Аја Софија и Турска: Ердоган потписао указ - музеј постао џамија

Реџеп Тајип Ердоган, председник Турске, потписао је указ којим се Аја Софија у Истанбулу, која је основана као црква, претвара у џамију.

Претходно је Врховни суд Турске поништио одлуку из 1934. године којом је Аја Софија добила статус музеја.

Изграђена је у шестом веку по налогу византијског цара Јустинијана I, била је то највећа саборна црква на свету скоро 1.000 година.

Аја Софија је део Унескове светске културне баштине, а ова организација апеловала је на турске власти да не мењају статус без шире расправе.

Исламисти у Турској дуго су тражили да се она претвори у џамију, али секуларни посланици опозиције су се противили том потезу. Предлог је изазвао критике верских и политичких лидера широм света.

Поглавари православних цркава широм света осудили су предлог, као и Влада Грчкe.

Оснивач модерне Турске, Мустафа Кемал Ататурк, одобрио је статус Аја Софије као музеја 1934. године и од тада је симбол секуларизма, отворен свим верама.

Али Државни савет, највиши турски управни суд, у пресуди у петак саопштио је: „Закључено је да јој је актом о нагодби додељује статус џамије и да њена употреба изван овог карактера није могућа правно".

„Одлука кабинета из 1934. године којом је престала да буде џамија и постала музеј није у складу са законима", саопштено је.

Руска православна црква одмах је изразила жаљење што турски суд није узео у обзир њихову забринутост кад је пресудио о Аја Софији, преноси новинска агенција Тасс.

Саопштено је да одлука може довести до још већих подела.

Изграђена у 6. веку по налогу византијског цара Јустинијана I, била је то највећа саборна црква на свету скоро 1.000 година.

Како је текла историја?

Легендарна грађевина са куполом налази се у истанбулском кварту Фатих, на западној обали Босфора.

Јустинијан I је наложио градњу овог огромног здања 532. године, кад је град - тада познат као Константинопољ - био престоница Византијског царства, познатог и као Источно римско царство. Инжењери су донели материјал са Медитерана да би подигли колосални храм.

По њеном завршетку 537. године, постала је седиште Православне патријаршије у престоници. У згради су се одржавала византијске царске церемоније као што су крунисања.

Аја Софија служила је као седиште Источне православне цркве скоро 900 година, изузев кратког периода у 13. веку, кад је била католичка катедрала под контролом европских освајача који су похарали и заузели Константинопољ током Четвртог крсташког похода.

Али 1453. године, Отоманско царство под султаном Мехмедом II заузело је Константинопољ и преименовало га у Истанбул, окончавши Византијско царство за сва времена.

По уласку у Ају Софију, Мехмед II је инсистирао да се она реновира и преиначи у џамију. Он је присуствовао првим молитвама у петак у овој згради, свега неколико дана након што су је похарале освајачке снаге.

Отоманске архитекте уклониле су унутрашње православне симболе или прешле малтером преко њих и здању додале торњеве и минарете. Све до завршетка истанбулске Плаве џамије 1616. године, Аја Софија била је главна џамија у граду, а њена архитектура инспирисала је градитеље Плаве џамије и неколико других у граду и читавом свету.

На крају Првог светског рата 1918. године, Отоманско царство је поражено и подељено међу победничким силама. Националистичке снаге, међутим, успеле су да се издигну и изграде савремену Турску на пепелу тог царства.

Оснивач Турске и први председник секуларне републике Мустафа Кемал Ататурк наредио је да се Аја Софија претвори у музеј. Од њеног поновног отварања за јавност 1935. године, постала је једна од најпосећенијих туристичких атракција у Турској.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]