Боб Дилан: Вил Гомперц оцењује његов први албум са новим песмама после осам година ★★★★★

У поп музици је почео да се формира нови жанр. Не долази из сиромашних стамбених блокова Тотенхема нити из лосанђелеских студија. Није испао из клубова на Ибици, нити залутао у мејнстрим из бочних уличица Рија.

Није радикалан, узбудљив, бунтовнички нити гласан. Он је нешто сасвим друго: форма која је тек почела да постаје могућа, не зависећи од технолошког напретка, већ од баналније неизбежности процеса старења.

Некадашњи поп пионири бебећих лица; предивна младеж која је запалила суморни послератни свет лагано стиже на крај дугог и кривудавог пута. То је неутабана стаза. Не постоје преседани. Искључиво је на тим првобитним извиђачима да дефинишу естетику последњег чина једне остареле звезде.

Џони Кеш је зацртао тон серијалом American Recordings у продукцији Рика Рубина, посебно са American IV: The Man Comes Around (2002), на ком се остарела звезда подухватила савременог попа.

Огољен и сиров, глас му је био мање еластичан и енергичан, али је зато стекао богатство и резонанцију који су песмама подарили меланхоличну лепоту.

Боби Вомек је пошао сличним путем хип-колаборације за свој последњи албум The Bravest Man in the Universe (2012), снимљен са Дејмоном Албарном из групе Блур у продукцији Ричарда Расела.

Вомеков глас има шмек старог вина попут Кешовог, али овај пут је то звук соула шездесетих, дестилованог деценијама дугог тешког живота и кајања.

Blackstar (2016) Дејвида Боувија, објављен на његов 69. рођендан, два дана пре његове смрти, консолидовао је естетику поп албума из позног дела каријере једне звезде, баш као што су Рембрантове последње слике поставиле стандард за последњи бљесак остарелог сликара. Био је носталгичан, пророчки и филозофски.

Баш као што је то био и You Want it Darker Леонарда Коена, који је изашао касније исте године.

Жудња, мудрост и карактер вокала, уместо динамичког опсега, чини се да су доминантне теме ове нове категорије.

Сви то може да се чује и на албуму Negative Capability (2018) Маријане Фејфтул, на ком она обрађује песму It's All Over Now, Baby Blue, коју је написао њен стари пријатељ Боб Дилан, Нобелов лауреат из 2016. године и најскорија придошлица у редове бригаде с албумима позне каријере.

Албум Rough and Rowdy Ways поседује сва обележја овог жанра. Не покушава да импресионира нити да угоди. Не постоји очигледан труд да се маскира уморан, ограничени глас или повремено промумлане речи.

Пилула није зашећерена. У чему је сврха? Нико не жели да слуша слатке речи једног седамдесетогодишњака.

Истина је талисман, реци све како јесте.

А Дилан то и ради, почев од I Contain Multitudes, народске исповести о његовој природи и утицајима.

Вилијам Блејк, Ролинг Стоунс, Ана Франк, Бетовен, Шопен и Индијана Џонс се сви помињу у овој лирској причи испричаној у музички једноставној песми о сложеном човеку, коју отварају речи:

Today, tomorrow, and yesterday, too

The flowers are dyin' like all things do

Касније добијамо прве наговештаје његовог самокритичног хумора и константних културолошких референци (у овом случају на Дејвида Боувија) који се провлаче кроз читав албум:

Oh, while I cannot frolic with all the young dudes

I contain multitudes

Друга песма, False Prophet - спора, блузерска нумера - има нешто тежи тон и Боб почиње да режи и изражава се сократовски, прогласивши себе да је…

Enemy of the unlived meaningless life

I ain't no false prophet

I just know what I know

I go where only the lonely go

Напросто не знам је ли осећао притисак док је писао овај албум, први који је завршио након што је проглашен лауреатом Нобелове награде, али човек је у врхунској форми.

Тешко је данас написати текстове који вас терају да обратите пажњу у овом нашем вишечулном, мултимедијалном свету, али њему то изнова и изнова полази за руком.

My Own Version of You, спора, рокабилијевска ствар представља певача у улози Виктора Франкенштајна; он извлачи „крв из кактуса, барут из леда" и „враћа у живот некога на више начина од само једног".

То је неухватљива, елиптична песма која је истовремено милионима миља удаљена од Blowin' in the Wind али и истовремено крајње из истог ума, са темом идентитета, постојања и времена. Чиме се он све поново бави у петој нумери, Black Rider, тишој песми са шпанском гитаром, која говори о животу проведеном на путу.

Као и већи део албума Rough and Rowdy Ways, она ме подсећа на грлено отпеван албум Тома Вејтса Black Rider (1993): не само по имену, већ и по храпавости и ургентности Диланове изведбе.

Goodbye Jimmy Reed је бурна 12-тактна блузерска нумера, најближа класичном Дилану на овом албуму - чује се чак и врисак усне хармонике.

Она је и најочигледније аутобиографска песма, са наговештајем старих рачуна који још нису рашчишћени:

You won't amount to much, the people said

'Cause I didn't play guitar behind my head

Поново, писање је овде сјајно. Ако мене питате, Леонард Коен је био бољи песник од ове двојице фолк музичара, али Канађанин није поседовао Диланову заједљиву оштрицу, која је изнедрила незаборавне стихове као што је овај из Goodbye Jimmy Reed:

I need you like my head needs a noose

Атмосфера се нагло мења у Mother of Muses, тужбалици налик црквеној песми која је напросто прелепа, још и више зато што се Дилан мучи да извуче високе тонове: краљевски глас попа суочава се са губљењем моћи као краљ Лира.

То је изразито романтична ствар: ода Америци волтвитменовског квалитета, у којој нам наш протагониста говори да се заљубио у Калиопу (грчка муза епске поезије).

Mother of Muses, wherever you are

I've already outlived my life by far

Албум се завршава са три све дуже песме, последња 16-минутна смештена на засебан диск, претходно објављена Murder Most Foul, у којој се Дилан присећа атентата на Џона Кенедија.

Албум „Rough and Rowdy Ways" је више него добродошао прилог све већем броју позних дела која чине овај нови жанр остарелих поп звезда; изузетан је.

Да је уметничка слика, назвао бих га ремек-делом.

Rough and Rowdy Ways: списак песама

1. I Contain Multitudes 4'36"

2. False Prophet 6'00"

3. My Own Version of You 6'41"

4. I've Made Up My Mind to Give Myself to You 6'32"

5. Black Rider 4'12"

6. Goodbye Jimmy Reed 4'13"

7. Mother of Muses 4'29"

8. Crossing the Rubicon 7'22"

9. Key West (Philosopher Pirate) 9'34"

Диск 2

1. Murder Most Foul 16'56"

Још текстова Вила Гомперца:

Пратите Вила Гомперца на Твитеру

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]