Силовање, Манчестер и полиција: Како је Рејнард Синага проналазио жртве

Упозорење: Овај чланак садржи сведочанства о сексуалним напаствовањима.

Рејнард Синага сматра се силоватељем са највише жртава у Великој Британији свих времена. Током неколико година, све док није ухваћен 2017, он је конкретно нападао младиће који су излазили у ноћни провод.

Принсес Стрит, у самом срцу ужег центра Манчестера, ретко кад је тих и миран.

Ако ходате овом улицом од импресивне викторијанске градске скупштине на тргу Алберт, поред барова, продавница, ресторана и преуређених текстилних складишта, стижете до границе две најпопуларније дестинације у граду - Кинеске четврти и Геј вилиџа.

Након тога, стижете до деонице пута коју оивичавају ноћни клубови - Фектори, Фифт, Џошуа Брукс - највећи део живахног ноћног живота овог града.

Будући да се налази у непосредној близини два градска универзитета, тај пут је и популарна локација за студентски смештај.

Рејнхард Синага, 36-годишњи постдипломац, ту је обитавао више од седам година, живећи у изнајмљеном стану на само неколико минута хода од ноћног клуба Фектори.

Синага, пореклом из Индонезије, био је вечити студент. Већ је стекао четири дипломе и припремао је докторат. Ноћу је, међутим, био серијски сексуални преступник.

Проглашен је кривим за дрогирање, силовање и сексуални напад на 48 мушкараца, али полиција верује да се ови налазе међу најмање 190 жртава.

Полиција може да буду оволико прецизна око бројки зато што је Синага снимао нападе и сакупљао оно што детективи зову „трофејима" - разноразне предмете украдене од жртава.

Синага је обично прилазио жртвама на улици. Силоватељ је оперисао у врло малој области око сопственог стана.

Његове мете били су мушкарци углавном у касним тинејџерским годинама или раним двадесетим, који су излазили да пију, често у оближње ноћне клубове.

Неки су се налазили на путу до куће, други су се раздвојили од пријатеља.

Многи су били исувише пијани да би се сећали разговора са Синагом, али они који јесу кажу да нису постојале никакве назнаке сексуалних мотива. Синага је користио разне изговоре да намами сваког од њих у свој стан.

Неке жртве су се сећале да су добиле пиће и онда би им се само све замрачило пред очима.

Манчестерска полиција саопштила је да свако ко мисли да га је напао Синага може ту информацију да пријави онлајн или позове полицијски број за хитне случајеве на 0800 092 0410 у Великој Британији или 0207 158 0124 у иностранству.

Полиција је рекла да свако коме је потребна помоћ специјалистичких агенција може да позове 0800 056 0154 у Великој Британији или 0207 158 0011 у иностранству.

Синага се представљао као екстравагантни академски грађанин који редовно иде у цркву, а користио је надимак „Пош Спајс". Овај мршави, ниски, ситно грађени човек физички није деловао претеће.

Неколико жртава сећа се да се много смешкао.

Та његова безазлена спољашњост омогућила је Синаги да се представља као „добри Самарићанин", намамљујући тако до свог стана мушкарце којима је прилазио.

Знамо за безазлени утисак који је Синага остављао зато што је на десетине жртава сведочило о томе у полицији, а у судници се појавило њих 48 током трајања четири суђења.

Од жртава које су завршиле на суду, велика већина били су хетеросексуалци. Ијан Раштон, из британског Тужилаштва, изјавио је како је стекао утисак да је Синага „извлачио посебно задовољство из напада на хетеросексуалне мушкарце".

Већина жртава у то време живела је у Манчестеру а укупно њих 26 били су студенти када су нападнути.

Њихова сведочанства објашњавају начин Синагиног деловања.

Један је чекао девојку испред ноћног клуба Фифт Авенју - који је од тада преименован у Фифт Манчестер - кад му је пришао „мали Азијац" који је деловао сасвим безазлено.

