Мали правилник понашања: Како да будете бољи туриста

„Све више људи путује - и то је сјајно! - али више не постоје скривени драгуљи."

Тај коментар сам случајно чуо у Даблину прошлог месеца, чекајучи у реду за улазак у земљу. Путници су причали о Дубровнику и томе колико у последње време дестинације делују претрпано.

То ми је звучало веома чудно.

Наравно, данас више људи путује него икад пре - и то је добро. Људи проширују своје хоризонте.

Али свођење дестинација на све ужи избор „скривених драгуља" које треба штиклирати са списка заправо подстиче развој претераног туризма.

У чему је проблем?

Претерани туризам је планетарни проблем: Мачу Пикчу у Перуу; шкотско живописно острво Скај; Гион, дистрикт с гејшама у Токију, у Јапану; Кварт црвених фењера у Амстердаму; канали Венеције; калифорнијска поља мака у „суперцвату"; тајландски залив Маја, који је сада до даљњег затворен за туристе; париски музеј Лувр - који је отворен после кратке паузе у раду, након што су запослени отишли с посла због неподношљивих гужви.

Сва та места су преплављена рекама страних и домаћих туриста које нису у стању да поднесу.

Посетиоци праве превелику гужву, бацају смеће, угрожавају околину, не поштују локалну културу, опијају се и понашају се немарно, дирају ствари које не би требало и узимају их, а и подижу цене смештаја.

Са друге стране, никог не би требало обесхрабривати да путује. Како, онда, можете да постанете бољи туриста?

„Зашто желим да идем тамо?"

Новинарка Елизабет Бекер се 2013. године осврнула на проблем претераног туризма у књизи „Препуњен смештај: Експлозија послова везаних за туризам и путовања".

„[У то време] нико није схватао о чему причам", изјавила је - али сада је то реалност с којом се носе градови широм света.

Према јануарском извештају Светске туристичке организације Уједињених нација, међународни доласци туриста досегли су 2018. године бројку од 1,4 милијарде.

Упоредите то са само 25 милиона 1950. године, 602 милиона 1998. и 936 милиона 2008. године. До 2030. очекује се да бројка досегне 1,8 милијарде.

Много је разлога за овакав пораст: глобални раст средње класе, све јефтиније авионске карте, амбициозни туристички планови које постављају власти држава и друштвене мреже које стварају фаму о свему ономе што не смете да пропустите.

Како бисте одиграли прави потез, можда није лоше да се запитате зашто уопште желите да путујете.

У мају сам шетао дуж источне стране Берлинског зида - некадашње комунистичке стране бетонске баријере високе четири метра која је деценијама делила град.

Пре него што је зид срушен, било је забрањено исписивати на њему било какве политичке или културне графите. Сада се ту налази галерија уличне уметности и мурала дугачка 1,3 километра - омаж слободи која је процветала откако се град поново ујединио.

Али било је веома тешко пронаћи довољно простора да би се дивило том призору и његовој симболици: млади путници су на три локације изводили дуготрајне аматерске фото-сесије, заузимајући разне позе и много места.

Локално становништво и колеге путници морали су да маневришу како би заобишли ту саможиву представу.

„Питање гласи, да ли желите да одете на неко место - или да покажете људима да сте на том месту били?", тврди Едуардо Сантандер, извршни директор Европске комисије за путовања.

„У пола случајева, људи доживљавају површна искуства на путовањима зато што су скројили површне планове", тврди новинарка Бекер.

Она препоручује да није довољно само прочитати параграф текста у туристичком водичу или пратити стопе пријатеља на Фејсбуку, па се онда лансирати у неки град и усликати исте селфије као они.

У том случају ризикујете да се препустите ономе што Бекер назива „успутни туризам", који садржи многе симптоме претераног туризма, као што су стварање превеликих гужви и нервирање локалног становништва.

Друга стратегија подразумева да се запитате шта заправо желите да радите и видите, а не да нешто погледате само да бисте рекли да сте то видели.

Бекер препоручује да не радите ништа што не бисте радили код куће: ако не волите музеје, на пример, немојте се тискати у Лувру и трчати наоколо, а да и не знате у шта гледате.

Употпуните путовања

„Ако идете у Праг, уместо да тамо проведете два дана, проведите целу недељу - и немојте посећивати туристичка места. Обиђите га целог", каже Бекер.

„Можда можете да прочитате неки роман - можда баш чешког аутора. Можда то може да буде историјска књига или нешто о савременој политици - тако да боље упознате место на које идете. Упијте у себе то место и обећавам да ћете моћи да избегнете гужве."

Ако идете у Париз, разумљиво је да ћете желети да видите Ајфелову кулу. Али вртоглава тура у којој ћете обићи само главне атракције подстиче претерани туризам. Уместо да посетите претрпана места, размислите да обиђете неке мање очигледне локације.

