Гранични зидови, жице и ограде: Како је свет у последњих 70 година добио више од 70 баријера

Од Кинеског, преко Берлинског, до зида на граници између Сједињених Америчких Држава и Мексика и планиране жичане ограде на граници Србије и Северне Македоније - баријере за спречавање уласка других народа постављане су кроз историју широм света.

Неке од њих данас су туристичке атракције, али су и у древној прошлости, као и данас, овакве баријере представљале место на ком почиње патња, завршава се или почиње пут ка неизвесној будућности.

Иако датирају из древних времена, овакве баријере добиле су нарочит значај у последњих 30 година, када је између различитих држава света постављено чак више од 50 зидова и ограда како би се спречио улазак људи на територију на којој је подигнут.

Док они који се залажу за њихово постављање тврде да спречавају илегалну имиграцију, кријумчарење дроге и тероризам, критичари сматрају да су неефикасни и прескупи.

У предмодерно доба често су грађени да сачувају усеве, а неки од њих данас су под заштитом Унеска.

У новијој историји, зидови су често дизани да заштите од ратних напада, а у последње време од доласка избеглица и миграната.

Погледајте и како деца проводе време испред Мексичког зида

Према подацима Америчке агенције за избеглице, до краја Другог светског рата на свету је било седам зидова подигнутих у модерној историји.

До пада Берлинског зида 1989. број се попео 15, а према подацима ове агенције из 2017, на свету је било чак 77 баријера.

У међувремену, подигнуто је још неколико, а у плану је и даља градња.

Последња оваква баријера - жичана ограда код Прешева на граници Србије и Северне Македоније чије је постављање недавно почело, како се наводи - треба да спречи евентуалне масовне илегалне преласке границе избеглица и миграната, речено је недавно за Радио Слободна Европа (РСЕ) у локалној самоуправи у Прешеву.

Седам древних зидова

У многим чланцима и историјским истраживањима, издваја се неколико најзначајнијих зидова.

Грађени и пре нове ере и у нашој ери и утицали су на падове неких великих династија, али и њихов опстанак.

Кинески зид

Вероватно најпознатији зид на свету, грађен је дуж историјских северних граница Кине ради заштите кинеске државе и царства од рација и инвазија различитих номадских група евроазијских степа.

Неколико зидова је изграђено још у седмом веку пре нове ере, а они су касније спојени у један већи и јачи зид, и данас чине целину.

Изградња је започела на северу Кине у седмом веку пре нове ере и трајала је два миленијума.

Током изградње је наводно страдало око милион радника, а зид се због тога назива и „најдуже гробље на Земљи".

Посебно је познат део зида који је изграђен између 220. и 206. године пре нове ере у време Ћин Ши Хуанга, првог цара Кине, али од њега је данас мало остало.

Највећи део постојећег зида потиче из периода династије Минг.

Иако се широко верује да је дуг око 8.800 километара, Кина је 2012. објавила спорно истраживање које тврди да је зид у ствари дуг скоро 21.200 километара, што је више од половине обима Земље.

Кроз престоницу Пекинг пролази део зида дуг 526 километара.

Упркос својој величини, зид је често био неефикасан као одбрамбена баријера.

Тако је на пример, вођа Монгола Алтан Кан славно заобишао зид и извршио упад у Пекинг 1550. године, а Манџуријанци су га касније пробили 1644, што је довело до пада династије Минг.

Зид је у јулу 2007. проглашен за једно од нових седам светских чуда и највећа је туристичка атракција Кине.

Сумерско-аморитски зид

И у 21. веку пре нове ере градио се један одбрамбени зид.

Најстарија позната цивилизација на свету њиме је покушала да се одбрани од номада.

Древни сумерски владари Шулги и Шу-Син изградили су велику утврђену баријеру како би избегли Аморите, групу номадских племена који су вршили упаде у Месопотамију.

Сматра се да је зид био дужи од сто километара и да се протезао између река Тигар и Еуфрат у садашњем Ираку.

Био је то први велики бедем који није изграђен око града, већ је успео да одбрани Сумере на неколико година.

Непријатељи су ипак на крају успели да га освоје, а после уништења града Ура око 2000. године пре нове ере, сумерска култура је почела да нестаје из историје.

Погледајте и видео о томе шта је довело до пада једног од најзначајнијих зидова у историји

Атински Дуги зидови

Атина је била један од најмоћнијих градова у древној Грчкој, али њена велика војна слабост била је удаљена око четири километра од мора.

