Кратка историја холограма: Од Тупака, преко француских избора до српских школа

Будућност је стигла у српске школе, или је на сигурном путу да стигне. Роботи, виртуелна реалност и холограмске пројекције наставника су само неке од новина које очекују ђаке у Србији.

Како је за Вечерње новости изјавио министар просвете Младен Шарчевић, све то ће бити могуће захваљујући уговору који је потписан са кинеском компанијом НетДрагон - фирмом која се бави развојем и применом вештачке интелигенције у образовању.

Први корак биће отварање центра за промоцију науке у Београду, у згради Учитељског факултета.

„У наредних месец дана из Кине ће стићи опрема коју донира НетДрагон. Центар ће почети са радом до краја фебруара", изјавио је министар Шарчевић.

И док неки ове најаве министра сврставају у „домен маште", ББЦ на српском доноси причу како је машта прерасла у стварност.

Додуше у иностранству.

Рађање холограма

До открића холограма дошло је сасвим случајно још 1948. године.

Мађарско-британски научник Денис Габор је покушавао да побољша квалитет електронског микроскопа, када је дошао на идеју о холограму.

Међутим, холограм је остао само на нивоу идеје све до 1960. године када су научници изумели адекватан извор светла за холографију, уз помоћ ког су могли да створе холограме који су били једва већи од поштанске марке.

Холограм на филму

Иако се холограм први пут појављује у филму Логаново бекство, научнофантастичном остварењу из 1976. године, а у сећању публике ће остати урезан један много чувенији.

Наредне године излази и први део серијала Ратова звезда.

Средином седамдесетих година, специјални ефекти су још увек били у зачетку, али режисер Џорџ Лукас и његов тим су променили све.

Иако су светлосне сабље, интергалаткичке битке и Звезда смрти представљале импресивна технолошка достигнућа за то време, први специјални ефекат који је запао за око гледаоцима био је холограм принцезе Леје коју глуми Кери Фишер.

Ефекат холограма је надаље красио многе филмове, од Оушнових 12, до Блејдранера 2049.

У музици

Многи извођачи наступили су као холограми, чак и годинама након смрти.

Френк Синатра је наступио заједно са Алишом Киз 2008. године. Следеће године је и Елвис поделио бину са Селин Дион.

Ипак, највише пажње је привукао је наступ покојног репера Тупака Шакура на фестивалу Коачела 2012. године.

Иако је заправо реч о дигиталној пројекцији, а не о правом холограму, како се они базирају на 3Д сликама, овај наступ је означио прекретницу у коришћењу овакве технологије.

И заиста, холограмске турнеје су постале прави хит.

Турнеја покојног музичара Роја Орбинсона је била потпуно распродата, иако су се карте продавале по цени од 65 евра.

Репер Чиф Киф је 2018. године најавио холограмску турнеју.

Иако жив и здрав, овај чикашки музичар се одлучио на такав корак јер му је, из правних разлога, био забрањен улазак у одређене државе.

Чиф Киф је још 2015. године покушао да одржи холограмски наступ у Индијани.

Без обзира што репер није физички присуствовао наступу, полиција је угасила пројекцију позивајући се на бројне налоге за хапшење репера и истакла да концерт представља „претњу по јавну безбедност".

Холограмски наступи поставили су питање експлоатисања покојних уметника.

У фебруару 2018. године, фанови су бурно реаговали на гласине да ће се Џастину Тимберлејку у наступу током полувремена Супербоула у форми холограма придружити и Принс.

Фанови музичара који је преминуо 2016. године су такав наступ сматрали скрнављењем лика и дела Принса који је холограмско појављивање назвао „најдемонскијом ствари коју можете да замислите".

Холограмски наступ је отказан, али се Принс ипак појавио на наступу, додуше путем 2Д пројекције.

У политици

Ако власт покуша да забрани окупљања у јавности - пошаљите холограме.

Тога су се сетили Шпанци 2015. године када је одржан први виртуелни протест на свету.

Протест је представљао одговор на закон који је предвиђао строге казне за грађане који протестују испред шпанских институција.

Током председничких избора у Француској 2017. године, један кандидат је постигао (дотад) немогуће - нашао се на два места истовремено.

Жан-Лик Меланшон се у исто време појавио на два различита митинга, удаљена више од 560 километара.

Док је говорио на бини у Лиону, Меланшон се у форми холограма појавио и пред симпатизерима у Паризу.

Његов говор је трајао деведесет минута.

А у Србији?

„Неће роботи и холограмске пројекције професора заменити праве наставнике, нити ће виртуелна реалност заменити уџбенике", изјавио је министар Шарчевић.

„То ће бити само помоћна средства која ће наставу чинити занимљивом", појаснио је он.

Ипак, председник Уније синдиката просветних радника Војводине Звонимир Јовић сматра да се оваквим плановима „залећемо у неку далеку будућност која није стварност ни у неким много бољим школама."

„Имали смо ситуације да у електронски дневник не можете да унесете и закључите оцене", изјавио је Јовић за портал 021.

„Било би лепо да имамо све ове новине у образовању и науци, али иде се погрешном логиком."

„Много је битније да имамо боље плаћене наставнике, више школа и мање групе ђака како би квалитет наставе био бољи, да се дотакнемо школа које немају тоалете и фискултурне сале", додао је Јовић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]