Човек је позван у Синагин стан да тамо сачека девојку, али се не сећа ничега након што је добио да попије чашицу прозирног пића.

Један други мушкарац описао је да му је „пришао један млади азијски господин". Рекао је да се „као кроз измаглицу сећа да је објашњавао како му је телефон умро и да покушава да позове такси, али да таксији само пролазе поред њега".

Он је додао: „Мислим да могу да се присетим разговора који је гласио нешто као: 'Да ли бисте волели да уђете и напуните свој телефон и кратко поразговарате са мном'", изјавио је на суду.

Синага му „није деловао као неки посебно наметљив тип" и током њиховог разговора у стану деловао је као „искрена, мотивисана особа" коју занимају академска истраживања.

Човек је на суду испричао да убрзо након што му је понуђено пиће „није више могао да се сети ничега све до наредног јутра".

Након што се пробудио, збуњен и дезоријентисан, напустио је стан у року од пет минута.

Као и скоро свака друга жртва, није имао појма да је био силован све док му се на вратима није појавила полиција.

Једна друга жртва сећала се да су је пријатељи стрпали у такси испред клуба. Његова следећа успомена била је да се пробудио у непознатом стану.

Кад је питао Синагу шта се десило, овај му је објаснио да му је пружио помоћ и уточиште након што га је затекао како лежи на улици.

Још једна жртва сматрала је да је Синага „био веома љубазан и да се старао о њему".

Једна жртва, универзитетски студент тинејџерског узраста, успела је да добије Синагин број мобилног телефона као гаранцију након што се пробудила у његовом стану и након што је изразила бојазан да јој је нешто можда украдено.

Кад је тај човек позвао број да затражи више информација о томе шта се десило, Синага је себе описао као „доброг Самарићанина" који га је нашао без свести на тротоару.

Један други мушкарац присетио се како се пробудио на поду, прекривен ћебетом, након чега се захвалио власнику стана зато што му је дозволио да ту преспава.

Он ништа није посумњао, иако је особа „одбила да му да личне податке" који би били од помоћи приликом наплате осигурања за изгубљени мобилни телефон.

Тај телефон, као и многе друге телефоне украдене од њихових власника, полиција је касније пронашла у Синагином стану.

Неким жртвама било је изузетно лоше након што су повратиле свест, понекад су биле голе и прекривене повраћком.

Оно што жртве нису знале у то време јесте да им је Синага давао дрогу - готово сигурно ГХБ - од које су губили свест пре него што би их он напао.

Шта је ГХБ?

Једна жртва, која се пробудила гола на Синагином поду осећајући мучнину и напад панике, закључила је да је дрогирана, испричавши вереници за своје сумње али не и у ком се стање пробудила.

Један други човек, ком је дозвољено да спава на поду, присетио се да се пробудио двапут током ноћи, једном приликом да би повраћао.

Сећао се и да током једне од те две прилике није могао да помери руке и да је осећао како га неко пенетрира, пре него што је поново изгубио свест.

Ујутро је кратко причао са Синагом, а онда изашао. Није пријавио то што се десило полицији, све док му сама полиција није прва закуцала на врата.

Била је то највећа истрага о силовању у историји Велике Британије.

Полиција је пронашла више од 100 мушкараца на основу трагова посејаних по Синагином стану. Али идентитети 70 мушкараца нису утврђени и полиција сада позива свакога ко мисли да га је Синага злостављао да се сам јави.

Ијан Раштон из ЦПС-а сматра да је Синага вероватно најпродуктивнији познати силоватељ „на целом свету".

Један од четворо деце, Синага потиче из богате индонежанске породице која живи у Депоку, граду у саставу шире градске области Џакарте. Његов отац је истакнути бизнисмен у сектору палминог уља.

Након што је завршио архитектуру на Универзитету у Индонезији у Депоку, он се 2007. године преселио у Велику Британију да би студирао урбано планирање на Универзитету у Манчестеру.

