Колико се разликују мозгови спавалица и раноранилаца

Према истраживању које је спроведено на Универзитету у Бирмингему рад мозга се разликује код спавалица и оних који воле да устају раније.

Научници су до овог сазнања дошли након што су скенирали мозгове особа које су ноћобдије и раноранилаца. Тестирање је вршено у периоду од осам ујутру до осам увече.

Резултати су показали да ноћобдије имају потешкоће да остану будне, да имају слабију пажњу и да су поспаније током дана.

„Борба са урођеним ритмом"

Научници су истраживању подвргли 38 особа, међу којима су и они који воле да остану будни до касно и они који могу и воле рано устајање (људи који иду у кревет пре 11 сати и они који устају у 6.30).

Волонтерима је рађена магнетна резонанца како би се пратио рад мозга, а током дана су записивали периоде времена када би им се приспавало.

Јутарњи типови су били мање поспани и реакције су им биле најбоље и најбрже током јутарњег тестирања.

Супротно од њих, ноћобдије су биле најмање поспане око осам сати увече.

Главна истраживатељка Елисе Фејсер Чајлдс са Универзитета у Бирмингему каже да је ноћним птицама тешко, јер се прво боре потив урођеног ритма устајања када крену у школу, па касније на послу.

Она каже да мора да постоји разумевање за спавалице, јер им је теже да се навикну на школу, а и на радно време током дана. "Рано устајање може да утиче на њихово здравље и продуктивност.

Око 40-50 посто популације више воли касније да иде на спавање и да устаје после 8.20.

„Типичан дан траје од 9 до 17 сати, али за ноћобдије ово значи мањи учинак током јутра и поспаност током дана.

„Када би друштво могло да буде мало флексибилније према томе како расположемо временом, могли бисмо много да учинимо за наше здравље".

Фејсер Чајлдс каже да постоје и нека ограничења када је ова студија у питању.

Тестирање није обухватило рад мозга касније током дана, тако да други фактори нису узети у обзир, као што је избор животног стила.

Неуролог на Краљевском колеџу у Лондону, Алек Несбит који није учествовао у истраживању каже да на рад мозга утиче и унутрашњи сат.

Аутори студије урадиће и додатна истраживања како би се утврдило да ли и колико остале регије мозга реагују код спавалица и ноћобдија.

Истраживање је објављено у часопису „Сан".