Корона вирус: Зашто се заразе све брже шире

Број преминулих од корона вируса порастао је на 170 и са потврђеним случајем на Тибету, вирусa има у свим регионима копнене Кине.

Званичници кажу да је у земљи до 29. јануара потврђено 7.711 случајева оболелих.

Инфекција се такође проширила на најмање 16 других земаља.

„Брине нас напредовање вируса у последњих неколико дана, поготово у неким земљама и поготово зато што се преноси с човека на човека.

„Иако је број оболелих изван Кине релативно мали, постоји могућност да дође до много веће епидемије", рекао је генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Аданом Гебрејесус.

У последњих 30 година, број нових вируса све је виши, а рапидно ширење болести - попут корона вируса у Кини тренутно - све је учесталије. Због чега се то дешава?

Проста чињеница је да нас на овој планети има више него било кад у историји - број људи који насељава планету износи 7.7 милијарди и наставља да се повећава. А живимо све ближе и ближе једни другима.

Више људи на малој површини значи и повећан ризик од излагања патогенима који изазивају болести.

Изгледа да се корона вирус из Вухана преноси са особе на особу приликом кашљања или кијања. Вирус може да преживи ограничено време изван тела, тако да људи морају да буду јако блиски једни другима како би се заразили.

Ебола се 2014. године ширила путем крви и других телесних течности, тако да су само они који су имали блиски контакт са оболелима, могли да се заразе.

Али не преносе се сви вируси са човека на човека. Чак и Зика, који се преноси са комарца на човека, успева када смо у непосредној близини. Зика комарци појављују се у урбаним срединама где могу да се хране људском крвљу. Брже се размножавају у густо насељеним, влажним и топлим местима.

Од 2007. године, више људи живи у градовима него изван њих. Више од четири милијарде људи живи на један одсто Земљине површине.

А многи градови у које се досељавамо нису спремни за нас. Велики број људи заврши у насељима без чисте воде и доброг канализационог система, па се болести брзо шире.

Крећемо се

Авиони, возови и атомобили помажу вирусума да пређу с једног на други крај света за мање од једног дана. За само неколико недеља, на случајеве корона вируса сумњало се у више од 16 земаља.

Током 2019. године, авиокомпаније су превезле 4.5 милијарди путника - пре десет година је та цифра износила само 2.4 милијарде.

Вухан је главна станица на кинеској брзој прузи и вирус се појавио у тренутку када се земља спремала за највећу људску миграцију у историји - више од три милијарде путовања одвило се широм земље у периоду око кинеске Нове године.

До једне од најтежих пандемија, заразе Шпанском грозницом, дошло је 1918. године. Епидемија је избила у Европи у време масовне миграције при крају Првог светског рата.

Војници су се враћали кућама и доносили вирус са собом. Болест је тако долазила до читавих заједница јер људи нису развили отпорност на нови вирус.

Истраживање које је спровео виролог Џон Оксфорд наводи да би извор вируса могао да буде камп кроз који је свакодневно циркулисало око 100.000 војника.

Чак и у време пре авио-транспорта, епидемија се проширила у све делове света. Од вируса је умрло између 50 и 100 милиона људи.

Ипак, Шпанској грозници је било потребно између шест и девет месеци да се прошири светом. У свету у ком можемо да обиђемо читаву планету за један дан, нови вирус може да се прошири много брже.

Више меса, више животиња, више болести

Ебола, Сарс и сада корона вирус из Вухана су зоонотски вируси - преносе се са животиња на људе. Нови корона вирус вероватно потиче са пијаце у Вухану - рани извештаји наводе да можда води порекло од живих змија.

Ових дана, отприлике три од четри новооткривена вируса су зоонотски.

Наша глобална потражња меса је у порасту, узгој животиња се повећава како делови света постају богатији и развијају навику једења меса. Вируси грипа обично долазе до људи преко домаћих животиња. Стога, вероватноћа да ће заражене животиње ступити у контакт с људима су такође у порасту.

Корона вируси се преносе са животиња на људе. Живе животиње на пијаци су уобичајена појава у густо насељеним областима у Кини. То објашњава због чега су последње две епидемије избиле тамо.

Такође, како се градови шире, залазимо у руралне области где људи ступају у контакт са дивљим животињама. Ласа вирус се ширио на тај начин - тако што су људи долазили у шуме због пољопривреде, а пацови су склониште потражили у њиховим кућама и са собом донели Ласа вирус.

Једноставно нисмо спремни

Иако је свет повезан више него раније, још увек немамо глобални здравствени систем који би могао да одговори на овакве претње чим се појаве.

Како би се спречило ширење, ослањамо се на власти државе у којој се вирус појавио. Уколико оне подбаце, цела планета је у ризику.

То нигде било тако очигледно као у Западној Африци када је избила епидемија Еболе. Локални здравствени систем у Гвинеји, Либерији и Сијери Леоне није успео да ограничи ширење.

Од последица еболе умрло је 11.310 људи у Западној Африци.

Срећом по остатак света, тај вирус се шири релативно споро, за разлику од респираторних вируса попут короне, који се шире много брже.

Не помаже то што су веће шансе да епидемија вируса избије у сиромашним крајевима са слабим здравственим системом. Мањак регулација, образовања и хигијене, заједно са густом насељеношћу, додатно повећавају ризик.

У исто време, све ове државе се суочавају са одливом мозгова, како их напуштају највећи здравствени стручњаци.

Веома мали број здравствених система је спреман да инвестира ресурсе у сузбијање епидемија које се можда никада неће догодити. Када се појавио свињски грип, дошло је до несташице лекова, али касније су уследиле критике да су реакције биле претеране, како се испоставило да је вирус био поприлично благ.

Иако имамо технологију за развијање лекова који би могли да одврате неке вирусе, то се просто не исплати фармацеутским компанијама - уколико ће само неколико хиљада изгубити живот, ту нема зараде.

Иако знамо да нам прете, у већини случајева не можемо да предвидимо када и где ће доћи до избијања вируса, тако да нас увек ухвате неспремне.

Добре вести

Иако се суочавамо са избијањем епидемија више него раније, мање људи се разбољева и умире од ових болести, према подацима истраживања Британске научне академије.

Када долази до наглог економског раста, као што је то случај у Кини, основна хигијена и приступ систему здравствене заштите се побољшавају. Као и комуникацијски системи који деле савете како да се инфекција избегне.

Лечења су побољшана, све више људи има приступ њима и превенција је све боља. Вакцине се развијају много брже.

Како је систем глобалног реаговања перфектан, све смо бољи у уочавању и реаговању на овакве ситуације.

Држава попут Кине може да сагради болницу за хиљаду људи у року од недељу дана, а то је 1918. године деловало као потпуна машта.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]