Колико се разликују мозгови спавалица и раноранилаца

A woman turning off an alarm clock

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Ко воли да устаје рано, тај брже мисли

Према истраживању које је спроведено на Универзитету у Бирмингему рад мозга се разликује код спавалица и оних који воле да устају раније.

Научници су до овог сазнања дошли након што су скенирали мозгове особа које су ноћобдије и раноранилаца. Тестирање је вршено у периоду од осам ујутру до осам увече.

Резултати су показали да ноћобдије имају потешкоће да остану будне, да имају слабију пажњу и да су поспаније током дана.

„Борба са урођеним ритмом"

Научници су истраживању подвргли 38 особа, међу којима су и они који воле да остану будни до касно и они који могу и воле рано устајање (људи који иду у кревет пре 11 сати и они који устају у 6.30).

Волонтерима је рађена магнетна резонанца како би се пратио рад мозга, а током дана су записивали периоде времена када би им се приспавало.

Јутарњи типови су били мање поспани и реакције су им биле најбоље и најбрже током јутарњег тестирања.

Супротно од њих, ноћобдије су биле најмање поспане око осам сати увече.

Главна истраживатељка Елисе Фејсер Чајлдс са Универзитета у Бирмингему каже да је ноћним птицама тешко, јер се прво боре потив урођеног ритма устајања када крену у школу, па касније на послу.

A man tired at work

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Ноћобдијама пада концентрација током радног времена

Она каже да мора да постоји разумевање за спавалице, јер им је теже да се навикну на школу, а и на радно време током дана. "Рано устајање може да утиче на њихово здравље и продуктивност.

Око 40-50 посто популације више воли касније да иде на спавање и да устаје после 8.20.

„Типичан дан траје од 9 до 17 сати, али за ноћобдије ово значи мањи учинак током јутра и поспаност током дана.

„Када би друштво могло да буде мало флексибилније према томе како расположемо временом, могли бисмо много да учинимо за наше здравље".

Фејсер Чајлдс каже да постоје и нека ограничења када је ова студија у питању.

Тестирање није обухватило рад мозга касније током дана, тако да други фактори нису узети у обзир, као што је избор животног стила.

Неуролог на Краљевском колеџу у Лондону, Алек Несбит који није учествовао у истраживању каже да на рад мозга утиче и унутрашњи сат.

Аутори студије урадиће и додатна истраживања како би се утврдило да ли и колико остале регије мозга реагују код спавалица и ноћобдија.

Истраживање је објављено у часопису „Сан".