Бебе не смеју да седе пред екраном, тврди Светска здравствена организација

Бебе и малишани не смеју да буду остављени да пасивно гледају телевизијске или друге екране, гласе нове смернице Светске здравствене организације.

Дете не би смело да проводи време седећи пред екранима, укључујући и компјутерске игре, пре него што напуни две године, каже СЗО.

Граница за децу узраста између две и четири године је сат времена дневно, а што мање - то боље.

Велика Британија нема планове да ажурира сопствене смернице о коришћења екрана, иако упозорава да би деца требало да их избегавају пред спавање.

Британски Краљевски колеџ за педијатрију и дечје здравље инсистира да постоји врло мало доказа да је седење пред екранима само по себи штетно за децу.

Нови савет СЗО-а усредсређен је на пасивно гледање - децу остављену испред ТВ-а или компјутерског екрана или која су добила таблет или мобилни телефон да се забаве.

Главни циљ јој је борба против дечје неактивности, водећег ризичног фактора по глобалну смртност и лошег здравља узрокованог гојазношћу.

Ово је први пут да је СЗО издала препоруке у вези са физичком активношћу, претераним седењем и спавањем за децу испод пет година.

Поред упозорења против пасивног седења пред екраном, она каже и да бебе не смеју да проводе дуже од сат времена везане у колицима, ауто седишту или марами.

Ове смернице биће представљене на Европском конгресу о гојазности у Глазгову у недељу.

Савети

За бебе:

За једногодишњаке и двогодишњаке:

За трогодишњаке и четворогодишњке:

Савети СЗО засновани су на доступним доказима, али и даље нема коначног истраживања о штетности и могућој користи времена проведеног пред екранима.

Међутим, врло је мало вероватно да веома мала деца имају било какве користи од пасивног седења пред екранима рекла је једна од ауторки смерница докторка Хуана Вилумсен.

„Седентарно време мора да се претвори у квалитетно време. Читање књиге са вашим дететом, на пример, може му помоћи да развије језичке вештине."

„Дете које добије таблет да би ћутало док седи у колицима не добија исто квалитетно седентарно време."

„Деца морају да добију прилику за активну игру током читавог дана, а ми би требало да им смањујемо време пасивног седења пред екранима", рекла је она.

Неки телевизијски програми који подстичу малу децу да се крећу док гледају могу да буду прихватљиви, додала је она, нарочито ако је родитељ или старатељ присутан да објасни и учествује.

Шта мисле остали стручњаци?

Амерички стручњаци кажу да деца не би смела да користе екране пре него што напуне 18 месеци.

У Канади се не препоручује да деца млађа од две године уопште проводе време пред екраном.

Али британске смернице не одређују такву границу.

Доктор Макс Дејви, са Краљевског колеџа, рекао је: „Границе за време проведено пред екранима које препоручује СЗО не делују у пропорцији са његовом потенцијалном штетношћу."

„Наше истраживање је показало да тренутно не постоје довољно јаки докази који би оправдали ограничавање времена проведеног пред екранима."

„Тешко је видети како домаћинство са децом различитих узраста може да заштити бебу од било какве изложености екрану, као што се овде препоручује."

„Целокупно гледано, ове смернице СЗО-а могу да служе као корисни репери који породице усмеравају ка активним и здравим начинима живота - али без праве подршке у пракси, тежња савршенству може да постане штетна по добробит."

Доктор Тим Смит, стручњак за развој мозга на Универзитету у Лондону, рекао је да се родитељи бомбардују опречним саветима, што уме да буде збуњујуће.

„Тренутно не постоје јасни докази за конкретна временска ограничења која се препоручују у овим узрастима."

„Извештај прави потенцијално користан искорак ка раздвајању пасивног времена пред екранима од активних игара на њима где се тражи физичка активност", истиче Тим.

„Ипак, ово је и даље поједностављивање начина на које мала деца и њихове породице користе такве медије са екранима."

Шта родитељи могу да ураде?

Пола Мортон, наставница и мајка двоје мале деце, рекла је да је њен син научио много гледајући емисије о диносаурусима и да је могао у сваком тренутку да извуче разне „насумичне податке о њима".

„Није да само седи тамо потпуно искључен", рекла је она.

„Очигледно размишља и користи мозак."

„Не знам како бих иначе спремила вечеру, кувала и чистила да он нема шта да гледа."

Према Краљевском колеџу педијатрије и дечјег здравља, родитељи могу да се запитају:

Ако је породица задовољна властитим одговорима на ова питања, онда је врло вероватно да се добро носи са временом које се проводи пред екранима, кажу са колеџа.