Џокер: Која болест се крије иза неконтролисаног смеха Бетменовог непријатеља

Џокер

Аутор фотографије, Warner Bros

Потпис испод фотографије, Џокеров смех је извештачен и узнемиријућ, али он не може да му се одупре.
    • Аутор, Лора Плит
    • Функција, ББЦ Мундо

Упозорење: Текст садржи спојлере.

Нервозан, уплашеног погледа и дрхтавог гласа, Артур Флек покушава да се сабере пре него што започне радни дану у клубу комедије Готам Ситија.

Али Џокеру, како жели да га други ословљавају, речи не долазе лако: када покуша да говори, из његових уста избија оштар и напоран смех који не може да контролише.

Тај исти извештачени, узнемирујући смех преплављује лика у кључној сцени филма Џокер, који се налази на реперотару биоскопа широм света већ месец дана.

Једне вечери, на повратку кући метроом, маскиран у кловна, Флек је сведок сцене у којој тројица младих богаташа злостављају жену. То код њега изазива напад смеха.

Joker laughing

Аутор фотографије, Warner Bros

Потпис испод фотографије, In one of the scenes of the movie, Arthur Fleck has a laughter fit inside a bus

Сукоб

Претпостављајући да се Флек смеје њима, момци га сурово пребијају. Он реагује тако што из џепа извлачи револвер и убија их.

У том тренутку, публика већ зна да Флек пати од неодређене менталне болести.

Како би се носио са симптомима, узима седам различитих лекова, води дневник и редовно посећује социјалну радницу.

Али да ли заиста постоји болест која изазива неконтролисане нападе смеха?

У случају лика кога у филму глуми Хоакин Финикс, може бити реч о геластичној епилепсији - названој по грчкој речи за смех (gelastikos).

„То је веома редак облик напада, који представља свега 0.2 одсто свих типова напада", каже за ББЦ Франсиско Хавијер Лопез, координатор групе за епилепсију Шпанског друштва неуролога.

Хоакин Финикс

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Финиксова глума је зарадила бројне симпатије

„То је смех који се јавља у непријатним ситуацијама. Пацијент није срећан, али он или она не могу да га контролишу", додаје Лопез.

Најчешћи узрок овог типа епилепсије је мали тумор на мозгу - хипоталамички хамартом.

Погађа хипоталамус, део мозга задужен за многе важне функције, од регулисања телесне температуре, до управљања емоцијама.

Додатни стрес

Али смех такође могу да изазову и тумори на чеоном или темпоралном режњу.

Често се дешава да пацијенти у оваквом стању имају нападе.

„Геластични напади представљају додатни стрес, јер ако неко има типичан напад и изгуби свест, ништа се не дешава", каже Лопез.

Илустрације мозга

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Одређени типови тумора могу да изазову нападе смеха

„Међутим, уколико сте свесни и почињете да се смејте у неприкладним ситуацијама, то представља велику патњу."

Овакав тип епилепсије се често контролише лековима, а у неким случајевима се доктори одлучују и за операцију.

Уколико се стање не провери, напади могу да се јављају и свакодневно, али ако се контролишу, могу се смањити на један или два месечно, па чак и да се изгубе, у зависности од случаја.

Како је Лопез објаснио, овај проблем је чешћи код старијих пацијената, него код деце.

Такође може представљати ране симптоме деменције.

Насиље

Иако болест није учестала, неуролог каже да се сећа барем три таква случаја током каријере.

Хоакин Финикс као Џокер

Аутор фотографије, Warner Bros

Потпис испод фотографије, Стручњаци тврде да не постоји веза између болести и насиља.

Сећа се да је један пацијент радио као адвокат, који би „пре сваког суђења морао да упозори судију да болује од специфичног поремећаја и да ће вероватно имати кризу, како његове нападе проузрокује стрес."

Што се тиче насиља, које, како се филм одвија, постаје неизоставни део живота Артура Флека, Лопез тврди да не постоје везе са болешћу.

Емоционална инконтиненција

Са друге стране, неуролог тврди да геластична епилепсија не мора да буде једини узрок нежељеног и неконтролисаног смеха.

Такође постоји и псеудобулбарни ефект (ПБА), такође познат и као емоционална инконтиненција, који може да изазове епизоде смеха или плача.

„Термин се односи на неконтролисане изливе емоција које нису у складу са социјалним контекстом и могу бити супротне од онога како се особа осећа", каже неуропсихолог Енди Тајерман.

„Особа може јако да буде стресирана због нечега што је доскора било само благо узнемирујуће."

Епизоде ПБА су повезане са неуролошким болестима и повредама. Истраживање из 2013. године процењује да барем 1.8 милиона Американаца пати од ПБА.

„Али те епизоде се чешће јављају код старијих пацијената са неуродегенеративним болестима", каже Лопез.

„То су старији пацијенти у последњим стадијумима болести, што не може бити случај са Џокером."

Presentational white space

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]