Деца пред екраном: Истраживање показује да родитељи (не) треба да брину

Мало је доказа да је гледање у екран штетно по здравље деце, тврде водећи педијатари.

Зато би родитељи требало мање да брину, али док год се држе неких главних упутстава, додају они.

Међу најважнијим смерницама су - да деци поставе временско ограничење гледања омиљеног цртаћа или игрице, као и да им забране да гледају у екране сат времена пре спавања.

Важно је и да не претерају, па тако због гледања телевизије не смеју мање да спавају, да престану да се крећу или да проводе време са породицом, кажу стручњаци.

Дебата око тога - колико би деци требало дозволити да седе за компјутером или ТВ-ом изашла је у BMJ Open medical journal, медицинском часопису у Великој Британији.

Неки од родитеља који су се јављали ББЦ радију рекли су да се не слажу са овим смерницама и да сматрају да то није довољно.

У међувремену, друга студија је утврдила да девојчице имају двоструко већу шансу да покажу знакове депресије која је повезана са друштвеним мрежама у 14. години у поређењу са дечацима.

'Нема доказа'

Постоје неке смернице за млађе од 18 година, које је дао Краљевски колеџ за педијатрију и здравље деце (РЦПЦХ), који надгледа обуку специјалиста за дечију медицину.

Кажу да нема довољно доказа да је време пред екраном штетно по здравље деце и одраслих, како се понекад тврди.

Ипак, постоје су докази да ће особе које више гледају у екран пре бити гојазне и депресивне.

Стручњаци Колеџа су прегледали резултате и утврдили да није јасно да ли је седење испред телевизора или рачунара узроковало проблеме или су људи склонији да проводе више времена за екраном.

Истраживање су водили стручњаци Универзитетског колеџа у Лондону, укључујући и професора Расел Винера, председника РЦПЦХ-а.

Они нису могли да кажу колико времена дневно пред екраном може штетно да утиче на дечије здравље у било ком узрасту.

Уместо тога, објавили су низ питања како би помогли породицама да донесу одлуке о времену проведеномза екраном:

Телефони, компјутери и таблети су „сјајан начин за истраживање света", али се родитељи често осећају као да су дозволили деци да раде нешто лоше, каже доктор Макс Дејви из РЦПЦХ-а.

Рекао је: „Желимо да им објаснимо 'добро поступате ако одговорите на наша питања и будете задовољни својим одговорима'." Он је још додао да родитељи у том случају треба да престану да брину.

„Ипак, уколико уочите неке проблеме, може да се догоди да је време проведено за екраном битан фактор."

Доктор Расел Винер, председник РЦПЦХ-а, изјавио је за ББЦ Радио 4 да су екрани део свакодневнице и додају: „Дух је изашао из боце, немогуће га је сада вратити."

Родитељи треба да обрате пажњу и на време које они проводе за екраном, додају стручњаци.

Шта кажу родитељи?

Родитељи који су звали ББЦ мисле да смернице Колеџа нису довољне и да треба да се постави јасна граница, јер су, кажу, екрани штетни за њихову децу.

Ед из Бедфоршира у Великој Британији каже да његова седмогодишња ћерка, која има умерени аутизам, проводи све време на таблету играјући игрице.

Зато морају да јој одреде колико времена ће проводити гледајући у екран.

„Имамо ограничење од 40 минута, три пута дневно, паузе трају по један сат, а ту је и правило да таблет мора да се искључи један сат пре спавања.

„Наша ћерка разуме здравствене разлоге и има слободу да одлучи када ће играти игрице."

Енди, чији син има 14 година, контактирао је ББЦ и рекао да је разочаран саветом стручњака.

„Апсолутно нема сумње да време пред екраном штети. Да ли је то учинак у школи или на утакмицама.... Код детета примећујем зависност од гледања телевизије."

„Морао сам да ограничим време испред екрана свом сина на петак после школе и суботу, јер није био фокусиран у школи. Једино што је он желео да ради јесте да игра Xbox.

„Након што сам му придиковао, он се усресредио и видели смо побољшање у школи.

„Ја сам тренер фудбалског тима за децу млађу од 15 година и веома одмах могу да приметим, чак иако тренитнг почиње по подне, да је неко дете било целу ноћ будно за екраном."

„Сива зона"

Још није утврђено колико су делотворне опције 'ноћног режима рада', које могу да се подесе на телефонима, компјутерима и таблетима.

Ипак, општа је препорука стручњака да деца не би требало да користе уређаје сат времена пре спавања.

Уређаји стимулишу мозак, а плава светлост коју они производе може да поремети лучење хормона мелатонина.

Испоставило се да време проведено испред екрана утиче на здравље деце мање него други фактори - попут сна, физичке активности, исхране и сиромаштва.

Због недоставка доказа је најбоље, сматрају струњаци, да родитељи одређују млађој деци колико смеју времена да проводе гледајући у екран. Како одрастају, повећава се и њихова слобода, па би требало да добију и више аутономије и сами просуде.

Савети за родитеље:

Уколико нисте сигурни како шта да одлучите, руководите се овим саветима:

Извор: RCPCH

Друштвене мреже и млади

Студију о томе колико млади користе друштвене мреже спровели су стручњаци на Универзитетском колеџу у Лондону и објавили је у pEClinicalMedicine.

У истраживању је учествовало скоро 11.000 младих који су одговарали на питања о употреби друштвених мрежа, малтретирању на интернету, обрасцима спавања, самопоштовању...

За разлику од РЦПЦХ-а, ови истраживачи су у први план ставили активност на друштвеним мрежама, испред једноставног гледања у екран.

Стручњаци који нису укључени у студију кажу да резултати показују да постоје докази да прекомерна употреба друштвених мрежа може да штети менталном здрављу.

Постоје и бројна истраживања која показују да ће људи склонији депресији више или пре бити активни на друштвеним мрежама.