Новац и технологија: Блокчејн - револуција која се није сасвим догодила

Замислите да сте пошли у куповину и стигнете до касе, али ваша картица не ради. Испоставља се да је у вашој банци пао компјутерски систем и ниједна њена муштерија, укључујући и вас, не може ништа да плати.

Али шта ако каса има приступ евиденцији, илити главној књизи финансија, у којој стоји стање на вашој кредитној или дебитној картици, а ажурира се сваки пут кад нешто купите?

Чак и ако је систем банке пао, ваша картица би и даље функционисала у супермаркету, зато што би сама каса знала стање на вашем рачуну.

То је само једна погодност коју нуди дистрибуирана главна књига евиденција, која се још назива и блокчејн. Ова технологија присутна је већ више од деценије и нашироко је хваљена.

Звучи прилично корисно, зар не?

Али у пракси она једва да се користи.

Шта се, дакле, десило?

Блокчејн је имао проблем да нађе употребну вредност, мимо подршке за криптовалуте као што је Биткоин.

У том сценарију, блокчејн делује као универзална евиденција сваке трансакције Биткоина. Блокчејн је књига финансија, илити дневник тих трансакција, а корисници мреже сарађују на верификацији кад год се оне догоде.

Они се финансијски награђују за тај труд - што је подухват познат као „ископавање биткоина".

Али основна идеја, књига информација која се дистрибуира међу много различитих корисника уместо да се држи на једном централном месту, изазвала је велико интересовање људи.

Заговорници овог система одавно тврде да то може да буде боља алтернатива за традиционалне базе података.

Али колико би алтернативе у стилу блокчејна заиста биле корисне?

Пример са касом у радњи навео је управо Дејв Бирч, аутор и саветник за дигиталне финансијске услуге који је у прошлости био веома критички настројен према неким од предложених шема заснованих на блокчејну.

„Спреман сам ово да прихватим", каже он, говорећи о идеји са касом. „Мислим да има нечега у томе."

Али постоје и друге идеје. Професор Гилберт Фридген, експерт за финансијске услуге са Универзитета у Луксембургу, предлаже дистрибуирани систем књига за вођење евиденције сертификата и диплома које издају универзитети.

Не би само једна организација била одговорна за то. Уместо тога, више страна би поседовало копије главне књиге, а појединци би могли да провере да ли је евиденција њихових квалификација веродостојна.

У сваком случају, то би било од велике користи. ББЦ истраживање је 2018. године показало да је у оптицају хиљаде лажних диплома, тако да би децентрализовани систем који прати праве квалификације могао да буде занимљив за послодавце.

Упркос томе, професор Фридген истиче да ништа у вези са блокчејном не може да спречи злонамерне појединце да покушају да у њега убаце нетачне информације. Потребне су додатне провере.

Кад би ти проблеми са поверењем могли да се реше, онда би блокчејнови стварно могли да буду од користи.

Недавно се појавила вест о члановима Виндраш генерације миграната из Комонвелта чији је правни статус доведен у питање јер нигде није евидентирано да су добили право боравка седамдесетих година прошлог века.

У будућности би такве грешке могле да се избегну држањем информација на овај начин у главној књизи, уместо да се ослањате на то да их чува влада.

Неке велике компаније су чак почеле да уврштавају ову технологију у властите операције.

Узмите на пример шпедитерског гиганта Мерск. Он користи технологију блокчејна преко ТрејдЛенса, новог система за праћење царинске документације о роби која се шаље на међународне дестинације.

Идеја је да било који актер у том процесу, од луке до царинске службе, може брзо да провери детаље у вези са испоруком.

Мерск каже да се у систему сада сваке недеље прати 10 милиона пошиљки.

За разлику од Биткоина, ТрејдЛенс користи дозвољени блокчејн, који није јавна књига евиденције и приступ њему се контролише.

Али сличан систем могао би да се постигне уз помоћ других технологија као што су базе података у облику књига евиденције у облаку, које енкриптују податке и контролишу ко може да приступи информацијама.

Један други занимљиви пројекат јесте систем некретнина који тренутно испробава шведски катастар Лантматериет.

Блокчејн је ту осмишљен да прати документа током продаје неког земљишта. Купац и продавац, агенти и банке које учествују у том процесу могу да се укључе и прате продају дигиталним путем.

Иако је пробни период показао да је таква шема могућа, неопходна је промена у законодавству пре него што систем може да се примени на све у будућности, објашњава Матс Снал, шеф иновација у шведском катастру.

„Он никад није интегрисан у производни систем катастра", каже Снал за ББЦ.

На Тајланду, фирма за криптовалуту Зкоин, развила је систем заснован на блокчејну како би чланови тајландске Демократске странке могли дигитално да гласају за новог лидера крајем 2018. године.

Уместо да морају да верују централном ауторитету који би пребројавао гласове, они су били сакупљани преко Зкоиновог блокчејна.

Гласало се на гласачким местима или преко апликације на мобилним телефонима, где су гласачи морали да приложе фотографију себе како гласају.

Ове дигиталне гласове такође је пребројавала изборна комисија, каже портпарол Зкоина за ББЦ. Зкоин каже да у блиској будућности планира да најави покретање веће шеме, која укључује „милионе" гласача.

То су интригантни подухвати, мада и даље остаје нејасно да ли је блокчејн апсолутно неопходан за било који од њих.

Неки тврде да ће се на крају показати да су системи у стилу блокчејна најефикаснија опција за организовање података на том нивоу. Предузимачица Хелен Дизни једна је од њих.

„У многим случајевима доћи ће до велике уштеде трошкова једном када превазиђете првобитне проблеме са покретањем - наравно, увођење сваког новог система је скупо", каже она.

Иако ће се халабука око блокчејна засигурно наставити, чак и скептици попут Бирча признају да постоје неке усмерене апликације које би се могле показати корисним. До сада, блокчејн можда није изменио свет - али је зато навео многе људе на размишљање.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]