Свемир, истраживања и Марс: Блато на Црвеној планети личи на прокључалу пасту за зубе

Научници су открили зачуђујућу ствар о Марсу док су се играли блатом у лабораторији.

Међународни тим истраживача хтео је да открије како изгледају вулкани на Марсу у поређењу са земаљским вулканима.

Како се испоставило, „марсовско блато" (које су направили научници), тече слично као прокључала паста за зубе.

У одређеним условима, течност чак поскакује. Коришћена грудва блата подсећа на одређени вид лаве под називом „пахоехо", какву избацује познати вуклан Килауеа на Хавајима.

Резултати овог истраживања логично се надовезују на претходна истраживања Црвене планете, сматра шеф студије др Петр Брож са Института за геофизику Чешке академије наука.

„Када проучавате материјал из свемира, често не можете тачно да кажете да ли се ради о лави или блату".

„Ако немате геолога на терену, који може мало да лупне чекићем да види шта је то тачно, тешко је утврдити", истиче Брож за ББЦ.

Др Брож је дуго био скептичан у вези са научном претпоставком да вулкани на Марсу избацују блато.

Овај феномен је добро познат на Земљи, а Брож је провео неколико година покушавајући да оповргне теорију да су велики број купастих објеката на Марсу заправо исти такви вулкани.

На крају је дошао на идеју да испита како се блато - ако се заиста извире из вулкана на Марсу - понаша у условима екстремне хладноће и ниског ваздушног притиска, какви су на Марсу.

Ово питање довело га је код др Маниша Пателе и његовог тима са Отвореног универзитета у Великој Британији. Овај тим има посебну комору, која може да симулира услове на Црвеној планети.

Уз помоћ овакве опреме, тестира се опрема коју свемирске агенције шаљу у свемир, као што су ровери.

И, упркос напорима да комору одрже беспрекорно чистом, истраживачи су ускоро открили да се експериментално блато слива низ падину од песка.

У „земаљским условима", блато се понаша као што бисте и очекивали: глатко је, као гулаш када се супа у тањир за вечеру. Али, у „марсовским условима", на маси од блата појављује се низ тупих и назубљених шиљака.

Све се своди на то како низак атмосферски притисак - мањи од 1 одсто притиска на Земљи - утиче на воду, па она брзо испарава, прокључа и да се на крају замрзне.

„Корица блата се замрзава, али је оно довољно густо да му унутрашњост остане течна", објашњава је др Пател.

„Дакле, корица ће зауставити ток на кратко, али када течни део пробије тање делове корице, блато наставља да тече",

Пател наводи да ово заиста личи на пахоехо лаву, с тим што не садржи растопљено камење.

„Суштина је да се формир корица, коју пробија врући материјал, па се он хлади и тако у круг".

Истраживачи су рад о резултатима експеримента објавили у научном часопису позвећеном геолошким наукама - Nature Geoscience.

У рад нису ушли експерименти у којима су научници симулирали атмосферу „врло топлог" дана на Марсу. На појединим деловима Марса, температура се повремено пење и до 20 степени Целзијуса.

У оваквим условима, блато је кључало под ниским притиском - „скакало је изнад површине као да левитира", каже др Брож.

Истраживачки тим нада се да ће својим радом подсетити научнике да приликом истраживања небеских тела могу да наиђу на неочекиване закључке, закључује Брож.

Пратите Џонатана на Твитеру: @BBCAmos

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]