Мулан: Римејкови Дизнијевих филмова и моћ носталгије током корона вируса

Откад зна за себе, Емили Талбут је била велика обожаватељка Дизнијевих анимираних филмова.

„Добијала сам хаљине за божићне поклоне, играла се у костимима, одлазила у забавне паркове са породицом", каже она за ББЦ Њузбит на Радију 1.

„Изгледа да сам одрасла у једном изражено дизнијевском домаћинству - вероватно мојом и заслугом моје сестре, зато што смо нас две просто обожавале те приче, баш као и њихову музику."

Емилин омиљени костим био је хаљина Беле из „Лепотице и звери".

„Бела је имала смеђу косу и волела је да чита - практично исто као ја. Могла сам да се пронађем у њеном лику."

Кад је 2017. године изашао римјек „Лепотице и звери" са Емом Вотсон у главној улози, Емили је била одушевљена.

„Велики разлог зашто ми је то вероватно омиљени играни римејк јесте управо носталгија", каже она.

Њу привлачи „идеја повратка у детињство, али другачије замишљено."

У марту је покренут стриминг сервис Дизни Плус, који на захтев омогућава приступ старим класицима.

Током првих неколико месеци изолације, Емили је само то и гледала.

„Гледање омиљених анимираних филмова је за мене било врло утешно у том застрашујућем периоду. Могла сам да се окренем томе и поново проживим епизоде из омиљених цртаћа", каже она.

Почела је од „оних који су најутешнији, попут легендарних саундтрекова из деведесетих које сам обожавала."

То осећање - утеха, препуштање једном другом свету, повратак кроз време - не може да се надмаши, нарочито у бурним временима.

А Дизни је посебно добар у призивању тог осећаја. Али, да ли то значи да тај осећај може и да се експлоатише?

Носталгија у доба короне

„Носталгија се обично дефинише као сентиментална или чежњива склоност прошлости", каже доктор Виџнанд Ван Тилбург, професор психологије и стручњак за носталгију на Универзитету у Есексу.

„Римејкови неких од ових филмова могли би да ућаре на осећању носталгије и наведу нас да се радо присетимо прошлих догађаја."

Он додаје да „људи то углавном доживљавају као благо позитивну, горко-слатку емоцију."

Међутим, носталгија може да буде корисна током неизвесних и тешких времена.

„Истраживање показује да је носталгија прилично ефикасна у борби против усамљености, досаде и туге. А то су све искуства која су се очекивано појавила током изолације."

Део разлога зашто носталгија може да буде корисна, каже он, јесте и тај што „садржи снажне друштвене елементе".

Она може да нам помогне да се осетимо повезаније са другима који имају иста искуства као и ми.

Игра бројки

„Мулан" је Дизнијева обрада анимираног филма из 1998. године који је заснован на кинеској легенди „Балада о Мулан".

Њено премијерно приказивање - одложено неколико месеци и коначно приказано на Дизни Плусу уместо у биоскопима због корона вируса - стигло је после три Дизнијева римејка из прошле године: „Краљ лавова", „Аладин" и „Дамбо".

Ученици на модној писти: Ревија заштитних маски

„Пепељуга" је била та која је 2015. покренула најновији талас „прерађених" дела, а за којом су уследили „Књига о џунгли" (2016) и „Лепотица и звер" (2017).

Са шест скорашњих римејкова који су заједно зарадили 5,8 милијарди долара на благајнама, очигледно постоји огроман апетит за нашим детињством у играној верзији.

Пре корона вируса, Дизни је дао велику подршку овом филму очекујући да ће зарадити новац - потрошивши 200 милиона долара на његово снимање.

Међутим, у индустрији којом доминирају наставци и велике франшизе, зар публика не би требало да жели мало више оригиналних прича?

Корона вирус: Како да будете активни и да се забавите у изолацији

'Морате да нам дате нешто свеже'

„Постоји велика склоност ка посезању за прошлошћу", каже Семјуел Џонс, један од твораца Јутјуб канала за филмске рецензије „Нитпикс".

„Већина филмова данас су наставци или римејкови. Они су начин да се буде негде где сте одвојени од овог нашег света."

„Нитпиксов" најновији видео зове се „Како је Дизни упропастио 'Краља лавова". Траје више од сат времена.

Једна од многих критика на рачун овог филма је и да је то разводњена верзија оригинала.

„На крају добијете филм коме недостају основни шрафови и саставни делови", каже Семјуел.

„Нема душе, нема личности, нема ничега што нас узбуђује онако као што нас је узбуђивао оригинални 'Краљ лавова'", додаје Макс Бардсли, Семјуелов колега из „НитПикса".

Макс истиче да римејкови нису ништа ново.