Стекао је тамо још три дипломе, пре него што је кренуо да ради докторат из људске географије на Универзитету у Лидсу - путујући тамо из Манчестера кад год је то било потребно.

Његово породично богатство значило је да је ретко радио, мада тврди да је имао периоде запослености у раду са туристима у манчестерским фудбалским клубовима и у продавници одеће.

Манчестер Јунајтед у међувремену је саопштио да нема евиденцију да је овај радио у њиховом клубу. Неко време је радио у бару у Геј вилиџу, градској области у којој је проводио највише времена у изласку. Редовно је посећивао и локалну цркву.

Након што је првобитно живео у студентској смештају, Синага се 2011. године преселио у изнајмљени стан у Монтана Хаусу у Принсес Стриту.

Иако оптужнице против њега покривају период од две и по године, полиција верује да његови преступи сежу од пре 2015. године. Али они кажу да можда никад неће открити прави распон његових злочина.

Свему је дошао крај у лето 2017. године.

Синага је чинио преступе неумерено, понекад ноћ за ноћ. На снимку добијеном са камера ЦЦТВ-а које покривају његов блок станова, може да се види како једне ноћи одлази, само да би се вратио са мушкарцем 60 секунди касније.

Другог јуна 2017. године, управо је прошла поноћ кад је пришао својој последњој жртви.

Тинејџер који је напустио ноћни клуб Фектори да би мало изашао на свеж ваздух након што се раздвојио од пријатеља, пристао је да пође до Синагиног стана кад му је овај предложио да проба да их контактира одатле.

Овај се не сећа ничега све док се није пробудио неколико сати касније на то да га Синага сексуално напаствује.

Одмах је одгурнуо Синагу, који је реаговао тако што је почео да виче „провалник" и „упомоћ", а затим неколико пута угризао тинејџера.

Човек је више пута ударио Синагу, побегао из стана, а потом и позвао полицију, која је стигла на врло хаотично лице места.

Синага, који је пронађен полусвестан с озбиљним повредама, испрва је третиран са симпатијама, а тинејџер је одмах ухапшен због физичког напада.

Али Синагино понашање у болници почело је да изазива сумњу. Упорно је од полицајаца тражио да му донесу мобилни телефон из његовог стана.

Полиција је тражила да потврди пин пре него што му предају телефон. Међутим, Синага је дао низ погрешних бројева, а потом покушао да преотме телефон чим је дао прави.

Полицајац је постао толико сумњичав да је задржао телефон код себе као потенцијални доказни материјал, а кад је овај прегледан, пронађен је видео снимак Синаге како силује тинејџера.

Био је то почетак онога што је полицајац задужен за истрагу, заменик шефа полиције Мебс Хусеин, назвао „апсолутно неприкосновеним случајем".

Он каже да је истрага личила на „састављање слагалице без помоћи комплетне слике".

Још један Синагин мобилни телефон некако је завршио у џепу његове последње жртве.

Та два телефона употребљена су за снимање 800 видеа Синаге како силује или сексуално напаствује онесвешћене мушкарце.

Жртве, које су обично током чина гласно хркале, често су за неколико сати биле више пута силоване.

На неким снимцима види се Синага који покушава да заузда мушкарце који су, иако без свести, видно узнемирени или покушавају да га одгурну од себе.

На неким другим, жртве се виде како повраћају док их овај силује.

Да би пронашли те мушкарце, детективи су користили и филмове, и „трофеје" које је Синага сакупљао - телефоне, сатове, личне карте из њихових новчаника, слике које је Синага скинуо са њихових профила на друштвеним мрежама, претраге о њима које је вршио онлајн.

Кад нису имали довољно информација да би их идентификовали, истражитељи су испробавали технологију за препознавање лица, обраћали се локалним универзитетима и распитивали се код других полицијских служби широм Велике Британије да виде да ли ови познају неке од мушкараца.

