Корона вирус: Колико дуго се задржава на чврстим површинама

Ковид-19 се проширио, као и наш страх. На јавним местима широм света неке сцене постале су уобичајене - људи отварају врата лактовима, путници покушавају на све начине да се не ухвате за држаче у превозу, а запослени сваког јутра рибају столове за којима раде у канцеларијама.

У местима која су највише погођена корона вирусом, радници у заштитним оделима дезинфикују тргове, паркове и улице. Појачани су режими чишћења у канцеларијама, болницама, продавницама и ресторанима.

У неким градовима током ноћи волонтери бришу банкомате.

Попут многих респираторних инфекција, укључујући и грип, Ковид- 19 се шири путем ситних капи које излазе из носа и уста инфициране особе док кашље.

Ако се само једном закашље, оболела особа може да испусти и до 3.000 капљица.

Оне падну на друге људе, на гардеробу и површине око њих, али неке мање честице остају у ваздуху.

Постоје и неки докази о томе да вируса има и у фекалијама, тако да свако ко не опере добро руке после одласка у тоалет ризикује да контаминира све што дотакне.

Ипак, из британског Центра за контролу и превенцију болести кажу да пипање површине или предмета на којима је вирус - чак и пипање сопственог лица - није главни начин ширења вируса.

Чак и да је тако, Центар за контролу и превенцију болести, Светска здравствена организација и друге здравствене организације наглашавају да су прање руку и честа дезинфекција кључни у спречавању Ковида-19. Иако још увек не знамо тачно колико је случајева директно заражено контаминираним површинама, стручњаци саветују опрез.

Није јасно колико дуго корона вирус може да опстане ван људског тела. Неке студије о другим корона вирусима, попут Сарса и Мерса, показују да они могу да опстану на металу, стаклу и пластици чак девет дана, уколико се ове површине не дезинфикују. Некад могу да опстану и 28 дана на ниским температурама.

Истраживачи сада покушавају да схвате више о томе како ово утиче на ширење новог корона вируса.

Нилтје ван Доремален, виролошкиња који ради на Америчком националном институту за здравље и њене колеге из Роки Маунтин лабораторије у Монтани урадили су неке од првих тестова о томе колико нови корона вирус може да опстане на различитим површинама.

Студија која је објављена у стручном часопису Њу Ингланд џурнал ов медицин показује да вирус може да опстане у капљицама три сата пошто се оне искашљу у ваздух.

Мале капи - 30 пута мање него ширина људске длаке - могу да остану неколико сати у ваздуху.

То значи да ће вирус циркулисати ваздухом највише неколико сати, посебно јер се капљице аеросола брже таложе.

Истраживање Министарства здравља Сједињених Држава показало је да САРС-КоВ-2 вирус опстаје дуже на картону - до 24 сата, а два до три дана на пластици и челичним површинама.

У истраживању пише и да вирус може да опстане овако дуго и на квакама и радним површинама које су пресвучене пластиком или ламинатом, али и на неким другим тврдим површинама.

Истраживачи су открили да је вирус нестао са бакарних површина после четири сата.

Али постоји опција која је бржа: истраживање је показало да корона вируси могу да нестану у року од једног минута после дезинфекције површине средством које у себи има од 62 до 71 одсто алкохола, хидроген пероксидом од 0.5 одсто или избељивачем који садржи 0.1 одсто натријум-хипохлорита.

Високе температуре и влажност утичу на то да други корона вируси брже умиру - истраживањеје показало да сродни вирус који изазива Сарс може бити убијен на температурама изнад 56 степени Целзијусових и тада око 10.000 вирусних честица нестане на сваких 15 минута.

Иако нема података о томе колико ће вирусних честица бити у једној капљици коју је искашљала заражена особа, истраживања показују да мање капљице могу да садрже више десетина хиљада примерака грипа. Међутим, и то може да варира. У зависности од самог вируса где се налази у дисајним путевима и у којој фази инфекције је особа.

Још увек није јасно колико дуго вирус може да преживи на одећи и другим површинама које је теже дезинфиковати. Међутим, упијајућа природна влакна у картону могу узроковати да се вирус суши брже него на пластици и металу, каже Винсент Мунстер, шеф одељења за екологију вируса у Роки Маунтин лабораторијама и један од оних који су водили студију.

„Спекулише се да се због порозног материјала, он брзо исушује и могао би да се залепи за влакна", каже он.

Додаје да промене температура и влажности такође могу да утичу на то колико дуго може да опстане, па то објашњава и зашто је био мање стабилан у суспендованим капљицама у ваздуху, јер су оне изложеније.

„Спроводимо експерименте како бисмо детаљније истражили утицај температуре и влажности", каже Мунстер и објашњава да способност вируса да дуго остане на тврдим површинама још једном указује на то да је хигијена руку и чишћење површина јако важна.

„Постоји потенцијал да се овај вирус преноси на различите начине", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]