Да ли потписивање петиције може нешто да промени

Више од пет милиона људи у Великој Британији потписало је петицију позивајући владу да заустави Брегзит укидањем члана 50.

Реч је о најпопуларнијој петицији која је објављена на сајту британској парламента. Ово је уједно и петиција са највише потписа у историји парламента, кажу историчари.

Влада је, међутим, одбацила могућност поништења Брегзита, као што је одбацила и претходну петицију којом су грађани тражили други референдум.

Посланица Андреа Лидсом каже да је број потписника петиције мањи од 17,4 милиона људи који су гласали за Брегзит на референдуму 2016. године.

Петиције у Србији

Покретање петиција популарно је и у Србији.

Већина их је остала само на потпису, али је петиција за усвајање промена Закона о полиција, коју је покренуо отац убијене девојчице Тијане Јурић, донела конкретан резултат.

Петицију којом је тражено увођење казне доживотног затвора за убиства деце за недељу дана потписало је више од 160.000 људи у октобру 2017. године.

Од покретања петиције до усвајања закона прошло је готово годину дана - усвојен је у августу 2018.

Једна од петиција која је потписивана и у Србији и у земљама региона, била је за оснивање РЕКОМ-а, регионалне комисије која би истраживала ратне и друге злочине почињене деведесетих.

Током кампање у мају 2017. године, петицију је потписало више од 50.000 људи. Ипак, РЕКОМ до данас није основан.

Међу актуелним онлајн петицијама је она петиција против градње гондоле у Беграду, коју је за осам дана потписало око 14.000 људи.

Прва интернет петиција у Србији која је скренула озбиљну пажњу јавности организована је 2009. године, против обустављања финансирања Истраживачке станице Петница.

Да ли се петицијама уопште нешто може урадити и има ли смисла потписивати их?

„Оне саме по себи не значе ништа, али могу да буду врло користан алат за промене", каже Кристина Лестон Бандеира, професорка на Универзитету у Лидсу.

Све се своди на то „како их активисти користе да изврше притисак на представнике".

Могу ли петиције да буду успешне?

Вебсајт Change.org саопштио је да сваког сата на том сајту по једна петиција донесе резултат кампањи чији је део.

Једна од кампања коју сврставају међу успешне је петиција из 2015. године која се односи на смањење пореза на производе за хигијену у Великој Британији.

Организаторка Лаура Корајтон је тада била студенткиња - а петицију је потписало више од 320.000 људи.

Влада је након месец дана саопштила да ће покушати да промени релевантно европско законодавство како би порези били укинути.

Многи трговци смањили су цене производа за хигијену.

Корајтон није очекивала да ће петиција бити толико популарна, али каже да је број људи који је подржао њену жељу за променом био кључан за успех.

„Много је теже игнорисати нешто када то потпише 320.000 људи, него када се једна особа обраћа посланику", рекла је она за ББЦ.

Она каже да је петиција добар начин да се привуче пажња, али да је за успех кампање потребно много више.

„Много људи је писало посланицима, започињало кампање на локалном нивоу или давало предлоге на универзитетима - то је дефинитивно била комбинација традиционалних метода вођења кампање и петиције."

Петиције помажу да се скрене пажња на одређене проблеме у друштву, каже Бетина Сајгел, америчка блогерка која је водила три успешне кампање.

Сајгел је позната по кампањи против додавања састојака у млевено говеђе месо, коришћено за ђачке оброке у Америци, а тражила је и забрану рекламирања Мекдоналдса у близини школа.

„Мислим да петиције генерално могу да привуку пажњу медија пошто су врло опипљиви показатељи јавног интереса", казала је она за ББЦ.

„Оне усмерене ка компанијама вероватније ће уродити плодом, јер фирме имају директан финансијски интерес да се понашају у складу за захтевима клијената. Мислим да је много теже са петицијама усмереним ка власти."

Зашто људи потписују петиције?

Треба истаћи да није свих 5,6 милиона људи који су потписали петицију „Опозови члан 50" очекивало да ће се влада изненада сложити са тим да Велика Британија остане у ЕУ.

Али то што људи потписују петиције за које и сами верују да неће бити успешне није никаква новост.

„Историјски гледано, многи ће потписати, иако не очекују да се влада одмах позабави тим питањем и пристане на захтеве", каже доктор Ричард Хазеј, историчар са Универзитета у Дараму.

Многи потписују петиције „зато што осећају дужност и из потребе самоизражавањем" и „због личног осећаја одговорности".

Они се „надају да ће скренутни пажњу на тему и дати допринос", додаје Хазеј.

Хазеј као пример наводи петицију из 1783. године против робовласништва у колонијама. Како каже, људи су је потписивали иако нису очекивали непосредне промене, а робовласништво је укинуто тек 1833. године.

Шта чини савремене петиције успешним?

И Корајтон и Сајгел сматрају да петиције дају резултат када су конкретне и када су захтеви „реално оствариви".

На пример, „окончање сексизма" је озбиљан циљ, али превише нејасан, док је усмеравање пажње на порез на хигијенске тампоне и улошке „специфичан симптом сексистичког друштва", каже Корајтон.

Лестон Бандеира сматра да петиција не мора да има јак наслов или милионе потписника да би успела.

„Ако имате систем у коме су петиције узимају у обзир током парламентарних процедура или дебата, онда могу заиста да допринесу променама."

Она издваја пример петиције за финансирање истраживања тумора мозга.

Комисија за ово питање формирана је када је око 14.000 људи потписало петицију. На крају ју је та бројка дошла до 120.000, а петиција је омогућила да се у парламенту чују приче оболелих од тумора мозга. После тога је одобрено финансирање истраживања.

Лестон Бандеира каже да се петиције могу поделити на „суштинске" - које се односе на специфичне политике које треба мењати, и „протестне" - које су више реакција или израз незадовољства.

„Петиције о одређеним питањима која су нестраначка, највероватније ће бити успешне", каже она додајући да највише шанси за успех имају оне које се тичу питања о ком законодавци раније нису размишљали.

„Протестне" такође могу бити ефикасне, али на другачије начине.

Шта све ово значи за петицију „Опозови члан 50"?

„Проблем је у томе што је јавност веома подељена - не бих се изненадила ако противљење петицији буде расло како говоримо о њој", каже Лестон Бандеира.

Међутим, она верује да и даље постоји велика вероватноћа да петиција „изврши притисак" на владу и „обликује дискурс".

„Тим се неће постићи укидање члана 50, али јесте показатељ који да ће посланици и влада узети у обзир".

Чак и ако број потписника премаши број оних који су гласали за Брегзит - петиција нема исту тежину као гласање, с обзиром на то да сви становници Велике Британије могу је да потпишу без обзира да ли имају право гласа или не.

Кратка историја петиција

Извор: Доктор Ричард Хази, Универзитет у Дараму