Главни „кривац" преношења корона вируса можда никада неће бити откривен

Докази показују да је једна животиња домаћин пренела корона вирус са дивљих шишмиша на људе.

Али док Светска здравствена организација (СЗО) наводи да истраживање указује на „природно порекло" вируса, неки научници кажу да се никад неће знати како је заражена прва особа.

Остаје непознато да ли је животиња домаћин продата на сада злогласној тржници дивљих животиња у Вухану у Кини.

Трговина дивљим животињама сматра се потенцијалним извором заразе.

Истраживачи наводе да је трговина извор преношења болести са врсте на врсту, што је најпре изазвало епидемију и довело до настанка пандемије.

„Припремали смо се за тако нешто, није ствар у томе да ли ће се догодити, већ је питање када", рекла је за ББЦ докторка Марија ван Керкове, вођа тима Светске здравствене организације за Ковид-19.

Преливање

Стручњаци за заразне болести слажу се да је, попут већине људских болести у настајању, овај вирус у почетку непримећен прескочио баријеру врста.

Професор Ендрју Канингам из Зоолошког друштва Лондона објашњава: „Заправо смо очекивали да се овако нешто догоди у неком тренутку."

„Овакве болести појављују се много чешће последњих година што је последица људског уплива у свет дивљих врста и пораста контакта и употребе дивљих животиња."

Вирус који изазива Ковид-19 далеко је од првог случаја таквог преливања.

Придружује се мрачној листи вируса - међу којима су ебола, беснило, Сарс и Мерс - који су настали из популације дивљих шишмиша.

Неки од сада обимних доказа о вирусима шишмиша и њиховој способности да заразе људе потичу из потраге за извором епидемије Сарса из 2003. године, веома сродном корона вирусом.

Научницима су биле потребне године да би 2017. открили „богат генетски фонд корона вируса повезаних са Сарсом" у једној пећини у Кини.

Оно што је вирусима потребно за заразу новог домаћина је способност да се „откључају" и нађу у ћелији како би се реплицирали.

И, попут Сарса, чини се да је корона вирус предака држао људски ћелијски кључ.

„У случају Сарс-КоВ-2, кључ је вирусни протеин зван Спајк, а главна брава за улазак у ћелију је рецептор АЦЕ2", објаснио је професор Дејвид Робертсон, вирусолог са Универзитета у Глазгову.

„Корона вирус није само у стању да се уклопи у АЦЕ2 браву, заправо то ради много пута боље него Сарс-1", рекао је.

Ово савршено уклапање објашњава зашто је корона вирус тако лако преноси с особе на особу; његова заразност надмашила је наше напоре да га задржимо.

Али довођење вируса шишмиша на врата људске ћелије је место на коме трговина дивљим животињама игра важну улогу.

Куповина, продаја, инфицирање

Већина људи чула је да је вирус почео да се шири на пијаци дивљих животиња у Вухану.

Али извор вируса - животиња са тим патогеном у телу - није пронађен на пијаци.

„Првобитни скуп инфекције био је повезан с пијацом - то су индиректни докази", објаснио је професор Џејмс Вуд са Универзитета у Кембриџу.

„Инфекција је могла да дође са неког другог места и да се - случајно - скупи око људи тамо. Али пошто је реч о животињском вирусу, повезивање с пијацом је врло сугестивно."

Професор Кунингам је сагласан; тржишта дивљих животиња, објаснио је, представљају жаришта за болести животиња у потрази за новим домаћинима.

„Мешање великог броја врста под лошим хигијенским условима и врсте које се иначе не би нашле на истом месту, пружају могућност патогенима да прескачу с врсте на врсту", објаснио је.

Многи вируси дивљих животиња у прошлости преношени су на људе преко других врста - узгајаних или уловљених и продатих на пијаци.

„Сарс вирус је пренет на људе преко цибетке палмашице - којом се тргује широм јужне Кине због исхране, објашњава професор Вудс.

„Било је важно то знати јер је у самими палмашицама било епидемије коју је требало контролисати да би се зауставио процес преливања на људе."

У потрази за кариком која недостаје у овом конкретном ланцу преноса, научници су пронашли трагове који указују на визона, афричког твора, па чак и корњачу, као домаћина.

Слични вируси пронађени су у телима ретких и широко продаваних панголина, али није доказано да је било која од ових врста укључена у пандемију.

Оно што знамо је да наш контакт са дивљим животињама и трговање њима доводе нас - а и њих - у ризик.

„Покушај да будемо сигурни да не доводимо дивље животиње у директан контакт са собом или са домаћим животињама је веома важан део ове једначине", рекао је професор Вуд.

„Регулисање глобалне трговине дивљим животињама, међутим, далеко је од једноставног."

„Вођене су разне кампање за забрану трговине животињама и сваког контакта са дивљим светом", каже Вуд.

„Али оно што се онда обично ради је кажњавање најсиромашнијих на свету. У многим случајевима, овакве мере трговину преносе се у подземље и онда је још теже било шта урадити."

СЗО је већ затражила строже хигијенске и безбедносне мере на кинеским пијацама. Али у многим случајевима - попут продаје меса у подсахарској Африци, која је била повезана са епидемијом еболе - трговина је неформална и, самим тим, врло тешка за регулисање.

„То не може да се уради из канцеларије у Лондону или Женеви; то мора да се уради локално на терену у свакој земљи", додаје професор Вуд.

Докторка Марија ван Керкове се слажее.

„Веома је важно да радимо са људима који раде са животињама и људима на терену", каже она.

Биће то велики глобални и веома сложен изазов. Али, чини се да је епидемија Ковида-19 показала да нема алтернативе.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]