ЕУ избори: Шта је до сада постигао Европски парламент

Гласачи у свакој земљи Европске уније изабраће нови сазив континенталног парламента od 23. do 26. маја.

Са просечном излазношћу од 43 одсто, јасно је да многе Европљане не занима да гласају. Ипак, парламент има поприлична овлашћења, а избори се одржавају једном у пет година.

Док законе израђује Европска комисија, директно изабрани парламент је тај који, заједно са Саветом од 28 влада, доноси одлуке.

Посланици имају моћ да прихвате, допуне или одбаце скоро све законе у ЕУ.

Шта су, дакле, они постигли у последњем петогодишњем мандату?

У ромингу као код куће

Њихова можда најпопуларнија одлука била је укидање трошкова роминга за људе који користе мобилне телефоне у иностранству.

Према прописима „у ромингу као код куће", сви грађани ЕУ који путују у друге земље чланице могу да зову, шаљу поруке и претражују интернет на мобилним телефонима за исту цену као код куће.

Прописи, одобрени 2017. године, подложни су „ограничењу на фер употребу", што људе спречава да склопе уговор за мобилну телефонију у једној земљи, а потом је читаве године користе у некој другој.

Све док се ови закони нису променили, грађанима ЕУ су често били испоручивани велики рачуни после њихових путовања на одмор, са трошковима роминга накалемљеним на трошкове позива, порука и претраживања интернета.

(Вероватно) спашавање пчела

ЕУ се прошле године сложила око скоро потпуне забране најраспрострањенијих инсектицида на свету.

Одлука да се забрани употреба неоникотиноида уследила је после препорука из научних студија, које одавно повезују њихову употребу с опадањем популације пчела.

Неких пет милиона људи потписало је петиције које позивају на строже ограничавање употребе инсектицида.

Али док еколози поздрављају овај потез, неке фабрике и фармери тврде да су ови научни закључци непотпуни - и да нема гаранција да ће забрана донети било какве резултате.

За неке, закон представља значајну промену у политици ЕУ, према којој су сада еколошке потребе стављене испред потреба производње.

Контроверзне измене ауторских права

Кад су посланици одлучили да одобре свеобухватну примену ауторских права, критичари су упозорили да би то могло да измени читав интернет.

Према новом закону, за материјал објављен без дозволе аутора биће одговорне технолошке компаније и оне ће морати да „дају све од себе" да за њега обезбеде ауторска права или да спорни материјал по хитном поступку уклоне.

То значи да сајтови као што је Јутјуб могу да се сматрају одговорним ако њихови корисници објаве радове заштићене ауторским правима.

Подржаваоци кажу да правило помаже да уметници, музичари и други ствараоци добију фер накнаду. Али технолошке компаније кажу да ће то уништити садржај који генеришу корисници.

Гугл каже да ће закон, за који су чланице ЕУ добиле две године да га уврсте у национално законодавство, „нашкодити европској креативној и дигиталној индустрији".

Окончање бацања рибе

Почетком ове године на снагу су ступили прописи који забрањују рибарима широм Европе да бацају нежељен улов - познатији као отпадак - назад у море.

Закон, усвојен још 2013. године, требало је да оконча праксу масовног бацања рибе - и мртве и живе - зато што су рибари премашили квоту ЕУ или упецали неку нежељену врсту.

Рибарске посаде сада морају да задрже сву уловљену рибу прописану квотама на свом пловилу, како би избегли њено бацање.

До промене је довела кампања предвођена британским куваром Хјуом Фернли-Витингстолом коју је подржало на стотине хиљада људи.

Међутим, британска индустријска тела назвала су закон „лоше осмишљеним", а одбор Дома лордова рекао је да би прописи могли да имају „озбиљне последице" по британску риболовачку индустрију.

Прослеђивање података о авионским путницима

Године 2016. одобрен је обједињени систем коме могу да приступе полиција и правосудни органи како би дошли до личних података авионских путника за летове у земље ЕУ и из њих, као мера испомоћи у истрагама терориста и тешких злочина.

Систем Евиденције имена путника (ПНР) омогућује властима земаља да добију податке које су сакупиле авионске компаније - укључујући детаље контаката, начина плаћање и пртљага путника.

Први пут предложен 2007. године, систем ПНР изазвао је забринутост за кршење приватности али је на крају усвојен, услед нараслих страхова за безбедност после терористичких напада у Паризу у новембру 2015. године.

Према овом закону, не смеју да се открију подаци о раси, етничком пореклу, вери, политичком опредељењу, чланству у синдикату, здрављу или сексуалном животу.

Заштита приватности података

Било је то проглашено највећим потресом на пољу приватности података у последњих 20 година, кад је ЕУ у мају прошле године увела Општу уредбу о заштити података (ГДПР).

Са циљем да се помогне људима да заштите и контролишу употребу властитих личних података на интернету, она се појавила после низа кршења приватности високог профила.

Једно од највећих кршења односило се на политичку консултантску фирму по имену Кембриџ аналитика, која је користила податке сакупљене од милиона корисника Фејсбука без њиховог пристанка.

„Ово је закон који буквално може да сруши све организације које не поштују наше право на приватност података", рекла је специјалисткиња за заштиту података Анја Прупс.

Закон о приватности података:

Пластика на удару

ЕУ је усвојила два велика закона са циљем спречавања загађења пластичним кесама и пластиком за једнократну употребу.

Од земаља ЕУ се 2015. године захтевало да драстично смање употребу пластичних кеса тањих од 0,05 милиметара - какве се најчешће користе у ЕУ.

Оне су морале или да:

Потом су, ове године, посланици изгласали забрану широког дијапазона пластике за једнократну употребу до 2021. године.

Према тој забрани, која још увек мора да разреши неке процедуралне препреке, неке од најчешћих пластика које загађују океане више неће бити дозвољене за употребу.

То подразумева пластични есцајг и тањире, штапиће за уши, сламчице и штапиће за балоне.

Еколози су поздравили ову акцију, која је настала после велике забринутости због загађења мора и извештаја о китовима који умиру од пластике у својим стомацима.

Смањење емисија - или макар планови да се смање

Европски парламентарци су 2016. године гласали да се подржи историјски Париски споразум - први икад правно обавезујући споразум о клими - који на снагу ступа у ЕУ.

Овај међународни споразум подразумева позив да земље ограниче емисију гасова са ефектом стаклене баште.

Парламент је ове године одобрио планове за драстично смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште из аутомобила и комбија до 2030. године.

Према овим прописима, емисије из нових аутомобила мораће да буду 37,5 одсто мање, а емисије из нових комбија 31 одсто мање.

ЕУ каже да жели да постане прва велика економија која ће постати „климатски неутрална" до 2050. године.