Русија и породично насиље: Жене узвраћају ударац

Пре две године, многи Руси били су шокирани кад је парламент значајно смањио казне за породично насиље. Од тада, жене су узвратиле ударац - захтевају нов закон који ће зауздати насилнике, демонстрирају из подршке трима сестрама које су узеле закон у своје руке и проналазе нове начине да изађу на крај са застарелим родним односима.

Једног ветровитог, сивог поподнева, Маргарита Грачева води своје мале синове до игралишта. Они трче испред ње а потом се бацају на љуљашке и спуштају низ тобоган. „Прилично су самостални за своје године", каже она. „Знају да не могу да им закопчам дугмад или вежем пертле, тако да су научили да то раде сами."

Ујутро 11. децембра 2017. године, Маргаритин муж Дмитри понудио јој је да је одбаци до посла, али ју је уместо тога одвезао у супротном смеру, ка шуми. Паркирао је кола, одвукао је са седишта, узео секиру из гепека и одсекао јој обе шаке.

Потом ју је оставио на хитном пријему локалне болнице у Серпукову, у јужној Москви, одвезао се до полицијске станице и признао злочин.

Њих двоје су се упознали у школи и почели да излазе после факултета. Испрва су били срећни, иако је он умео брзо да плане око тривијалних ствари - и заклео се да ће је убити ако му икад буде била неверна.

Њихова веза запала је у кризу кад је Маргарита почела да ради у рекламном одељењу дневног листа из Серпукова. Упркос дипломи, Дмитри је могао да нађе посао само као возач виљушкара и постао је завидан према њеној каријери и љубоморан на њене мушке колеге. Код куће је био све више хладан и повучен.

Кад је Маргарита рекла да мисли да треба да се раздвоје, он ју је игнорисао. Али кад му је донела папире за развод, он се разбеснео. Једне ноћи ју је напао у њиховом двособном стану, пробудивши децу, која су видела маснице по њеном телу. Следећег пута, кад јој је претио ножем, отишла је у полицију.

„Написала сам исказ а дежурни полицајац ми је рекао да ће ми се јавити за 20 дана", каже Маргарита.

„Истакла сам да до тад може да ме убије 20 пута."

Дежурни полицајац јој је објаснио да жене често подносе пријаве само да би их касније повукле, што само затрпава полицију непотребном папирологијом. „Што се онда бавити тиме?"

Пет дана након што је њен случај одбачен због недостатка доказа, Дмитри је Маргарити одсекао шаке.

Њена осакаћена лева рука пронађена је у шуми и зашивена јој назад током деветочасовне операције. Краудфандинг кампања сакупила је шест милиона рубаља (73.000 фунти) за протетичку десну шаку, која јој је намештена у Немачкој.

Иако је сада Маргарита објавила књигу о свом опоравку, под насловом Срећна без руку, она никако није желела публицитет.

„Али најгоре од свега, да бих се осигурала да ће добити дужу затворску казну, била ми је потребна помоћ медија."

Њени адвокати су јој рекли да ако не буде гостовала на националној телевизији, Дмитри ће бити пуштен из затвора за три до пет година - било је од кључне важности да суд осети притисак јавног мњења. Маргарита је прихватила савет адвоката и Дмитри је на крају осуђен на 14 година затвора.

Иако је осакаћена за читав живот, Маргариту је лако могла да задеси и гора судбина. Русија не води статистику о смртима као последици интимног партнерског насиља, али Министарство унутрашњих послова каже да се 40 одсто тешких и насилних злочина дешава унутар породице. Најконзервативнија процена говори да у породичном насиљу страдају стотине жена годишње.

Ова дугогодишња „криза" породичног насиља, како то зову активисти, објашњава зашто су два развоја догађаја довела до протеста у градовима широм Русије. Један је био одлука донета 2017. године да се породично насиље ублажи са кривичног дела на прекршај за претходно неосуђиване починиоце, док год жртви није потребна болничка нега. Други је био могућност дугогодишњих затворских казни за три сестре ухапшене за убиство оца који их је злостављао почињено у јулу 2018. године.

Отац, Михаил Хачатурјан - бизнисмен који се деведесетих обогатио рекетирањем - отерао је 2015. године супругу из породичног дома претећи јој пиштољем, а потом агресију преусмерио на девојке.

„Мучио их је ноћу, није им давао да спавају", каже Мајка Аурелија Дундук. „Радио је шта му падне на памет. Имао је звонце и свака је морала да дотрчи и повинује се оном што од ње тражи. Деца су стварно патила."

