Бил Инглиш: Одлазак творца првог компјутерског миша

Један од твораца првог компјутерског миша, Вилијам Инглиш, преминуо је у 91. години.

Инжењер и проналазач је рођен 1929. године у Кентакију и студирао је електротехнику пре него што се прикључио америчкој морнарици.

Првог миша је осмислио 1963. године, водећи се идејом колеге Дага Енгелбарта док су радили на првим верзијама рачунара.

Постаће један од стандардних делова опреме две деценије касније, када су персонални рачунари постали популарни.

Вест о Инглишoвој смрти је за америчке медије потврдила његова супруга.

Браон кутија

Бил Инглиш је постао прва особа која је користила миша када је направио прототип током истраживачког пројекта Дага Енглебарта на Истраживачком институту Стенфорд.

Идеја је оригинално Енгелбартова, а он ју је описао само „у кратким цртама" - док је за израду био задужен Бил Инглиш.

Његова прва верзија миша била је сачињена од дрвене кутије са једним дугметом - док су се испод ње налазила два котрљајућа точка под углом од деведесет степени која су бележила хоризонтално и вертикално кретање.

„Радили смо на сређивању текстова - циљ је био да направимо уређај који ће моћи да означи слова и речи", изјавио је Инглиш у Музеју историје компјутера 1999. године.

Двојац је у експерименту затражио од корисника да испробају миша заједно са другим уређајима попут оловке или џојстика и открио да им је миш омиљен. Написали су рад који је махом био игнорисан годинама.

Током демонстрације 1968. године, миш је први пут јавно представљен - заједно са видео конференцијама, обрадом речи и нечему сличном интернету.

„Како се креће горе-доле или по страни, тако се и помере и стрелица", објаснио је Даг Енгелбарт, док је Бил Инглиш био задужен за технички део конференције, укључујући и видео који је запањио публику.

Ова презентација ће касније бити названа „мајком свих демонстрација", написали су новинари.

Упитан касније да ли је то била прекретница у свету модерних компјутера, Инглиш је одговорио: „Не бих то искључио".

Мачка и миш

Неке приче су о томе да је кабл подсећао на реп - друге да се курсор у то време звао „мачка", како је јурио нове покрете уређаја.

Али ни Инглиш ни Енгелбарт нису могли да се сете ко је одлучио да се уређај зове „миш" - нити због чега.

„У првом извештају смо морали некако да га назовемо. 'Браон кутија са дугмићима' није упалила", изјавио је Инглиш.

„Требало је да има кратко име. Очигледно кратко име."

Инглиш је такође заслужан за стварање графичког десктоп система корисничког интерфејса, који користе скоро сви модерни компјутери.

Напустио је Истраживачки институт Стенфорд 1971. године, прешавши у истраживачки центар Парк.

Управо је тамо заменио точкиће на мишу лоптицом - дизајн који ће се користити следећих неколико деценија. Сличан дизајн је раније тестирала немачка компанија Телефункен.

Ово су мали чипови који су променили свет

Инглиш је преминуо 26. јула у Калифорнији, изјавила је његова супруга Роберта. Енгелбарт је преминуо 2013. у 88. години.

Нису су обогатили од изума који је патентирао њихов власник - а права за интелектуалну својину су истекла 1987. године, пре него што је миш постао једна од најпознатијих справа на планети.

Говорећи за ББЦ о Енгелбартовој смрти, Инглиш је изјавио: „Једини новац који је Даг добио било је 50.000 долара од Ксерокса када је Ксерокс Парк почео да користи миша".

Дизајн је присвојио и Епл, за један од првих компјутера - Лиса.

„Али Епл никада није платио ништа за то", изјавио је.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]