Полицајци су размишљали и о томе да ли је Синага можда убио неку од жртава фаталном прекомерном дозом, истражујући потенцијалне везе са нерешеним смртима или несталим особама, али није било доказа који би указивали на тако нешто.

Кад би полицајци извршили позитивну идентификацију, обратили би се тој особи и саопштили јој да је жртва сексуалног преступа.

Лиса Вотерс, из Центра за збрињавање после сексуалних напада Света Марија, каже да су њихови радници задужени за излажење на крај са кризом одлазили с детективима у те посете жртвама, како би „понудили моменталну емоционалну и практичну подршку".

Она каже да кад вам саопште шта се десило, „то уме да буде превелик терет и веома збуњујуће".

„Оно што никако нисмо желели јесте да им само сервирамо ту бомбастичну вест и онда нестанемо, само да оставимо те мушкарце без икакве подршке", каже она.

Покренут је програм за пружање константне подршке жртвама.

Вотерс каже да су многи мушкарци одлучили да не испричају ником за оно што им се десило.

„То је можда било зато што су желели да заштите властито психолошко здравље; можда је било зато што их је било срамота да то испричају било ком; можда је било зато што су се плашили реакције других", каже она.

Десетине оних којима се полиција обратила нису желеле да пролазе кроз судски поступак.

Испоставило се да је Синага испричао пријатељима који ништа нису подозревали за нека од тих силовања, представивши их као добровољне сексуалне подвиге на обострано добровољној бази.

У порукама о првој жртви која се појавила на суду, Синага се хвалисао о нападу на Новогодишњу ноћ 2014. године.

„Нисам добио новогодишњи пољубац, али сам већ имао први секс у 2015. години", написао је он, додајући да је мушкарац био „стрејт у 2014. години, али је 2015. његова преломна година за улазак у свет гејева, хaхaхa."

Током једног другог хвалисања нечим што је представио као своје успехе са „стрејт" мушкарцима, Синага је написао: „Гуцни мало мог тајног отрова, навешћу те да се заљубиш у мене."

Полицајци су разговарали и са другим мушкарцима, пронађеним преко слика откривеним у стану које датирају од пре 2015. године.

Ти мушкарци се сећају да су били тамо, али не и шта се десило. Нема других доказа који би указивали на то да су били сексуално напаствовани.

Само једна претходна полицијска пријава повезана је са Синагом након његовог хапшења, а која је датирала из априла 2017. године, када се жртва пробудила дезоријентисана и у лошем стању у непознатој соби за неким азијским мушкарцем.

Он је брзо отишао одатле, али је касније током дана имао флешбекове на то да је сексуално напаствован и - два дана касније - позвао је полицију.

Међутим, мушкарац није био сигуран око простора у ком је напаствован, што је значило да се истрага усредсредила на два оближња хотела, а ниједан од њих није имао ниједног госта који је одговарао опису осумњиченог.

Упркос обиљу доказа, Синага се изјаснио да се не осећа кривим по 159 тачака оптужнице, што је довело до низа од четири суђења на којима су његове жртве морале да представљају доказе, а поротници да гледају сате и сате узнемирујућих снимака.

Судски прописи значили су да ништа од тога не сме да се пренесе у медијима, а ниједан поротник није био свестан ширег случаја против њега.

Синага је сведочио на првом и последњем суђењу, водећи оно што је судија назвао „смешном одбраном", током које је тврдио да је свака жртва пристала да испуни његову „сексуалну фантазију" тако што ће бити пенетрирана док је снима и претварати се да спава.

Кад је овај сценарио представљен једној од жртава на суду, она је одговорила да је то „апсолутна фарса".

Синага је током суђења мењао причу.

На првом суђењу, негирао је да је гласно хркање које се чује на неким снимцима уопште хркање, инсистирајући да су то само „звуци дисања".

Али кад се стигло до последњег суђења, тврдио је да је то хркање само „глума".