И тако једне ноћи, док је Хачатурјан спавао у фотељи у њиховом дому у Алтуфјеву, у северном предграђу Москве, његова најстарија ћерка Крестина (19) испрскала је његово лице сузавцем. Потом га је Марија (17) избола ловачким ножем, док га је (18) Анђелина ударила чекићем у главу.

„Оне су се само браниле - заправо нису имале избора", каже ми њихова мајка.

Незадовољство јавности довело је до њиховог пуштања из притвора до почетка суђења. Петиција којом се тражи њихово ослобађање од кривице сакупило је 300.000 потписа.

Једна од оних која подржава сестре је Марија Аљокина из Pussy Riot, најславнијег руског панк бенда. Док је предводила акцију сакупљања средстава у лето прошле године, говорила је о породичном и сексуалном насиљу као „једном од најважнијих проблема у Русији", али и оном „који се увек гура под тепих".

Она је додала да су 80 затвореница које је срела током 18 месеци боравка у затворској колонији (због извођења „панк молитве" у главној московској катедрали) биле жене изложене породичном насиљу „које то више нису могле да трпе".

Мало руских политичара сматра решавање породичног насиља приоритетом. Оксана Пушкина је ретки изузетак. Она је изабрана 2016. године као чланица партије председника Владимира Путина, Уједињена Русија, али ју је опхођење према женама претворило у бунтовницу. Она сада води кампању за поништење закона о декриминализацији из 2017. године и да Русија први пут усвоји конкретан закон о породичном насиљу.

„Са скупштинске говорнице смо поручили да можете некажњено да премлатите читаву своју породицу", каже ми она у својој канцеларији у Државној Думи, говорећи о одлуци донетој пре две године. „То је један веома лош закон."

Њен списак предлога укључује забрану приласка да би се насилници одвратили од жртава - које никад раније нису постојале у Русији - мере против сексуалног злостављања и кораке за промовисање родне равноправности. Али она се суочава са жестоким отпором и свакодневним порукама мржње.

Више од 180 породичних и група Руске православне цркве написало је отворено писмо Владимиру Путину тражећи да се њен закон стопира, тврдећи да је то рад „страних агената" и следбеника „радикалне феминистичке идеологије".

На округлом столу организованом у парламенту прошлог месеца, Андреј Кормукин, бизнисмен и архи-конзервативац, упозорио је да би предлог закона могао да доведе до „геноцида породице".

Чак ни жене нису имуне на овај начин размишљања. Елена Мизулина, чланица Горњег дома руског парламента, једном је за руску телевизију изјавила да породично насиље „није главни проблем у породицама, за разлику од безобразлука, одсуства нежности и поштовања, нарочито међу женама."

Она је додала: „Ми жене смо слабашна створења и не замерамо кад нас ударе."

Мизулина делује као да је инспирисана књижевним делом из 16. века по имену Domostroi, илити Породични ред, низ смерница за срећног домаћинство које је приредио свештеник ком се исповедио Иван Грозни. Књига заговара млаћење деце „како би им се спасла душа" и строгу дисциплину према женама и ћеркама. „Уколико се жене не плаше мушкараца или не раде оно што им кажу мужеви или очеви, онда их бичујте у складу с њиховом кривицом, али урадите то приватно, не пред очима јавности."

Већина Руса би се насмејала на идеју да живе према средњевековним правилима, али неки признају да су застарели родни ставови проблем и излазе на крај с њима на неке веома креативне начине.

Елена Калинина, млада рекламна директорка, сећа се како ју је властита мајка саветовала да истрпи све уколико жели мужа. „Имамо изреку овде која гласи: 'Ако те туче - онда те воли'", каже она. „Уврнута логика, да, али је и даље саставни део нашег менталитета."

Она сматра да родна неравнотежа у земљи - 79 милиона жена напрема само 68 милиона мушкараца - умањује преговарачке позиције жена у везама.

Почетком ове године, она и њен тим развили су компјутерску игру о фиктивном пару по имену Настасја и Кирил, и о њиховој нездравој вези.

Он виче на њу и назива је дрољом зато што му је скувала погрешну вечеру. У различитим стадијумима игре, играчи могу да бирају како ће Настасја реаговати. Идеја је да се ставите у кожу жртве и видите колико мало опција злостављане жене заправо имају у данашњој Русији.

Настасја зове оца у потрази за помоћи, а полиција је не схвата озбиљно. Игра је заснована на правом случају у којој је млада жена била убијена.

Једна друга иновација, рад младе адвокатице Ане Ривине, интернет је страница по имену Не насиљу, која обавештава жртве о њиховим правима и где да потраже помоћ.

