Протести у Русији: Хиљаду демонстраната ухапшено у Москви

Московска полиција ухапсила је више од хиљаду људи на протесту, једном од највећих окупљања у последњих неколико година.

Демонстранти су извлачени из градске скупштине, док су безбедосне снаге користиле пендреке у сукобу са масом.

Московљани су протестовали због искључивања опозиционих кандидата са листа за локалних избора. Опозиција тврди да су искључени из политичких разлога.

Неки од кандидата којима је забрањено учествовање на изборима осмог септембра су раније приведени.

Званичници су дисквалификовали око 30 људи, тврдећи како нису сакупили довољан број потписа.

Најмање 1,074 људи је ухапшено на недозвољеном протесту, тврде власти, док други извори наводе да је ухапшено 1,127 људи.

Градоначелник Москве, Сергеј Собјањин, назвао је протесте „безбедносном претњом" и обећао да ће очувати јавни ред и мир.

Бес се проширио међу симпатизерима опозиције због начина којим се управља градом, као и због поступака владајуће партије Уједињена Русија.

Лидер опозиције, Алексеј Наваљни, жестоки критичар председника Владимира Путина, у среду је осуђен на 30 дана затвора, након позива на забрањен протест.

Путин је у Суботу био на Балтичком мору, обилазећи подморницом олупину пловила из Другог светског рата.

„Има толико проблема на Земљи и како би смањио њихов број, човек мора да зарони дубоко", истакао је Путин.

У фотографијама: стотине ухапшених на протесту у Москви

Владимир Путин: „Либерализам је застарео“

Пет ствари које су обележиле „Путиндан“ у Београду

Шта се догодило у суботу?

Прошле суботе, више од 20,000 Руса изашло је на улице, захтевајући фер изборе, и том приликом је много њих ухапшено.

Није познато колико је тачно људи било на новом, недозвољеном протесту 27. јула, али чини се да је број учесника опао.

Према наводима полиције, окупило се 3.500 људи, укључујући 700 новинара.

Полицајци под пуном опремом одгурали су демонстранте од ограде која окружује градску кућу у центру Москве, одводећи неке од њих у полицијску станицу.

Неки од демонстраната су крварили, док су барем двојица припадника полицијских снага наводно задобила повреде ока због употребе бибер спреја.

Моћна Порука за регионе?

Олег Болдирев, ББЦ њуз Москва

Нико није био у илузији да би масовно окупљање могло да инспирише власти да допусте људима да у миру изразе незадовољство. Овај протест се одиграо на сличан начин као и претходни - хапшења, отпор, маса која бежи споредним улицама.

Питање је да ли бес изазван тиме што не могу да номинују кандидате - чак и на мањим, градским изборима - може да окупи Московљане да изразе веће незадовољство. На крају крајева, многи становници нису задовољни како градска власт и градоначелник Собјањин управљају градом или одговарају на горуће проблеме.

У сваком случају, потенцијални кандидати, од којих су многи анти-Путин активисти, надају се да ће се огорченост задржати. Управо због тога политичари у Кремљу желе да ставе тачку на све.

С обзиром да Путину пада рејтинг, исто као и популарност странке Уједињена Русија, гласни протести у главном граду могу да пошаљу снажну поруку осталим регионима који се спремају за изборе.

Како смо дошли довде?

Локални избори обично не задобију пуно пажње у Русији.

Московска власт не контролише градски буџети нити одређује кључне састанке званичника, па су ранији избори прошли без већих протеста и интересовања медија.

Али ове године неке Московљане су разбеснели, како наводе, дрски покушаји да се дисквалификује кандидатура независних политичара.

Кандидатима је затражено да прикупе 5,000 потписа. Ово је било додатно теже сакупити јер је потпис значио „пружање личних података за владину базу симпатизера опозиције", написао је за Вашингтон Пост демократски активиста Владимир Карамурза.

Многи кандидати су успели да сакупе довољан број, али је изборна комисија одбацила неке потписе, како наводно нису били јасни или адресе потписника нису биле потпуне, дисквалификујући тако кандидате.

Опозиција тврди да власти немају разлог да их дисквалификују - тврдње су које власт одбацује. „Немамо разлога да сумњамо у наше стручњаке", изјавио је члан комисије Дмитриј Ројт према писању медија.

Наваљни, који се у суботу обратио демонстрантима, није један од кандидата, иако се нашао у трци за градоначелника Москве на изборима 2013. године и освојио 27 одсто гласова према резултатима које је оспорио.

Ела Памфилова, председница изборне комисије, каже да протести неће променити њихову одлуку. „То нема никакве везе, ни најмање", изјавила је, отписујући демонстрације као „политичке".

Власти су забраниле суботње окупљање, сматрајући их насилним претњама по комисију.

Полиција је затим упала у домове неколико политичара и позвала их на даља испитивања.

Какве су реакције?

Кандидат на изборима и лидер опозиције Дмитриј Гудков, написао је на твитеру да је веће „умрло под Путиновом влашћу".

„Последња илузија да можемо да учествујемо у легалним изборима је ишчезла."

Поједине новине су такође осудиле нападе полиције. Новаја Газета је имала наслов „Терор у Москви", док су Ведомости писале да је власт користила силу како би обуздала протесте, јер „није успела да се суочи са политичким изазовима".

Руски про-владин лист Росијскаја Газета оптужио је опозицију за „подмићивање" и „неприхватљив однос према закону".

Политички аналитичар Абас Галјамов изјавио је за руски сервис ББЦ-а да је реакција власти осмишљена да одбије људе да се прикључе.

Неки верују да демонстрације могу чак да буду од користи локалним властима јер ће смањити излазност.

„Симпатизери опозиције неће изаћи на изборе, док ће старије генерације, на које власт рачуна, гласати из навике", каже Денис Волков, стручњак за слободно мишљење Левада центра.

„Власти ће се окренути ка њима."