„Уметност се одувек заснивала на рециклажи елемената из других уметничких дела и на оживљавању тих елемената као начина да се они људима понуде у новом облику", каже он.

Ипак, Макс сматра да су ови римејкови другачији.

„Суштина више није у комбиновању елемената који вас истински узбуђују као уметника и њиховом оживљавању тако да то буде ваш лични израз."

„Овде се више ради о комбиновању елемената које изгледа да многи људи воле, њиховом подгревању тако да то не буде сувише увредљиво и није превише непрепознатљиво, а да бисмо били сигурни да ће сви волети оно што им је понуђено."

„Мислим да је то велика штета, јер ови филмови заиста заслужују нешто боље", додаје Семјуел.

„Можете да узмете било који од тих Дизнијевих филмова и добијете гомилу различитих идеја, тема и филмичних концепата и једну сјајну визуелну приповест."

„Али најчешће се бира најлакша и неризична опција. А у ова времена која су тежа за компаније и тежа за филмаџије, они ће желети још мање да ризикују."

Пандемија није једини разлог зашто нас тренутно толико привлачи осећај носталгије. Семјуел каже да то има много везе и са технологијом.

Он сматра да је интернет и друштвене мреже требало да сруше друштвене границе и све нас још више зближе.

Али, уместо тога, „схватили смо да нису превише зближили никог од нас. Мислим да то уме веома да дезоријентише."

И то онда наводи људи да се „ухвате за нешто што им је добро познато".

Шта је то корона вирус? Питали смо децу

Безбрижност детињства

Људе који трагају за искуствима која ће им побудити носталгију не срећемо само на благајнама.

Пошто је читав живот провела као обожаватељка Дизнија, Емили је добила посао из снова радећи у „Дизнијевом свету" на Флориди. Тако је провела два лета док је студирала.

Она је свој посао тамо описује као „засмејавање људи по читав дан" и помагање да се створи пријатељска и срдачна атмосфера.

Иако је тамо било много младих породица, Емили каже да је било и много одраслих који су долазили без деце, на романтичне излете или момачке или девојачке вечери.

„Имали сте људе који су долазили оставивши децу код куће - зато што децу то не занима толико као њих", каже она.

Емили сматра да је ескапизам један од главних разлога зашто људи воле да се препусте „Дизнијевом свету".

„Људи су веома посвећени овим причама", каже она.

„Сви смо безброј пута гледали те филмове - зато је права привлачност у њиховом доживљавању на један другачији начин."

„То је и једно веома сигурно место - кад уђете у паркове, ви не можете више да видите спољни свет."

Превише, пребрзо

Али иако је огромна обожаватељка Дизнија, Емили се брине да би римејкови могли да почну да губе привлачност.

„Прошле године су се људи помало заситили зато што смо имали 'Дамба', 'Аладина' и 'Краља лавова'."

„Очигледно је сада прошло неко време откако се појавио неки од њих. Зато мислим да су људи поново спремни то да прихвате."

„Мулан" је малко другачија, јер сви знаци указују на то да се ослања више на кинеску легенду него на Дизнијев анимирани филм.

Омиљени лик фанова, змај Мушу - ком је у верзији из 1998. године глас давао Еди Марфи - није у филму, а песме су избачене.

„Нема великих звезда у атрактивним улогама, као што је Вил Смит као дух из лампе", каже Емили.

„Али обожаваоци Дизнија ће желети да га виде, нарочито да би подржали мање познате глумце и охрабрили Дизни да настави да снима такве филмове."

„Зато нуди већу разноврсност него што смо виђали раније."

После „Мулан", Дизни је најавио девет „Дизнијевих играних верзија" које ће се појавити између 2021. и 2023. године.

Знамо да ће међу њима бити „Мала сирена", „Петар Пан" и „Круела" (прича која претходи радњи „101 далматинца").

Врло је вероватно да ће бити још римејкова старих анимираних филмова - ако је судити према медијским извештајима, Дизни између осталог ради на „Звонару Богородичне цркве", „Лилу и Стичу" и „Пинокију".

Неки од њих ће можда бити пуштени само на стриминг сервису Дизни Плус, исто као што је био случај са „Мазом и Луњом" 2019. године.

А неће само анимирани филмови добити нове верзије.

Најављено је 2019. године да ће у једном тренутку доћи и до „прераде" филмова „Сам у кући", „Ноћ у музеју", „Дневник једног шоње" и „Што више, то боље".

А на путу је и нови наставак Индијане Џонса.

Уз доказе да се млади осећају отуђеније од породице и пријатеља него икад пре, носталгија би могла да буде прави начин да се изборимо с тим.

„Сви смо одрасли и морамо да живимо правим, одраслим животима", каже Емили Талбут.

„Али забавно је вратити се кроз време."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]