Тек је на пола првог суђења признао да је пенетрирао већину жртава са те оптуженице.

Кад је позван као сведок, деловао је сујетно и опседнуто собом, рекавши поротницима: „Јасно свима стављам до знања да сам све време доступан... Можда изгледам као 'трансродан', па ми се чини да је то веома популарно међу радозналим мушкарцима који желе геј искуство."

Кад би улазио у судницу или излазио из ње, често је деловао весело, као да ужива у читавом том процесу.

У одсуству поротника, судија би изнова питао одбрану да ли око неког доказа могу да се сложе, како би се поротници поштедели гледања баш сваког снимка.

Али Синага се онда не би сложио и зато што је инсистирао на томе да је свака жртва била свесна и дала свој добровољни пристанак, снимци су морали да буду емитовани како би се показало да је то лаж.

Тужилаштво је тврдило да је Синага користио дрогу ГХБ да онеспособи жртве.

Дрога није пронађена у његовом стану и - због околности Синагиног хапшења - последња жртва није тестирана довољно брзо да би се утврдило њено присуство.

Међутим, симптоми приказани на стотинама видео снимака били су конзистентни са интоксикацијом ГХБ-ом, као и описи да је жртве нудио чашицама прозирног пића, а на сваком суђењу саслушан је вештак који говорио о дејству ове дроге.

ГХБ је користио и Стивен Порт, који је убио четири мушкарца између јуна 2014. и септембра 2015. године. Мушкарци су добили фаталне прекомерне дозе ове дроге. Порт је осуђен и за силовање и напад на неколико живих жртава уз помоћ ГХБ-а.

Последице по Синагине жртве су несагледиве.

Вотерс каже да је „неким мушкарцима било веома тешко да након тога функционишу у свакодневном животу".

То је за последицу имало злоупотребу опојних средстава, људи нису могли да иду на посао, студенти нису могли да заврше факултет, а други су морали да оду од куће након што су осетили да више не могу да функционишу у оквиру властитих породица.

Она додаје да су „неки мушкарци били суицидални и морали смо да покушамо да им помогнемо да се изборе с тим како би остали безбедни."

Докторка Сем Ворнер, ауторка извештаја о психолошком утицају на Синагине жртве, каже да губитак моћи у комбинацији са одсуством сећања могу бити „изузетно застрашујући, узнемирујући, узрујавајући, јер то чини суштину онога како тумачите самог себе, како доживљавате властита искуства."

„У ситуацији у којој су људи онеспособљени дрогом, они можда не могу да имају флешбек на тај конкретан догађај", каже она.

„Они ће онда имати флешбек на оно кад им је то саопштено, ма колико тактично то било, јер они одједном, у том тренутку, постају жртве силовања."

Она каже да стрес и траума „могу да се наставе током читавог живота тих људи".

У низу исказа прочитаних на суду, сами мушкарци описали су како је све то деловало на њих.

„Осетио сам се тупо. Био сам потпуно шокиран, посрамљен, издан и веома бесан", рекао је један.

„Његова дела су гнусна, неопростива. Он је масовно нарушио моје поверење у човечанство."

Један други човек је рекао: „Желим да Синага проведе остатак живота у затвору. Не само због онога што је урадио мени, већ и због онога што је урадио другим момцима и стреса и несреће које им је нанео."

Једна друга жртва је рекла: „Сећам се дана када ме је полиција контактирала, то је дан који никад нећу заборавити, јер ми је заувек изменио живот."

Још један: „Желим му све најгоре, желим да осети бол и патњу које сам ја осетио. Уништио је део мог живота."

Током сва четири суђења, Синага није исказао ни трачак саосећања или покајања.

Његов вечити осмех, често коришћен да утеши или разоружа, показало се да је знак његове свирепости.

У једној поруци упућеној Синаги, једна жртва је рекла: „Нећу ти дозволити да ми уништиш живот."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]