Права жена и Бангладеш: Спаљена јер пријавила сексуално злостављање

Нусрат Џахан Рафи поливена је бензином и запаљена у школи у Бангладешу - две недеље након што је пријавила директора школе за сексуално злостављање.

Њена храброст да дигне глас против сексуалног злостављања и њена смрт потресли су јавност у Бангладешу.

Због овог низа догађаја и светска јавност је почела да се бави угроженошћу жртава сексуалног злостављања у овој конзервативној јужноазијској земљи.

Нусрат, која је имала 19 година, била је из Фенија, градића 160 километара јужно од Даке. Похађала је медресу, исламску школу. Она је 27. марта 2019. испричала да ју је директор школе позвао у канцеларију и више пута недолично дирао.

Пре него што су ствари могле да ескалирају, истрчала је напоље.

Многе девојке и младе жене у Бангладешу одлучују да задрже за себе искуства сексуалног злостављања или узнемиравања из страха да ће их друштво или њихова породица ставити на стуб срама.

Оно по чему се Нусрат Џахан разликовала, није само то што се јавно огласила, она је и са породицом отишла у полицију исти дан када је била злостављана.

Дала је изјаву у локалној полицијској станици. Требало је да добије безбедно окружење у ком ће на миру моћи да се присети трауматичног искуства.

Уместо тога, надлежни полицајац ју је снимао телефоном док је описивала шта јој се десило.

На видео снимку Нусрат је видно узнемирена и покушава рукама да сакрије лице. Полицајац се чује како говори да њена притужба „није ништа велико" и од ње тражи да скине руке с лица.

Видео снимак је касније „процурео" у медије.

'Покушао сам да је одведем у школу'

Нусрат Џахан Рафи је родом била из малог места, потекла је из конзервативне породице и ишла је у верску школу. За девојку у њеном положају, пријављивање сексуалног злостављања може да има озбиљне последице.

Жртве се често суочавају са осудом заједнице, малтретирањем, уживо и преко интернета, и у неким случајевима насилним нападима. Нусрат је на својој кожи осетила све то.

Након што је 27. марта отишла у полицију, директор школе је ухапшен. Онда се све погоршало по Нусрат.

Група људи окупила се на улици захтевајући његово пуштање. Протест су организовала два ђака, а наводно су били присутни и локални политичари. Људи су почели да криве Нусрат за целу ситуацију. Њена породица каже да је почела да брине за безбедност.

Ипак, 6. априла, 11 дана после наводног сексуалног напада, Нусрат је пошла у школу где је требало да полаже последње испите.

„Покушао сам да уведем сестру у школу и да уђем у зграду, али сам заустављен на улазу и није ми дозвољено да уђем", рекао је Нусратин брат, Махмудул Хасан Номан.

„Да нисам био заустављен, овако нешто се мојој сестри не би догодило", рекао је он.

Према изјави коју је дала Нусрат, школска другарица ју је одвела на кров школе, рекавши јој да тамо туку једну њену пријатељицу.

Кад је Нусрат стигла на кров, четворо или петоро људи, који су носили бурке, опколило ју је и наводно почело да је притиска да одустане од тужбе против директора. Када је одбила, они су је запалили.

Шеф полицијског истражног одсека Банаџ Кумар Маџумдер рекао је да су убице желеле „да то изгледа као самоубиство". Њихов план је пропао кад је Нусрат спашена, пошто су побегли са лица места. Она је успела да да изјаву пре него што је преминула.

„Један од убица јој је држао главу и притискао је на доле, тако да бензин тамо није доспео и зато јој глава није изгорела", рекао је Маџумдер за ББЦ Бенгали.

Али кад је Нусрат пребачена у локалну болницу, лекари су установили да опекотине прекривају 80 одсто њеног тела. Зато што нису били опремљени да третирају њене ране, послали су је у Болницу медицинског факултета у Даки.