Скините апликацију, смањите тај крузер

Можете користити апликације како бисте проверили да ли ћете својим присуством загушити ионако претрпано место.

Марта Хани, извршни директор Центра за одговорно путовање, смештеног у Вашингтону, помиње апликацију у Амстердаму која шаље нотификације на ваш телефон када је неки део града претрпанији него обично.

Код крстарења, Хани тврди да треба бирати мање бродове или удаљавати се од устаљених маршрута.

„Уместо да одете на велико крстарење ка, рецимо, Венецији, Барселони и Дубровнику, пробајте са мањим крузерима. Моћи ћете да обиђете места на која се ређе путује зато што мањи бродови могу да уплове у мање луке."

Исландска решења

Исланд има само 340.000 становника - али је 2018. године дочекао 2,3 милиона туриста. Овде се туристима сугерише да се рашире и посете што више удаљених локација, које нису хит места у Рејкјавику или Плава лагуна.

Та иницијатива убризгава новац у економију и тиме значајније потпомаже локално становништво.

„То помаже нашу туристичку инфраструктуру, зато што постоје муштерије које ће одржавати компаније у руралним деловима Исланда", тврди Сигридур Дог Гудмундсдотир, ПР у фирми Promote Iceland. „То је од великог значаја за локалце, јер нас има толико мало."

Имајте поштовања

Претерани туризам не подразумева само затрпавање локација људима које оне не могу да приме: то је и затрпавање локација људима који не знају апсолутно ништа о локалној култури.

„Људи заиста желе да поступе исправно, само што не знају шта је исправно", тврди Гудмундсдотир.

Управо су зато дестинације попут Исланда и Јапана осмислиле кампању која ће упутити посетиоце у правила понашања.

У случају Исланда, то подразумева избегавање вожње изван саобраћајница, снимање опасних селфија на неприступачном терену или гажење осетљивих маховина.

А у јапанском граду Кјоту посетиоцима се деле вишејезични леци и папирни лампиони са исписаним порукама које упућују на исправно понашање.

Путници треба да имају на уму да „само позајмљују места од локалних житеља", тврди Тадаши Канеко, извршни директор седишта за глобалну стратегију јапанске Националне туристичке организације.

Истражите место на ком ћете одсести

Постоји, дакле, и бирање прикладног смештаја - упркос рекламама Airbnb-а које обећавају да ћете „живети као локалац", многа искуства са Airbnb-ом говоре о томе да путници покупе кључ из сандучета и никад не упознају домаћина, а камоли се спријатеље с њим.

И мада ћете тако можда уштедети мало новца, вероватно ћете ширити ватру која растерује локалце - или нешто горе од тога. Хани, из Центра за одговорно путовање, подсећа туристе да добро провере је ли смештај који користе легалан, јер се каткад дешава да није.

„Извршите претрагу преко Гугла, проверите има ли неких проблема. Ако идете у Барселону или Чарлстон у Јужној Каролини, или можда у Савану [у Џорџији], ти градови увелико осећају последице тога што се велики број некретнина користи за привремено изнајмљивање", каже Хани.

Планирајте боље, будите бољи

Зар су ови савети уопште примењиви уз толики глобални раст средње класе из земаља у убрзаном развоју?

Једно је тражити мање посећене дестинације ако имате новца да једног дана опет посетите ту земљу.

Али шта ако је посреди ваше прво прекоокеанско путовање, узбуђени сте, и нико вам не гарантује да ћете се икад ту вратити? Ко може да вас криви што су вам приоритети чувена туристичка места?

Бекер тврди да ће вам то што сте свесни буџетских ограничења - или што путовање сматрате драгоценом приликом - не само помоћи да постанете обазривији туриста, већ ће вам и сачувати новац.

„Онај ко нема много новца обично боље планира путовање", тврди она.

„Заказаћете посету Ајфеловој кули [уместо да се само појавите тамо и станете у ред]. Претражићете интернет како бисте пронашли најповољнији смештај. Прочитаћете нешто о својој дестинацији. Пронаћи ћете јефтини лет. Ништа од тога не тражи новац."

Она каже да многи пакет аранжмани - „збуџене" понуде које индустрија агресивно намеће - нису само препуни скривених трошкова, већ и подстичу „успутни" туризам који не доноси много успомена.

Стога, било да сте почетник или прекаљени путник, можете да постанете бољи туриста.

Штавише, претерани туризам не само да може да штети локалним културама, већ није добар ни по искуство путника.

„Иако можда тако делује, ја објективно не мислим да одустајање од популарне дестинације за оне који не путују често преставља било какво жртвовање.

Налазимо се на тачки у којој претерани туризам уништава одморе онима који можда имају само једну прилику да доживе неку нову земљу", тврди Самантра Бреј, директор Центра за одговорно путовање.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]