Зашто Северни пол „бежи“ од Канаде ка Сибиру

Европски научници мисле да сада поуздано могу да објасне шта доводи до померања Северног магнетног пола.

Он се последњих година померио од Канаде ка Сибиру.

А то брзо померање довело је до чешћих ажурирања навигационих система, укључујући оне који управљају функцијама мапирања у паметним телефонима.

Овај тим, који је вођен са Универзитета у Лидсу, каже да то понашање може да се објасни надметањем два магнетска „мехура" на ивици Земљиног спољног језгра.

Промене у токовима отопљеног материјала у унутрашњости планете измениле су односе снага горњих региона негативног магнетног флукса.

„Ова промена у обрасцу токова ослабила је део испод Канаде и мало по мало појачала снагу дела који се налази испод Сибира", објашњава доктор Фил Ливермор.

„Због тога је Северни пол напустио историјски положај изнад Канадског Арктика и прешао преко Међународне датумске границе. Северна Русија добија ово 'повлачење конопца', ако смем то тако да назовем", каже он за ББЦ Њуз.

Земља има три пола на врху планете. Географски пол, место где осовина ротације планете пресеца површину. Геомагнетни пол, место које највише одговора класичном двополу (његов положај малко варира).

А ту је и Северни магнетни пол, чије су линије поља усправне у односу на површину.

Овај трећи пол је тај који се помера.

Кад га је први пут открио истраживач Џејмс Кларк Рос 1830-тих, налазио се на канадској територији Нунавут.

У оно време не би ишао веома далеко, нити веома брзо. Али 1990-тих је добио на убрзању, појуривши ка вишим географским ширинама и прешавши датумску границу крајем 2017. године.

У току тог процеса, пришао је на свега неколико стотина километара од географског пола.

Уз помоћ података са сателита који су измерили развојни облик Земљиног магнетног поља у последњих 20 година, доктор Ливермор и његове колеге покушалe су да израде модел померања Северног магнетног пола.

Пре две године, кад су први пут представили ове идеје на састанку Америчке геофизичке уније у Вашингтону, сугерисали су да можда постоји веза са млазом отопљеног материјала у спољном језгру који убрзава ток у смеру запада.

Али модели су били сложени за подешавање и тим је сада ревидирао процену како би је ускладио са другачијим режимом токова.

„Млаз је повезан са прилично виским северним географским ширинама, а промена токова у спољном језгру која је одговорна за промену положаја пола заправо је више ка југу", каже доктор Ливермор.

„Такође, ту је проблем временске усклађености. Убрзање млаза дешава се 2000-их, док убрзање пола почиње још деведесетих."

Последњи модел тима указује на то да ће пол наставити да се помера ка Русији, али ће временом почети да успорава. При највећој брзини, он прелази 50-60 километара годишње.

„Хоће ли се у будућности вратити назад, нико не може да зна", каже научник из Лидса за ББЦ Њуз.

Скорашња трка преко врха света навела је Амерички национални центар за геофизичке податке и Британки геолошки истраживачки центар да издају рани апдејт Светског магнетног модела од прошле године.

Овај модел је приказ Земљиног магнетног поља преко читаве планете. Уврштен је у све навигационе уређаје, укључујући модерне паметне телефоне, како би кориговао било какве локалне грешке у компасу.

Доктор Ливермор и колеге ослањали су се у великој мери на „Сворм" сателите Европске свемирске агенције. Тим је објавио истраживање у часопису Нејчер геосајенс.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]