Јелена Марјановић: Шта случај убиства певачице говори о српском правосуђу

новине
Потпис испод фотографије, Убиство које је главна тема таблоида, отвара многа озбиљна питања
    • Аутор, Марија Јанковић
    • Функција, ББЦ новинарка

Пажњу којом су јавност и таблоиди у Србији пратили истрагу убиства фолк певачице Јелене Марјановић 2016. године тешко да би могла да засени друга трагедија.

Објављен је фоторобот убице, а полиција је из дана у дан званично и незванично износила детаље истраге.

Ипак, када је Виши суд у Београду потврдио оптужницу против Зорана Марјановића за убиство супруге, мало ко је писао да је у питању трећа оптужница - у три године.

Тако је један од најпознатијих случајева убиства у Србији отворио полемику о томе - да ли је уобичајено да се оптужнице подижу и обарају на годишњем нивоу и шта то говори о српском судству?

Док адвокат оптуженог Стефан Јокић за ББЦ тврди да се „не може у 21. веку наметнути кривица која не постоји" и да се „оптужнице стално обарају, јер немају доказа", бивши заменик судије Вишег суда у Београду Владимир Вучинић објашњава да је сличне поступке видео „у деликатним ситуацијама".

Извесно јесте да, на основу постојећег закона, овај процес може да траје - унедоглед.

Жена покрива лице рукама

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Уколико се утврди да је крив, за кривично дело теšшког убиства, може да добије до 40 година затвора

Шта се догодило?

Татјана Тешић, портпаролка Вишег суда, потврдила је за Новости да је суд подигао оптужницу.

Према оптужници „Зоран Марјановић је оптужен да је супругу Јелену убио 2. априла 2016. године на свиреп и подмукао начин док је у непосредној близини места на којем је певачица 'Гранда' усмрћена стајала њихова малолетна ћерка".

Прва оптужница против Марјановића је подигнута 2017, а друга 2018. године. Ипак, обе су враћене на допуну. Детаљи оптужнице нису познати.

Марјановић је ухапшен 15. септембра 2017, готово годину и по дана од убиства. Из притвора је пуштен након десет месеци.

Он се од јуна 2018. брани са слободе, након што му је Апелациони суд укинуо притвор. Суд му је вратио и пуно старатељство над дететом, које му је одузето после смрти супруге.

Уколико се утврди да је крив, за кривично дело тешког убиства, може да добије до 40 година затвора.

line

Оптужнице - једна за другом

  • 15. септембар 2017 - Ухапшен Зоран Марјановић
  • 9. фебруар 2018 - Подигнута прва оптужница против Марјановића
  • 27. јун 2018 - Подигнута друга оптужница против Марјановића
  • 19. април 2019 - Више јавно тужилаштво подигло трећу оптужницу
  • 3. јун 2019 - Виши суд у Београду потврдио оптужницу против Зорана Марјановића
line

Три године - три оптужнице

Марјановић и његови адвокати имају рок од три дана од пријема решења да уложе жалбу на потврђену оптужницу Апелационом суду у Београду.

Адвокат Јокић каже да његов тим већ припрема жалбу.

„Ово се дешавало и до сада, из године у годину.

„И претходних пута су Апелациони суд и веће враћали тужилаштву случај на додатну истрагу јер нема довољно доказа да би се уопште водио поступак."

Јокић тврди да ова пракса није уобичајена и да је то „доказ да покушавају да оптуже Марјановића на силу".

Овај процес би ипак могао да се настави - и нема ограничења колико пута.

Према постојећем Законику о кривичном поступку, тужилац може безброј пута да подноси оптужницу, као што и суд исто толико пута може да врати случај на дораду, каже за ББЦ на српском Горан Илић, заменик председника Државног већа тужилаца и повереник за самосталност.

„Ако ме питате да ли је постојеће законско решење добро, рекао бих - не", каже Илић.

Он објашњава да Србија примењује „систем поступака у који је тешко уклопити једно такво решење".

„Логичније је да се о оптужници и таквом поступку суштински одлучује на главном претресу", каже Илић и додаје да је то „питање за неку од наредних ревизија нашег законодавства."

Ово би значило да би обе стране - и тужилаштво и одбрана - доказе боље припремиле пре доласка на суд.

Уколико тужиоци и судије имају потешкоћа у примени, они би требало да укажу на те проблеме, каже Слађана Милошевић, председница Синдиката правосуђа Србије.

„Имамо предмете где судија донесе првостепену одлуку, апелација то потврди, а Врховни суд заузме супротан став који није обавезујући. И све иде поново укруг.

„То само прави додатне трошкове и увећава број предмета", каже Милошевић.

Из таблоида на полемику о функционалности судова
Потпис испод фотографије, Поједини медији већ најављују суђење

Враћање случаја на допуну, поновна активност тужилаштва, захтев за додатну истрагу - ништа од ових правних активности није незаконито, али није уобичајено у свакодневним поступцима, објашњава адвокат Вучинић.

„Не треба коментарисати конкретан случај, али то се махом дешава и видели смо већ у деликатним ситуацијама и тешким случајевима.

„Више пута је враћена оптужница за корупцију и организовани криминал у рударском басену Колубара, на пример."

Уколико Апелациони суд одбије жалбе адвоката одбране, оптужница ће ступити на правну снагу и биће заказано најпре припремно рочиште, а потом и суђење.

line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]