Светски економски форум: Десет ствари које можда нисте знали о Давосу

Светски лидери, шефови највећих светских компанија и неке познате личности окупљају се сваког јануара већ готово 50 година у малом швајцарском планинском граду Давосу на Светском економском форуму.

Али, знате ли шта је то и зашто то раде? Ево 10 кратких чињеница који ће учинити да у сваком наредном разговору о Давосу изгледате као добар познавалац теме.

1. Име му није Давос

Иако га сви зову Давос, назив јануарског редовног окупљања је Светски економски форум. Давос је назив планинског одмаралишта у коме се самит одржава.

Многи ривалски догађаји покушали су да искористе ово име, тврдећи да су Давос за ово или оно.

Међутим, прошле године, када је ивнестициона конференција у Саудијској Арабији названа „Давос у пустињи" у време контроверзне смрти истакнутог владиног критичара Џамала Кашогија, Светски економски форум је коначно узвратио ударац. Он је упозорио да ће користити „сва средства за заштиту имена Давос од незаконитог присвајања".

2. Ово није само конференција

Светски економски форум је непрофитна група са амбициозном мисијом да унапреди свет.

Његово годишње окупљање званично је конференција. Одржавају се говори и сесије о свему - од погледа на глобалну економију, до управљања стресом.

Многи овде не долазе заправо због сесија, већ због умрежавања. Бити у релативно малом простору четири дана омогућава шефовима корпорација, политичарима и новинарима да одрже невероватан број састанака у кратком времену без потребе за путовањем.

Ово умрежавање се одвија до касно у ноћ уз вечере, пиће и забаве, које организују фирме које присуствују.

3. Састанци могу да доведу до акције

Оснивач форума Клаус Шваб је 1971. године започео годишња окупљања на којима се разговарало о глобалним праксама управљања. Сада Светски економски форум има много ширу делатност, али критичари тврде да је то и даље говорница на којој се продаје.

Али изоловано окружење у Давосу нуди политичарима драгоцену прилику да се склоне од погледа јавности.

Северна и Јужна Кореја су на пример одржале прве састанке на министарском нивоу у Давосу 1989. године. Прошле године, грчки и македонски премијери сусрели су се први пут након седам година, како би окончали 27-годишњи спор око имена Македоније.

4. Само бизнисмени плаћају (много) да би учествовали

Компаније су једине које плаћају да би учествовале на форуму. Сви остали учесници су ослобођени плаћања партиципације.

Цена за комапније је 27.000 швајцарских франака, односно 23.800 евра по особи. Али то није све.

Учесници морају бити и чланови Светског економског форума. Чланарина за то се креће од 60.000 швајцарских франака годишње, до 600.000 швајцарских франака за „стратешке партнере".

То је скуп посао, али учесници на највишим позицијама добијају приступ приватним састанцима са својим колегама из индустрије и за разлику од свих других, добијају аутомобил и возача. Неки би можда рекли да је то цена коју вреди платити.

5. Пропуснице су означене бојама

Побољшање неједнакости има високо место на разговорима у Давосу, али Светски економски форум има врло неједнак систем означавања пропусница бојама.

Да, можда сте на истом месту као и принц Вилијам или новозеландски премијер, али је мало вероватно да ћете на њих налетети у тоалету.

Гости са тако високим положајима добијају беле беџеве са холограмом, који им дају приступ свему - укључујући и најексклузивније специјалне састанке.

Постоје и беџеви у другачијим бојама за супружнике учесника и новинаре, а сви омогућују различите нивое приступа. Најнижи ниво је „хотелски" беџ уз који не можете да уђете у читав конференцијски центар, али оно што је најважније - можете да идете на ноћне журке и да скијате. Тако да је ово вероватно најбоља значка.

6. Много мушкараца на једном месту

Током 49 година колико се годишња окупљања у Давосу одржавају, мушкарци су увек бројнији од жена, без обзира на то што су велике фирме у обавези да међу петоро учесника имају једну жену.

„Давос мушкарац" је чак постао и сам по себи опис - синоним за стереотипног учесника: моћног и богатог елитног мушкарца - за кога многи мисле да је ван додира са стварним светом.

Наравно, ово све је рефлексија реалности: у врху бизниса и политике мушкарци су предоминантни.

Међутим, ситуација се стално побољшава.

Ове године 22 одсто учесника чине жене. То није сјајно, али се проценат жена удвостручио од 2001. године.

7. Учесници нису млади

Потребно је време да се дође до врха и добије позив за Давос, а просечна старост учесника то потврђује: то је 54 године за мушкарце и 49 година за жене.

Наравно да постоје и неки изузеци, па је тако рецимо јужноафрички фотограф Скаји Мејкер са 16 година овогодишњи најмлађи учесник, док је Дејвид Атенборо најстарији са 92 године.

8. Форум има сопствени језик

Компликован корпоративни жаргон је обележје конференције. Оно што учесници мисле, може да буде мистерија чак и искусном посматрачу.

И теме конференције су често несхватљиве.

Ове године то је Глобализација 4.0: Обликовање глобалне архитектуре у доба четврте индустријске револуције.

Шта је то заправо? Па, рећи ћемо вам следеће недеље.

9. То је као летење... без правог летења

Овогодишњи учесници су и јапански и новозеландки премијери Шинзо Абе и Џасинда Ардерн, као и принц Вилијам, Ангела Меркел, али и Александар Вучић.

Имајући у виду профил учесника, безбеност је разумљиво висока.

Снајперисти су на сваком крову, а постоје и безбедносне контроле које можете да прођете једино уз пропусницу. Сваки пут када уђете у конференцијски центар морате да скинете јакну, прегледају вам лаптоп и торбу и онда можете да вратите све унутра. Као да пролазите аеродормску контролу, само што не летите нигде.

10. Сви воле капу с бућком

Учесници могу бити богати шефови држава и извршни директори који зарађују стотине хиљада или чак милионе, али капа са бућком је изненађујуће неодољива.

Сваке године осигуравачка кућа Zurich Insurance обезбеђује плаве капе и скоро сви их носе. Месецима касније, ако видите некога ко је носи, можете дискретно климати једни другима и знати да сте део давосовог сета.