У колима хитне помоћи, страхујући да неће преживети, она је снимила изјаву на братовљевом мобилном телефону.

„Директор ме је испипао, борићу се против тог злочина до последњег даха", чује се она како говори.

Идентификовала је и неке од нападача као ученике из медресе.

Вести о Нусратином здрављу доминирале су медијима у Бангладешу. Умрла је 10. априла. На хиљаде људи дошло је на њену сахрану у Фенију.

Полиција је у међувремену ухапсила 15 људи, од којих је седам наводно директно уплетено у њено убиство. Међу ухапшенима су и два ђака која су организовала протест подршке директору.

Директор је и даље у притвору. Полицајац који је снимио Нусратину пријаву за сексуално узнемиравање смењен је са положаја и пребачен у друго одељење.

Премијерка Шеик Хасина састала се са Нусратином породицом у Даки и обећала да ће све особе одговорне за убиство бити доведене пред лице правде.

„Нико од починилаца неће избећи правни поступак", рекла је она.

Шеснаест смртних казни за убиство студенткиње

Суд у Бангладешу осудио је у октобру 16 особа на смртне казне за убиство Нусрат Џахан Рафи.

Међу осуђенима су њен учитељ и две особе из разреда у који је ишла.

Ово суђење било је једно од најбржих у земљи, јер судски процеси у Бангладешу обично трају годинама.

Тужилац Хафез Ахмед рекао је новинарима да је сада доказано да нико неће успети да побегне од правде.

Адвокати оптужених најавили су да ће се жалити на пресуду.

Нусратина смрт довела je до више протеста, а хиљаде људи је на друштвеним мрежама изразило бес и негодовање због целог случаја, али и начина опхођења према жртвама сексуалног злостављања у Бангладешу.

„Многе девојке из страха не пријаве такве инциденте. Бурке, чак ни хаљине исплетене од челика, не могу да зауставе силоватеље", рекла је Ановар Шеик на Фејсбук страници ББЦ Бенгалија.

„Читавог живота сам желела ћерку, али сада се бојим. Родити ћерку у овој земљи значи живот препун страха и бриге", написала је Лопа Хусеин на Фејсбуку.

Како тврди група за заштиту права жена Бангладеша Махила Паришад, у тој држави је 2018. године забележено 940 случајева силовања. Али истраживачи кажу да је врло вероватно да је права бројка много виша.

„Кад жена покуша да се избори за правду за сексуално злостављање, она мора поново да се суочи са јако много злостављања. Случај се развлачи годинама, друштво вас ставља на стуб срама, полиција не показује вољу да на прави начин истражи оптужбе", изјавила је Салма Али, правница за заштиту људских права и бивша директорка Удружења адвокаткиња.

„То доводи до тога да жртва одустане од борбе за правду. Злочинци на крају не буду кажњени и понове злочин. Други се не плаше да учине исто због сличних примера."

Сад се људи питају: Зашто је Нусратин случај добио пажњу јавности тек након што је нападнута? И хоће ли њен случај променити начин на који људи доживљавају сексуално злостављање у Бангладешу?

Врховни суд земље је 2009. године издао налог за оснивање канцеларија задужених за едукацију о сексуалном злостављању у свим образовним установама, где ђаци могу да поднесу пријаву, али је врло мало школа применило ту иницијативу.

Активисти сада захтевају да се налог спроведе у дело и преточи у закон како би заштитио ђаке.

„Овај инцидент нас је све потресао, али као што смо видели у прошлости, временом се такви инциденти забораве. Не верујем да ће бити других великих прилика након ове. Морамо да се постарамо да се изборимо за правду", рекла је професорка Кабери Гајен са универзитета у Даки.

„До промене мора да дође, и психолошки, и у начину примене закона. На развијању свести о сексуалном злостављању мора да се ради од детињства у школама", рекла је она.

„Деца морају да науче шта је исправно а шта погрешно кад је у питању сексуално злостављање."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected].