„Напипала сам грудвицу док сам се спремала за обредно купање“

Аутор фотографије, ХАЈДИ ЛЕВИН
- Аутор, Ана Берман
- Функција, ББЦ светски сервис
У заједници ортодоксних Јевреја, жене имају једно посебно свето место: микве. Сада је то постало и место на ком могу да препознају знакове рака дојке и породичног насиља, и упуте једна другу на помоћ.
Од свих удатих ортодоксних Јеврејки захтева се да иду на микве илити обредно купање, по ноћи, седам дана након завршетка менструалног циклуса. То је начин да се духовно прочисте. И док неке жене у јеврејској заједници могу да имају проблема са потребом да се „чисте" за мужеве, за многе друге то има велики емотивни значај.
Жена ће традиционално отићи на микве први пут непосредно пред венчање и наставити да одлази сваког месеца док не престане да има менструацију.
Пре него што крочи у микве, жена ће прво једно време темељно чистити тело и старати се да на њему нема никаквих страних предмета који би формирали било какву баријеру између ње и воде микве - пример за ово би могао да буде мало заосталог лака за нокте или паперја са пешкира. Ући ће у приватну просторију где ће се окупати, опрати косу шампоном, очешљати, очистити испод ноктију и пажљиво прегледати тело.
Кад је спремна, ући ће у микве, где мора да потопи читаво тело, укључујући и сваку длаку на глави. Обично ће се потонути потпуно трипут и изговорити молитву.
Микве обично личи на приватни минијатурни базен пун „живе" природне воде, најчешће кишнице. Обично је присутна једна послужитељка која води жену кроз обред, али жене у Израелу су се недавно избориле за право да се у воду порину саме, што неке преферирају. Послужитељке ће, међутим, бити присутне у згради уколико жена жели да разговара са њима или затражи од њих савет.

Аутор фотографије, ХАЈДИ ЛЕВИН


Аутор фотографије, ХАЈДИ ЛЕВИН
У Израелу, где око 750.000 жена сваког месеца одлази у микве, добротворне организације користе иницијативу да обуче послужитељке које тамо раде да запазе знаке канцера или породичног насиља како би са тактом могле да усмере жене ка тражењу помоћи.
Оне такође охрабрују послужитељке да у микве окаче плакате за указивање на проблем рака дојке, као и породичног насиља, како би жене саме могле да предузму неопходне кораке и помогну себи.
Докторка Наоми Мармон Грумет је оснивачица Еденовог центра у Јерусалиму, добротворне организације која је до сада обучила око 800 послужитељки - у око 150 микви - које одлазе на разговоре о раку дојке са здравственим радницима. Послужитељке из микве учествују у вежбама реконструкције догађаја како би могле да планирају како деликатно да саопште женама да треба да потраже помоћ, а добијају и дежурне телефонске бројеве лекара које могу да им проследе.

Аутор фотографије, ХАЈДИ ЛЕВИН
Она објашњава да ће послужитељке у микве скренути поглед кад жена улази у воду да се потопи, али би и даље могле да запазе нешто као што је модрица или необична грудвица.
Оне могу и да примете да нека жена оклева да напусти здање микве после купања, пошто тад мора да се врати мужу, што би могло да значи да је злостављана. У ортодоксној заједници, брачни односи могу да се наставе тек кад жена оде у микве, седам дана после окончања менструалног циклуса.
Докторка Мармон Грумент је радила докторат о томе како се Јеврејке придржавају закона о обредној чистоти, када је почела да разговара са женама о њиховим искуствима у микве.
Једна од њих била је жена са десеторо деце. Муж ју је злостављао.
„Рекла ми је да је једина жена која је заиста за то знала била послужитељка у микве, зато што, како ми је рекла: 'Чим она види моје тело, види моје модрице.'"
„Упалила ми се сијалица и схватила сам да постоје људи у нашој заједници који виде многе ствари, а кад би они само знали како да се обрате женама и помогну им, могли би да постану фантастичан ресурс. Оне би могле да буду непосредна хитна помоћ и не само да гледају жене, већ и да им понуде неку врсту помоћи и подршке."
За Мармон Грумет, подршка би просто могла да буде показивање женама да је некоме стало до њих.
„Не очекујем од послужитељки из микве да буду терапеути, већ само да буду у стању да кажу женама: 'Постоји дежурни број који можеш да позовеш и они ће ти пружити подршку' - или само да кажу: 'Ја марим, ту сам да ти се нађем - не заслужујеш ово'."

Аутор фотографије, ХАЈДИ ЛЕВИН
У неким случајевима, жене би заправо могле да затраже савет од послужитељке.
Мармон Грумет наводи пример жене која је рекла послужитељки да њена дојка понекад крвари, мада је мислила да је то можда због њеног новог грудњака. Послужитељка јој је рекла да мора да се прегледа и дала јој име лекара.
Жена се вратила да јој се захвали. „Просто бих само одбацила то као нешто неважно, али био је то први стадијум канцера", рекла је она.
„Свакако не желимо да послужитељке коментаришу женска тела а им то нико није тражио. Међутим, понекад ће жена рећи: 'Да ли ово изгледа како треба?'"
Нико не разуме боље важност провере ваших груди у микве од Шани Тарагин (45), јеврејске професорке права из Јерусалима.

