лишћа, познатијим као антотипови.

Када Тим Боди није могао више од једном дневно да напусти кућу - и то само због вежби - одлучио је да сакупља цвеће и лишће из паркова у источном Лондону.

Затим је користио фотографску технику из средине 19. века да направи живописне силуете делова биљака, користећи природне хемикалије и моћ Сунца.

Боди је направио 147 антотипа.

За овакво стваралаштво почео је да се интересује током студија на Лондонском Колеџу за комуникацију.

„Желео сам да овековечим рад група за баштованство, чији сам члан постао како би сачувао психичко здравље", рекао је Боди.

„Због антотипа сам почео да блиско сарађујем са земљом и биљкама, буквално... Користио сам поврће и биљке из сопствене баште".

Боди објашњава природни процес стварања антотипова: „Почињем са набавком материјала на биљној основи, које сам поделио у две категорије - емулзију и обрис.

„Емулзија је хемикалија која реагује на сунчеву светлост, а обрис је биљни материјал који ствара силуету на папиру".

„Емулзију вадим из разног поврћа - лишће цвекле и спанаћ су посебно поуздани и одлична тачка уласка. Користим тучак да здробим поврће док не настане каша.

„Ову кашу треба филтрирати и исцедити кроз филтер за кафу (може се користити и органска крпа) у посуду.

„У овом тренутку обично додам неколико капи чистог алкохола - то помаже убрзању процеса антотипије.

„Онда почиње можда најзабавнија фаза, током које се осећам као мешавина лудог научника и најгорег кувара на ссвету - додајем ствари попут прашкасте куркуме, која може створити дивну ружичасто-златну боју када се користи са соком од цвекле, на пример.

„Користећи меку четку од пене, сок се нанесе на густи папир и остави да се осуши у мраку.

„Онда узимам резник биљке, одвојен за обрис, и пажљиво га постављам на обојени папир. Листови су посебно добри за ово - посебно они препознатљивог облика.

„Обојени папир убацујем у оквир слике без оквира - тако да лист остаје чврсто прислоњен уз стакло и тако се не помера током фазе излагања.

„Отисак треба да реагује са ултраљубичастим зрацима - што је сунчаније и што сте ближи лету, то ће се брже развијати.

„То може трајати између два сата и четири недеље или више.

„Ултраљубичасто светло прекида двоструке везе у пигменту, због чега бледи свуда на отиску који је изложен светлости.

„Онда кад вам се учини да је отисак знатно избледео - или пређе у нијансу за коју мислите да делује - уклоните папир и биљни материјал и отисак би требало да остане на папиру.

„С обзиром на то да су природне боје биљака суштински нестабилне, ове слике временом полако бледе; поступак антотипије је нестални и слике се не могу поправити.

„Занимљиво је то - кад сећање на то невероватно време (током карантина) почне да бледи, исто ће се догодити и са самим сликама, иако врло споро.

„Међутим, ја одмах скенирам све отиске, тако да ће они увек бити сачувани у најбољем издању.

„Упркос великој радости које ми је донело стварање ових ствари, кад сам стигао до стотог дана (карантина) осетио сам засићење и да је право време да направим паузу (од прављења антотипова).

„Апсолутно бих размислио о стварању нових, посебно ако желимо поново да закључамо у мом делу Лондона.

„Постоји толико биљака за експериментисање и истраживање, том процесу се може посветити читав живот.

„Међутим, могло би да буде тешко створити отиске током зиме, због ниског нивоа ултраљубичастог зрака."

Боди има и неколико савета за све који желе да направе своје антотипије.

„Ако берете биљке узгајане у дивљини, не будите деструктивни у ономе што узимате и радите то с поштовањем.

„Такође, важно је знати које су биљке отровне, па вас молимо да то истражите и носите рукавице."

Све фотографије су заштићене ауторским правима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]