Средином петог века пре нове ере, Атињани су овај проблем покушали да реше градњом зидова који су повезивали град с лукама Пиреј и Фалер.

Када су довршени, ови Дуги зидови створили су троугао отпоран на опсаду који је граду омогућио да се лако поново снабдева с мора.

Утврђења су сачувала Атину током Пелопонеског рата са Спартом и њеним савезницима, али град је касније био присиљен да се преда после пораза морнарице на мору.

Спартанци су тада демолирали Дуге зидове, а баријере су касније обновљене. Коначно их је уништио римски генерал Луције Корнелије Сула 86. године пре нове ере.

Велики горгански зид

Познат и као Црвена змија, саграђен је још у петом и шестом веку за време династије Сасаниан да заштити плодова поља Голестана у древном Ирану од најезда номада.

Дуг је око 200 километара.

Под заштитом је Унеска.

Хадријанов зид

Још једно од данас најпосећенијих историјских места у Енглеској - некада су штитили римску Британију од упада варвара.

У другом веку нове ере римски цар Хадријан наредио је изградњу камене баријере за заштиту од племена која су настањивала северну Енглеску и Шкотску.

Дуг је 117 километара и грађен је десет година за време цара Хадријана.

Обновио га је цар Септимије Север крајем другог века, а Римљани су га напустили почетком петог века.

Остаци Хадријановог зида 1987. уврештени су на Унескову листу светске баштине.

Цариградски бедеми

Цариградски бедеми сматрају се практично неосвојивим у случају када у граду има довољно бранилаца да их опслуже, а током своје миленијумске улоге у заштити Цариграда - данашњег Истанбула - поклекли су само два пута.

Освојили су их крсташи у четвртом походу током 1203. и 1204. године, и када је град коначно пао у руке Турака 1453, када је срушено Византијско царство.

Више од 22 километра барикада окруживало је град, а копнене остатке Унеско је 1980. уврстио на листу светске баштине.

Погледајте и видео о сукобу око Аја Софије

Римски лимес

Кроз данашњу Србију пролазило је 450 километара утврђења које је штитило Римско царство од напада пограничних народа.

Римски лимес је утврђена граница од Северног до Црног мора, дуж Рајне и Дунава, до палестинске пустиње и Арабије - дуга 7.500 километара.

У Србији и околним земљама, лимеси су били део Дунавског лимеса.

Део кроз Србију чинило је више од 40 римских логора, а данас је сачуван једино Виминацијум.

Нововековни зидови

Већ је било речи о томе да је од завршетка Другог светског рата до данас широм планете више више од 70 граничних ограда и зидова.

Најзогласнији међу њима, настао је у години када је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност, а Јуриј Гагарин полетео у свемир.

Берлински зид

Бетонска ограда коју је совјетска влада Источне Немачке подигла да раздвоји Источни и Западни Берлин подигнут је те 1961.

Делио је Европу и немачки град на два дела скоро 30 година.

Подигнут је преко ноћи на изненађење људи са обе стране зида, спречавајући их да се крећу из једног дела града у други.

Коначна верзија зида изграђена је од бетона висине 3,6 метара висине и више од 300 осматрачница са стражарима, а укупна дужина износила је око 155 километара.

Преко зида је успело да пребегне око пет хиљада људи, а бежање је било врло опасно.

Сматра се да је убијено око 100 људи који су покушавали да пређу Берлински зид током 29 година постојања између 1961. и 1989. године.

Сматра се да је датум „пада" Берлинског зида 9. новембра 1989. године, али није одмах у потпуности срушен.

У наредним недељама, људи су почели да га руше маљевима и узимали делове зида јер је постао толико симболичан.

Влада је коначно уништила зид 1990. године, али су неки делови остављени како би људи данас могли да их виде.

Источна галерија данас је незаобилазно месту бројних туриста.

Зидови 21. века

Од пада Берлинског зида до данас, свет је добио више од 50 граничних ограда.

У студији објављеној у Журналу о решавању сукоба, истраживачи су испитали 62 гранична зида постављена од 1800. до 2014, од којих се неки протежу хиљадама километара.

Истраживачи називају изградњу граничних зидова „посебно агресивном стратегијом" за решавање неовлашћених прелаза и објашњавају да су зидови „скоро увек доказ да комшије неефикасно сарађују у управљању границом и имају недоследне стратегије управљања границом".