Аутор фотографије, ХАЈДИ ЛЕВИН
Тарагин је приметила да има грудвицу у дојци пре пет година, док се припремала за поринуће. Предавала је на летњем кампу и за обредни ритуал користила природну воду оближњег језера.
Било је веома мрачно, тако да се у то време прегледала много пажљивије да би видела има ли неких страних предмета на телу, као што је мрља од лосиона за сунчање. Тарагин је раније увек брзо прегледавала груди док се припремала за микве, али овај пут је била темељнија.
„Осетила сам грудвицу у горњем левом углу дојке и наставила да је притискам. Осећај је заиста био као да се ради о некаквом страном телу. Наставила сам да притискам и притискам, и онда сам схватила да је то нешто што је унутра, и да могу да наставим с ритуалом и уроним у микве."
Чак и док сам се потапала, на памети ми је само било: 'Шта је та кврга?'"
Тарагин је знала да нешто није у реду и заказала је преглед код специјалисте што је брже могла, а он је открио да се ради о раку дојке.
У том тренутку, Тарагин је већ сарађивала са Еденовим центром, предавајући јеврејско право послужитељкама у микве, али је одлучила да у своје курсеве уведе и обуку о указивању на рак дојке.
„Моја прича показује да заиста можете да искористите микве као основу за указивање на проблем рака дојке", каже она.

Аутор фотографије, ХАЈДИ ЛЕВИН
То је истински веома важан пројекат - Ашкенази Јеврејке, Јеврејке источноевропског или централноевропског порекла, веома су склоне добијању рака дојке или јајника. То је зато што сваки четрдесети Ашкенази Јевреј носи генетску мутацију БРЦА, што је 10 пута више од стопе која може да се нађе у општој популацији. Скорашње студије показују да Сефарди Јевреји, који су португалског или шпанског порекла, такође могу да имају генетске предиспозиције за наследни рак дојке или јајника.
„То је готово као да ти халача (јеврејски закон) поручује да добро ослушнеш властито тело", каже Тарагин.
То је време и за жене да буду у додиру са властитим физичким стањем. „Свакако проучавате себе, тако да је то фантастична прилика и да се темељно прегледате."
Што се тиче послужитељи из микве које примећују знаке рака, Тарагин препоручује да оне буду што пажљивије.
„Постоје начини да се пренесу неке ствари тако да не нарушите приватност жене", каже она.
Она примењује исту филозофију и на породично насиље. Еденов центар се залаже за то и да микве истакну плакате са дежурним бројевима. У Израелу је породично насиље постало све већи проблем, са 20 убијених жена 2018. године, према подацима које је сакупила женска добротворна организација WIZO.
Еденов центар нуди и обуку за послужитељке у микве како да буду пажљивије у смислу да се старају да жене које имају рак или су имале рак доживе позитивно искуство док бораве у микве. Ова обука би подразумевала, на пример, да послужитељка не зури у жену која је имала мастектомију или се према њој понаша на било који начин због ког би овој било непријатно.

Аутор фотографије, ХАЈДИ ЛЕВИН
Сада постоји и програм у Енглеској за пружање информација и савета послужитељкама, да би им се помогло како да буду деликатне према потребама жена којима је постављена дијагноза и да се информишу да могу да послуже као ресурс у оквиру заједнице. Каи Кенсер Кер, добротворна организација за подршку оболелима од рака у оквиру јеврејске заједнице, одштампали су књижице намењене послужитељкама у микве.
Програм је у Лондону и Манчестеру покренула Микал Моктон (41), која је имала рак дојке пре шест година.
Моктон је инспирацију за обуку добила након властитог искуства одласка у микве пошто јој је постављена дијагноза.
Она каже да послужитељке у микве пазе само да ли су жене урониле у воду, али неке жене су посебно самосвесне кад је у питању њихов изглед.
„Важно је да послужитељке не забораве да она можда још ником није показала ожиљке а сада се нашла под јарким светлом, проучава властито тело и потом осећа да је неко посматра док улази у микве."
Она предлаже да послужитељке из микве прате женине сигнале - не треба да зуре и морају да се опходе према њој са повишеном сензитивношћу.
Књижица за послужитељке подсећа да се све већи број жена подвргава добровољним мастектомијама уколико имају БРЦА ген и предлаже да ове жене треба да се осећају добродошло и збринуто.
„Одлазак у микве је врхунац духовности, али може да падне веома тешко женама којима је постављена дијагноза", каже Луис Хагер, председница Каи Кенсер Кера.
„Привилегија је бити послужитељка у микве и помагати женама да испуне мицву (верску обавезу). Што више можемо да урадимо да их припремимо за то, то боље.
„Улазимо у доба када су жене спремније да говоре о канцеру. Морамо да оснажимо послужитељке у микве да имају те информације и осећају да су способне да их проследе."

Аутор фотографије, ХАЈДИ ЛЕВИН
Моктон је последњи пут била у микве са 37 година кад су јој одстранили јајнике, будући да је то значило да више неће имати менструални циклус. Она жели да послужитељке буду свесне да неке жене можда пролазе кроз микве последњи пут у животу и да је важно да им помогну да то њихово искуство има одређену тежину.
Она моли послужитељке да не забораве да је „мицва микве повезивала жене генерацијама", због чега је толико важно да се свака жена које одлази тамо осећа жељеном и повезаном са властитим наслеђем.
Фотографије су заштићене ауторским правима.


Шта је 100 жена?
ББЦ-јев специјал 100 жена сваке године наводи 100 утицајних и инспиративних жена из свих крајева света и преноси њихове приче. Пронађите нас на Фејсбуку, Инстаграму и Твитеру, и користите хештег #100Women

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