Анин тим младих добровољаца користи атрактивне кампање на друштвеним мрежама како би се обратили женама из читаве земље, укључујући видео спотове са славним руским мушкарцима који говоре да није кул ударати жене.

„Трудимо се да радимо много са различитим славним личностима зато што је људе још срамота да говоре о породичном насиљу", каже она.

„Кад јаке, успешне жене кажу да су то доживеле, много је лашке другима да буду отворени и зато имамо амбасадоре као што су глумца Ирина Горбачева и активисткиња и телевизијска персона Ксенија Собчак.

„Требају нам практична решења, али морамо и да променимо ставове према овом проблему - морамо о њему да говоримо гласно."

Nasiliu.Net такође је отворио центар у Москви који пружа правну и психолошку помоћ. За разлику од државних склоништа за жене која су се отворила у граду пре пет година, жене не морају да покажу пасош или боравишну дозволу да би се квалификовале за помоћ.

Пречесто се чини да је полиција део проблема.

Маргарита Грачева каже да кад јој жене пишу тражећи од ње савет, она им не говори да иду у полицију, јер „им она уопште неће помоћи".

Супруга Михаила Хачатурјана, Аурелиа Дундук, имала је још горе искуство. Кад је пријавила батине које је добила од мужа, убрзо након што јој се родила прва ћерка, њега су одмах позвали у станицу. Потом, кад се појавио, пред њим су поцепали њену изјаву. Никад јој више није пало на памет то да ради.

У Солнечногорску, сат времена северно од Москве, Ана Верба ми показује фотографије своје ћерке Алјоне.

Она је била живахна 28-годошња директорка продаје и мајка седмогодишњег дечака кад ју је прошле године убио муж Серегеј Густјатников. У ноћи 5. јануара, он је сачекао да њихов син заспи, потом убо своју жену 57 пута. Након тога је отишао на јутарњу смену као полицијски капетан.

„Све се десило у овој соби", каже Ана. „Не на овој софи, морали смо да бацимо стару зато што је била скроз натопљена крвљу. Овај зид био је окупан у крви."

Алјонин син Никита био је тај који је пронашао тело, кад је наредног јутра ушао у мајчину спаваћу собу.

„Тек сам после званичне аутопсије видела језиве црно-беле фотографије", кaжe Ана. „Оне су довољно лоше саме по себи, али оно преко чега не могу да пређем је да је дете заправо видело све ово. Рекао ми је да су јој очи биле отворене... Дозвао ју је и учинило му се да је трепнула."

Бришући сузе из очију, Ана каже да је Никита отрчао у своју собу и сео на кревет са псом.

„Није знао шта да ради - да зове хитну помоћ или да зове полицију. На крају је позвао оца, зато што овај ради у полицији.

„Колико свиреп морате да будете не само да брутално убијете такозвану вољену жену и мајку вашег јединог детета, већ и да оставите да то дете пронађе њено тело?"

Сергеј је осуђен на девет година затвора, смањену казну због чињенице да има малолетно издржавано лице и да ради у полицији.

Али Ана тврди да је то требало да буду аргументи против њега и да доведу до теже казне. „Ти си претворио рођено дете у сироче и они то сматрају олакшавајућом околношћу? То је сулудо!", каже она.

Наш разговор се прекида кад Никита уђе у кухињу да презалогаји нешто. Он нам показује свог пса и нуди нам да нам скува чај.

Кад се дете врати у своју собу да игра видео игре, Ана говори о страховима за будућност. Иако је Густјатников осуђен за убиство, нису му одузета родитељска права и може да тражи старатељство над дечаком кад изађе на слободу.

„Никита се веома плаши тога. Он каже: 'Где ћемо да се сакријемо кад изађе из затвора? Бако, шта ћемо да радимо?'", каже она.

Онда ми каже да је лето пре убиства, Густјатников повео Алјону у шетњу по сеоском крају, наводно да би се помирили после свађе. На једној забитој стази, бацио ју је на земљу и ставио јој нож под рат. Алјона је пријавила напад, али су је касније мужевљеве колеге наговориле да повуче пријаву.

„Дошао је, пао на колена, љубио нам ноге и тражио опроштај, обећавши да више никад неће то урадити", каже Ана.

„Рекао је: 'Стварно је волим, не бих ни прст дигао на њу.' А пет месеци касније ју је убио.

„Као мајка убијене девојке захтевам измене у закону. Захтевам да се поништи декриминализација за неосуђиване насилнике. Мора да постоји казна."

„Чак и после случаја моје ћерке, колико још девојака мора да буде претучено на смрт, избодено и угушено? И све само зато што починиоци пролазе некажњено."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]