Истраживачи су испитали 62 гранична зида, од којих се неки протежу хиљадама километара.

Француска, Израел, Саудијска Арабија и Совјетски Савез су, наводи се, „најактивнији корисници" граничних зидова.

Према ауторима, чињеница да је економска неједнакост „најтврђи разлог настанка граничних зидова" указује да су зидови изграђени последњих деценија били дизајнирани да учврсте земље против нежељених имиграната и илегалне трговине.

У 21. веку, намена граница се променила, што је довело до раструћег тренда њихове изграње.

За разлику од прошлости, земље сада контролишу територије са фиксним границама на картама које је већина других влада на свету пристала да поштује, чинећи употребу зидова за обележавање територијалне контроле застарелом.

Зидови се више не постављају због одбране од инвазије непријатељске војске, већ због страха од наглог прилива избеглица и миграната.

Погледајте и како живе избеглице и мигранти у кампу Вучјак

Тако на пример, Сједињене Државе нису забринуте да ће Мексико да изврши напад како би заузео територију као у игри Ризико.

САД брину због наглог прилива избеглица и миграната из Централне и Латинске Америке услед растуће економске кризе која је погодила те земље последњих година.

Постављање такозваног Мексичког зида између ове две државе изазвало је низ контроверзи и многе оставило пред вратима обећане земље.

Градња је почела 2006. за време Џорџа Буша Млађег. Наставак изградње зида обуставио је Барак Обама 2010. године, а градња је настављена за време Доналда Трампа.

Наставак градње изазвао је бројне критике, неке савезне државе поднеле су тужбе против Трампа, а зид се по председнику зове и Трампов зид.

Такозвана Балканска избегличка рута у последњих неколико година добила је низ жичаних ограничења.

Четири метра високу ограду на источној копненој граници подигла је Грчка 2012. године. Дуга је 10,5 километара и требало је да заустави улазак миграната из Турске.

Бодљикава жица је требало да се смањи притисак миграната на Грчку, али је њен једини ефекат било преусмеравање миграната на водене путеве где се велики број њих дави у покушају да се домогне грчких обала.

И Бугарска се оградила 2013, постављањем жице на граници са Турском.

Разлог исти - спречавање миграција са Блиског истока и из Северне Африке.

Изградњу су критиковали и ЕУ и УН, али она није заустављена. Нису заустављене ни избеглице, које су само промениле руту.

Мађарска је такође на границама са Србијом и Хрватском поставила ограде, а то је урадила и Словенија на граници с Хрватском.

Слични зидови постоје и између Данске и Немачке, Аргентине и Парагваја, Узбекистана и Авганисана, Јужне Африке и Мозамбика, Кувајта и Ирака, Боцване и Зимбабвеа, Саудијске Арабије и Јемена, а списак се овде не завршава.

На северу Африке налазе се два ограђена шпанска града-енклаве - Мелиља и Сеут.

Десетине хиљада избеглица и миграната из Африке сваке године покуша да прескочи ограде око ова два града и тако се домогне територије Шпаније и ЕУ.

Недалеко је и пешачки бедем који раздваја Западну Сахару, односно њен део под контролом Марока, од дела у ком живи Сахвари народ.

Погледајте и видео о животу избеглица и миграната на америчко-мексичкој граници

Још неки зидови рата и мира

Бројни ратни, али верски сукоби били су кроз историју разлог за постављање граничних ограда.

Тако је на пример, верски сукоб у Ирској изродио 48 Линија или Зидова мира.

Зидови служе да одвоје католике Ирце од униониста протестаната. У неким деловима зидови су високи и по више од седам метара.

Током Вијетнамског рата постојала је широка зона претрпана екплозивним средствима бункерима, заштитом, тунелима, а већи део је уклоњен после уједињења 1977.

Део зоне постоји и даље на Кипру и раздваја Републику Кипар од Турске Репубике Северни Кипар. Носи назив и Зелена линија или УН тампон зона.

Слична зона постоји од успостављања примирја јула 1953. између Северне и Јужне Кореје.

И Западна обала одвојена је од Израела 2002. бетонским зидом дугим око 700 километара.

Израел има челичну ограду и на граници с Египтом, као и око појаса Газе, те са Либаном.

И овде се списак не завршава, а како ствари стоје, биће и додатно проширен планираним новим зидовима и жицама.

Историја је, пак, показала да овакви видови ограђивања често нису ефикасни, а да су са друге стране веома скупи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]