Избори у Белорусији: Потресени насиљем, људи се ослобађају страха

Људи у Белорусији били су потресени када су видели полицијску бруталност изблиза, прво током уличних сукоба са демонстрантима, а потом и кад се раширила прича о суровости према онима одведеним у притвор.

Један двадесетпетогодишњак је умро у притвору након што је ухапшен у недељу. Његова мајка је рекла да је држан у полицијском комбију сатима.

Улица веома близу мог дома у Минску постала је ове недеље поприште сукоба између полицајаца и демонстраната.

Биле су детониране шок бомбе, а људи су урлали док их је полиција у опреми за разбијање демонстрација тукла палицама. Урлици су били толико гласни да су пригушили звуке бомби.

Пркос и бес

У Белорусији нису виђени протести ових размера. Људи у десетинама градова, малих места, па чак и села, изашли су на улице и тражили да главна опозициона лидерка Светлана Тихановскаја буде призната као победница председничких избора одржаних у недељу.

Гледала сам како младићи и девојке трче поред мог прозора да се сакрију, правећи паузу од сукоба, пре него што би се вратили да се суоче са полицијом.

Моје комшинице покушавају да спрече синове и мужеве да се придруже ноћним протестима, забринуте за њихову безбедност.

Ухапшено је око 7.000 људи, а не морате да протестујете да бисте били ухапшени. Син мог пријатеља, предавач на универзитету, задржан је насумично пред изборе и провео је три дана у ћелији.

Притвореник који је умро у Гомелу у јужној Белорусији, Александар Викор, ишао је да се нађе са девојком, према речима његове мајке.

Министарство унутрашњих послова инсистира да су мере биле „примерене" и истиче да је повређено више од 100 полицајаца, а њих 28 примило је болничку негу.

Било је свесних покушаја да се прегазе саобраћајни полицајци колима и „представници закона су употребили оружје" како би их зауставили, каже се.

Овде су људи бесни: на полицију, на власт и, изнад свега, на председника Александра Лукашенка. Нико са ким сам причала не подржава ни на који начин оно што ради полиција.

Они гледају белоруског лидера на телевизији и смеју му се. Питају се шта он мисли да ће се даље дешавати и како ће живети сам са собом.

Можда ће вас занимати и приче људи који чекају испред затвора у Минску

Викање са балкона

Пријатељица је покушала да стигне на други крај Минска, што је тренутно веома тешко јер је неколико станица метроа у центру затворено.

Кад се пожалила особљу метроа на перону, они су се извинили и за ситуацију окривили Лукашенка.

Он је отписао већину демонстраната као незапослене или људе са криминалном прошлошћу и дао упутства влади да им нађе посао.

Полицајци су почели да обилазе дворишта испред стамбених блокова и хватају сваког ког могу да се дочепају, укључујући тинејџере који нису чак ни протестовали. А то је додатно разбеснело људе.

Белоруси су викали са балкона, псујући и дерући се на полицију да одлазе одавде. Полицајци су одговорили испаљивањем гумених метака на балконе.

Жене су дотрчавале до полицајаца, преклињући их да се понашају уљудно, молећи их да прекину са нападима.

Било је суровог полицијског разрачунавања за демонстрантима и раније - 2006. и 2010. године, мада су тада протести били много мањег обима.

Али степен бруталности је шокантан и потпуно нов. Демонстранте и често обичне пролазнике нападају људи обучени у црно, са фантомкама на главама, без икаквих ознака или униформи. Ово се десило чак и ББЦ-јевом тиму.

Иако су људи овде пркосни, они су и забринути за будућност.

Нове санкције против Белорусије повећаће цене у земљи у којој су плате ионако већ веома ниске. Постоји и страх од губитка посла уколико вас препознају као демонстранта.

Прогнана опозиција не предводи протесте

Али постоји и извесна неустрашивост међу углавном млађим демонстрантима. То су највише обични Белоруси, не окорели следбеници опозиције које смо виђали на ранијим протестима, и они немају јасног лидера.

Старе опозиције више нема. Неки који су се противили председнику или се залагали за демократију налазе се иза решетака, док су други побегли у изгнанство.

За сада нова генерација демонстраната нема јасне захтеве или политички програм, само слогане: „Одлази! Живела Белорусија! Ослободите затворенике!"

Светлана Тихановскаја ни сама није била опозициони лидер већ мајка и домаћица чији је директан приступ симболизовао жељу људи за променом. Али сада је и она отишла.

И даље, међутим, овде има лидерства и заједнице. Краудфандинг иницијатива сакупила је више од милион долара за рањене и притворене: за њихову храну, адвокатске трошкове и новчане казне.

Протести су били мирнији у среду увече и Белоруси се сада спремају да организују масовна напуштања радних места.

У неким фабрикама и академским институцијама особље је ступило у штрајк, захтевајући окончање насиља и тражећи да се Тихановскаја призна као победница избора.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]